Predsjednik Srpske Milorad Dodik ocijenio je da je Dejtonski mirovni sporazum srušen i da ne postoji, jer su neki htjeli da od njega uzimaju šta hoće, ali ne i ono što im ne odgovara.
– Za bilo kakve intervencije u Dejtonskom sporazumu bilo je neophodno da se postigne sporazum svih strana. Tamo je definisano da su strane Republike Srpska i FBiH, ali su oni dali visokom predstavniku bonska ovlašćenja da on to sprovodi – rekao je Dodik u dokumentarnom filmu RTS-a “Slovo i duh Dejtona – 30 godina Dejtonskog sporazuma”.
Dodik je ukazao da bošnjačka strana potencira nezadovoljstvo Dejtonskim sporazumom i da im u suštini smeta priznanje Republike Srpske kao međunarodnog faktora i međunarodnog subjekta.
Dodik je napomenuo da je Venecijanska komisija 2005. godine utvrdila da aneksi Dejtonskog sporazuma imaju međunarodni karakter, što je značilo da Republika Srpska ima međunarodni karakter.
On je podsjetio da su Republici Srpskoj do Dejtona na ovamo oduzete brojne nadležnosti – da je ukinuta Vojska Republike Srpske, da su joj oduzeti fiskalna politika i druge poluge i nadležnosti i da su uvedene Oružane snage BiH, Granična policija BiH i druge agencije koje Dejton ne predviđa.
Sve to, kao i stalno nametanja zakona i odluka visokih predstavnika, kako je objasnio, dovelo je do toga da Dejtonski sporazum u izvornom obliku praktično ne postoji i da je srušen takvim potezima u cilju unitarizacije BiH.
U tome su, kako je istakao, prednjačili visoki predstavnici, koji su “postavljeni podvalom”.
– Visokog predstavnika po Dejtonu postavljaju strane potpisnice Aneksa 10 Dejtonskog sporazuma, a kada ga izaberu, on bude potvrđen u Savjetu bezbjednosti Ujedinjenih nacija, naglasio je Dodik.
On je podsjetio da je to bilo poštovano samo u vrijeme prvog visokog predstavnika Karla Bilta, a onda su strane potpisnice Aneksa 10 izbacivane iz odlučivanja.
Dodik je objasnio da je visoki predstavnik uveden zato da ne bi morale da se saglase dvije strane, kako je predviđeno, već da visoki predstavnik donosi odluke, ali ne i zakone iz nadležnosti parlamenta, što se kasnije izvitoperilo i pretvorilo u praksu.
On je ukazao da je nekadašnji visoki predstavnik Karlos Vestendorp još 1997. godine ukazao da to nije po Dejtonu, ali su se na Zapadu oglušili o to.
– Mi taj blef živimo 30 godina – istakao je Dodik, dodajući da je to kulminiralo brojnim nametnutim zakonima, a naročito onim Kristijana Šmita o prebacivanju imovine na nivo BiH.
– Mi smo rekli da ćemo proglasiti nezavisnost, ako to objave. Oni su tada rekli: “Hajde da se prvo riješimo Dodika, pa ćemo to ponovo uraditi” – objasnio je Dodik.
On je naglasio da je posebna priča Ustavni sud BiH, koji su nametnuli visoki predstavnici Volfgang Petrič i Pedi Ešdaun, a u kojem su dva Srbina i dva Hrvata bili preglasavani voljom tri bošnjačka i dva strana člana.
– Kada su to nametnuli, rekli su da to nije po Dejtonu, ali da može da pomogne u razvoju BiH. I ta odluka pokazuje da su išli na to da bezočno sruše Dejtonski sporazum i propagandnom mašinerijom krivili nas i Hrvate da rušimo Ustavni sud – istakao je Dodik.
