Bez obzira na to što je ofanziva na Harkovsku oblast, nakon obećavajućeg početka u prva tri-četiri dana, trenutno zaustavljena u gradiću Volčansku i naselju Lipci, u dugoročnoj perspektivi planovi Zapada o porazu Rusije su sve manje izvodljivi.
Posljednjih dana zemlje saveznice iz NATO-a počele su navodno da Ukrajini daju „dozvolu” da donirano i isporučeno oružje koristi za udare unutar međunarodno priznatih granica Ruske Federacije.
Rusko ministarstvo odbrane već pola godine iznosi optužbe da po civilnim objektima u Belgorodu u istoimenoj oblasti tuče višecevnim bacačima, češkim raketama RM-70 „vampir”. U osnovi, reč je o modifikaciji sovjetskog „grada”, odnosno raketama od 122 mm, ali zahvaljujući određenim tehničkim poboljšanjima automatskog punjenja iz duplog kontejnera „vampir” ima dvostruko veću vatrenu moć. Nema nikakve sumnje da su i dronovi raznih tipova, vazdušni i morski, koje Ukrajina već godinu dana koristi za napade na teritoriju Rusije, razvijeni i sklopljeni uz dominantno učešće saveznika iz NATO-a. Morski dronovi, uz sadejstvo krstarećih raketa „storm šedou/skalp”, naneli su ozbiljne gubitke Crnomorskoj floti. Udari iz vazduha dronovima oštetili su i desetak aviona na pistama i nekoliko rafinerija nafte. To jesu bili neprijatni gubici za Rusiju, ali praktično bez ikakvog uticaja na ratne operacije.
Zvanična odobrenja da se udari po teritoriji Ruske Federacije u prvom talasu stigla su iz Poljske, Češke, Holandije, tri skandinavske i tri baltičke zemlje. Danski ministar inostranih poslova Lars Leke Rasmunsen kaže da 30 aviona F-16 koje njegova zemlja planira da preda Ukrajini mogu biti korišćeni za udare bez teritorijalnog ograničenja. Doduše, rok koji je Kopenhagen odredio za realizaciju ove isporuke je do 2028. godine. Ukrajinski mediji tvrde da su još Portugalija, Kanada, Francuska i Britanija podržale upotrebu oružja NATO-a po ciljevima u Rusiji, da je nejasan stav Amerikanaca i Nemaca, a da su za sada protiv samo Italija i Belgija.
Od 14 zemalja koje su po interpretaciji zvaničnog Kijeva skinule ograničenja za upotrebu oružja, bitne su isključivo Velika Britanija i Francuska, jer ništa od onoga što su dobili od ostalih nikako ne može da ugrozi rusku teritoriju. Krstareću raketu koju su ove dve zemlje zajedno razvile (britanska varijanta nosi oznaku „storm šedou”, a francuska „skalp”), ukrajinsko vazduhoplovstvo poseduje već godinu dana. Do sada je izvršeno nekoliko uspešnih udara po ciljevima u Lugansku i na Krimu, a Rusi su u više navrata uspeli da je obore. Raketa nosi bojevu glavu težine 450 kilograma, izvozna varijanta dostavljena Ukrajini ima domet do 290 kilometara i lansira se s bombardera Su-24. To je glavni funkcionalni problem ove rakete, koji njen efektivni domet skraćuje za više od 100 kilometara, jer se lansira iz dubine ukrajinske teritorije zbog rizika da se avion nađe u dometu ruske PVO. U takvim okolnostima rakete „storm šedou/skalp” praktično ne mogu da dosegnu ni Krimski most.
„Njujork tajms” je objavio nezvanična saznanja da je Bajdenova administracija tajno dozvolila Ukrajini da koristi američko oružje, pre svega balističke rakete ATACMS za udare unutar granica Ruske Federacije. S obzirom na to da su Amerikanci u jesen prošle godine tajno, bez zvanične najave, predali Ukrajini rakete ATACAMS, ne bi bilo nikakvo iznenađenje da i pri skidanju ograničenja za njihovu upotrebu postupe isto. Kad se tome doda činjenica da su Amerikanci pre nekih mesec dana isporučili Kijevu i napredniju verziju ove rakete MGM-140B Blok 1A s dometom do 300 kilometara, nema nikakve sumnje da je upravo u Vašingtonu doneta odluka da se oružjem NATO-a udari po teritoriji Rusije. Domet predate starije verzije ATACAMS-a od 165 kilometara dovoljan je da pokrije sve teritorije koje su se do 2014. nalazile pod kontrolom vlade u Kijevu.
Funkcionalna prednost ATACAMS-a u odnosu na „storm šedou/skalp” je što se lakše lansira, iz rampe za „himarsa”, što znači sa nekih 30 do 40 kilometara u dubini teritorije pod kontrolom Ukrajine. Pored ATACAMS-a, teritoriju Rusije mogle bi da ugroze i američke GSLDB, male avio-bombe sa krilima, dometa do 160 kilometara. Međutim, za potrebe ukrajinske armije modifikovane su da se lansiraju sa zemlje, s rampi za „himarse”.
Skidanje ograničenja za napade oružjem NATO-a po teritorije Ruske Federacije predstavlja petu fazu podizanja uloga Zapada u rusko-ukrajinskom konfliktu. Prva faza je bila na samom početku kad je kompletan sovjetski arsenal preostao u bivšim članicama Varšavskog pakta predat Ukrajini. Na proleće-leto te 2022. usledila je druga faza, kada zapadne zemlje na ratište šalju dalekometnu artiljeriju kalibra 155 mm, a Amerikanci u vatru ubacuju i „himars”. Ovaj raketni lanser do sada je naneo najviše problema Rusima. Precizni udari projektilima „himars” kalibra 227 milimetara poremetili su ruske jedinice u Hersonskoj oblasti i primorali ih da nakon rušenja mostova na Dnjepru u novembru 2022. napuste kompletnu levu obalu, uključujući i regionalni centar. Treća faza odvijala se u periodu jesen-zima, kada Kijev dobija sofisticirane zapadne PVO sisteme, NASAMS, IRIS-T, SAMP/T i na kraju hvaljeni američki „patriot”. I ova faza se može smatrati relativno uspešnom.
U četvrtu fazu Zapad je ušao pre nešto više od godinu dana, uoči zaporoške kontraofanzive. Tada Kijev dobija dalekometne rakete, najbolje tenkove NATO-a i drugu oklopnu tehniku. Za razliku od druge i treće faze, ova faza predstavljala je potpun fijasko. Hvaljena tehnika NATO-a pokazala se često ranjivijom i manje pouzdanom od ruske i sovjetske.
Šta može doneti peta faza? Skidanje ograničenja na udare po međunarodno priznatoj teritoriji Rusije za sada je nezahvalno prognozirati, posebno kako će na novi izazov odgovoriti ruska PVO, koja je tokom prethodne dve godine i tri meseca pokazala brojne slabosti. Ipak, pretenciozno bi bilo očekivati da će ovo promeniti tok rata, pa čak i primaći se efektima druge faze kad je u igru ubačen „himars”.
Udari raketa NATO-a po suverenoj teritoriji Rusije teško da će imati ozbiljnije i političke implikacije. Još kad su najavili da će poslati stotine starih tenkova sovjetskog porekla, iz Moskve su zapretili da će to biti „prelazak crvene linije”. Potom se ista formulacija koristila kad se pretilo udarima po Krimu, koji su sada praktično postali svakodnevica. I u još nekoliko navrata kolektivni Zapad je gazio ono što je ruski državni vrh proglasio „crvenom linijom”. Čini se da će tako biti i ovog puta, da zvanična Moskva neće „stisnuti petlju” čak ni da preispita diplomatske odnose s Vašingtonom, Parizom i Londonom, čije će rakete možda već narednih dana poleteti ka Krasnodarskom kraju, Rostovskoj, Kurskoj, Belgorodskoj, Voronješkoj, Kaluškoj i Smolenskoj oblasti, prenosi politika.rs.
