DOKUMENT: Poslanički klub AfD u Bundestagu traži da Njemačka povuče priznanje Kosova

0
276

Poslanička grupa Alternative za Nemačku (AfD) podnela je Bundestagu predlog za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova. Ovaj predlog će se uskoro naći pred poslanicima nemačkog parlamenta. “Novi Standard” objavio je prevod ovog dokumenta.

Podnesak

poslanika Petra Bistrona, Markusa Fronmajera, Tina Krupale, Ojgena Šmita, dr Aleksandra Gaulanda, Štefana Kojtera, Štefena Kotrea, Matijasa Mozdorfa i poslaničke grupe AfD-a

Povlačenje priznanje Kosova

Od Bundestaga se traži da odluči:

I Nemački Bundestag utvrđuje:

Lažna država Kosovo je propala – odvojeno posle protivpravnog, napadačkog rata NATO-a protiv Savezne Republike Jugoslavije (1999) i uprkos jednostranom proglašenju nezavisnosti 2008. godine, bez sprovedenog referenduma, uz tolerisanje proterivanja stotina hiljada Srba, Jevreja i drugih nealbanaca i nepoštovanje volje srpske manjine na severnom Kosovu (ovde), priznato od strane mnogih zapadnih država, Kosovo ne samo da je najsiromašnija „država“ zapadnog Balkana, već je i druga najsiromašnija „država“ Evrope (posle Republike Moldavije). Na Kosovu nezaposlenost među mladima iznosi skoro 60 procenata, a ukupna nezaposlenost obuhvata skoro trećinu stanovništva (ovde). Najveći broj evropskih džihadista (po glavi stanovnika) u Siriji dolazio je sa Kosova (ovde).

Bivši Premijer Kosova koji je bio umešan u šverc heroina i trgovinu organima, bivši vođa OVK Hašim Tači (ovde) optužen je pred Specijalnim sudom za Kosovo u Hagu (ovde). U međuvremenu na Kosovu vlada nacionalistička stranka Samoopredeljenje (Vetëvendosje) premijera Aljbina Kurtija koja u svom programu predviđa stvaranje Velike Albanije putem pripajanja Kosova Albaniji  (ovde str. 55). Među Albancima, Velika Albanija – koju čine Albanija, Kosovo, Preševska dolina na jugu Srbije koju naseljavaju Albanci, zapadna Severna Makedonija i deo Crne Gore – postaje sve popularnija (ovde, str. 31).

Prava srpske manjine na Kosovu se ne poštuju, i od 1999. godine proterano je 220.000 Srba. Ukupno 150 srpskih crkava i manastira je uništeno na Kosovu (ovde). Prema izveštaju američkog Stejt departmenta o verskim slobodama, na Kosovu je poznat veći broj incidenata diskriminacije Srpske pravoslavne crkve (SPC) (ovde). Između ostalog Srpskoj pravoslavnoj crkvi se ne priznaju imovinska prava (zemljište manastira Visoki Dečani). Prema mreži Europa Nostra manastir Visoki Dečani, koji je UNESKO 2004. godine proglasio svetskom kulturnom baštinom, spada među sedam najugroženijih kulturnih spomenika u Evropi.

Sve do danas kosovske vlasti blokiraju osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom što je dogovoreno još 2013. godine u okviru političkog dijaloga između Srbije i Kosova. Pri tome čak i kosovski posmatrači primećuju da je to bio jedan od centralnih elemenata aprilskog sporazuma iz 2013. godine (ovde, str. 8). Tako položaj srpske manjine na Kosovu ostaje nesiguran, kao što je bio i ranije. Prema podacima srpske vlade na Kosovu je od 2021. godine bilo 278 etnički motivisanih incidenata protiv srpske manjine (ovde).

Na osnovu navedenih činjenica je nezavisnost Kosova, prema mišljenju eksperta za međunarodno pravo, prof. Herdegena (Herdegen) „sporna (…) zbog sumnje u sopstvenu efektivnu državnu vlast (’protektorat UN’) (Völkerrecht, 17. prerađeno i prošireno izdanje, Minhen, 2018, str. 82). Isto tako, priznanje neke države nije samo povezano sa postojanjem tri obeležja države (državni narod, državna teritorija, državna vlast) nego, kako primećuje Herdegen, (isto) i sa političkom odlukom. Sa ovim nije u suprotnosti ni mišljenje Međunarodnog suda pravde (Accordance with International Law of the Unilateral Declaration of Independence in Respect of Kosovo, ICJ Reports 2010). Mišljenje se isključivo bavi pitanjem da li je jednostrano (unilateralno) proglašenje nezavisnosti Kosova u suprotnosti sa međunarodnim običajnim pravom ili Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244. Međutim, Međunarodni sud pravde se u citiranom mišljenju nije eksplicitno bavio pitanjem da li je Kosovo uopšte smelo da traži pravo na samoopredeljenje i time na secesiju (vidi: Herdegen, isto, str. 289 kao i ovde).

Stručna služba Bundestaga dolazi do zaključka: „Ukratko, može se, dakle, reći da je zbog visokog stepena politizacije i slabe međunarodnopravne regulisanosti (povlačenja) priznanja država, povlačenje priznanja (politički) moguće“ (vidi: Kurzinformation: Rücknahme der Anerkennung von Staaten. WD 2-3000-007/23, 31. Januar 2023, str. 4). To naglašavaju i vodeći pravnici kao prof. Šo (Shaw) „Zato što je priznanje, u krajnjoj liniji, politička stvar, ma kako ona bila pravno uslovljena, odatle logički sledi da ukoliko neka država određenu političku situaciju shvata na taj način da ona opravdava povlačenje priznanja, država će preduzeti radnje koje odgovaraju njenim političkim interesima (ovde Shaw, International Law, 7. Izdanje, Kembridž, 2014, str. 338).

Naposletku, devet država – deseta je odustala – je izjavilo da povlače priznanje nezavisnosti Kosova: Somalija, Burkina Faso, Gabon, Esvatini, Libija, Gvineja, Antigva i Barbuda, Maldivi i Sveta Lucija (ovde). Unutar EU pet država ne priznaje Kosovo: Grčka, Španija, Rumunija, Republika Kipar i Slovačka. Iako je Mađarska priznala Kosovo, ona u međunarodnim organizacijama glasa protiv Kosova (ovde). To se, takođe, odnosi i na mogući prijem Kosova u Savet Evrope (ovde).

II Nemački Bundestag zahteva od Savezne vlade da povuče priznanje Kosova i da glasa protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama.

Berlin, 23. februar 2023.

Dr Alis Vajdel, Tino Krupala i poslanička grupa

(Novi Standard, preveo Dušan Dostanić)

Ostavite komentar