Obratite pažnju na Aranđelovdan kada izlazite na ulicu, pazite na svoja dјеla
Sveti arhangel Mihailo, simbol je borbe protiv zla i na ikonama i freskama prikazan je kao nebeski ratnik u vojničkoj opremi, sa mačem, kopljem i zlim duhom koji, okovan lancima, leži pod njegovim nogama.
U četvrtak 21. novebra 2024. godine, pravoslavni vernici i crkva proslavljaju Aranđelovdan, dan posvećen arhangelu Mihailu, predvodniku vojske anđela, bestelesnih sila dobra koje su učestvovale u stvaranju sveta.
Smatra se čuvarem pravoslavne vere i borcem protiv jeresi.
Sveti arhangel Mihailo, simbol je borbe protiv zla i na ikonama i freskama prikazan je kao nebeski ratnik u vojničkoj opremi, sa mačem, kopljem i zlim duhom koji, okovan lancima, leži pod njegovim nogama.
Njegov kult nastao je u 3. veku i razvio se najpre u Frigiji. Kao praznik, Aranđelovdan je ustanovljen vek kasnije, u vreme Silvestera Prvog Rimskog i Patrijarha Aleksandra Aleksandrijskog.
Postoji pogrešna tradicija da oni koji slave ne spremaju žito za Aranđelovdan, zaboravljajući da se žito prinosi ne svetitelju, već svim upokojenim precima koji su se zavetovali svetom arhangelu Mihajlu.
Kao krsnu slavu, Aranđelovdan su slavili Car Dušan Silni, Stefan Nemanja i njegovi sinovi. Slava je Saborne crkve u Beogradu.
Po brojnosti svečara praznik Svetog Mihaila je na drugom mestu slava kod Srba, iza Nikoljdana. U narodu se veruje da vreme na Aranđelovdan pokazuje kako će biti tokom cele zime i proleća.
Veruje se da ovaj zimski svetac luta prerušen u prosjaka na dan velikog praznika, kako bi se uverio u dela i nedela vernika. U nekim krajevima Srbije smatraju ga i zaštitnikom stočara, jer se veruje da samo on može oterati vukove. Bolesnici ovog dana ozdravljaju.
Još od davnina ljudi su praznovali anđele, jer po Starom zavetu, kada su ljudi odstupili od Boga, počeli su se klanjati stvorenjima Božijim, stvarajući od njih idole i prinoseći im žrtve. Pagani su ih nazivali bogovima i stvoriteljima svega vidljivog i nevidljivog. To je bilo veoma rasprostranjeno za vreme svetih apostola.
Devet anđeoskih činova opisao je učenik Svetog apostola Pavla, Sveti Dionisije Aeropagit u svojoj knjizi “O nebeskoj jerarhiji” i oni su sledeći: šestokrili serafimi, mnogoočiti heruvimi, bogonosni prestoli, gospodstva, sile, vlasti, načala, arhangeli i angeli.
U toj strogoj anđeoskoj hijerarhiji, gde vlada savršena jednodušnost u poslušnosti nižih činova višim, za vojvodu je izabran Arhanđel Mihailo, jer je svojim delovanjem spasao mnoge anđele otpale od Boga, koje je Lucifer povukao sa sobom u propast.
Uvek se javljao na mestima na kojima se javljala i Bogorodica, tako da predstavlja nebesku silu i zaštitu na zemlji.
Svaki narod ima svog angela hranitelja, zapravo, svaki hrišćanin ima svog angela hranitelja i čuvara, te stoga moramo imati na umu da, šta god činimo ili mislimo, javno ili tajno, to činimo u prisustvu svog angela.
A na dan Strašnog Suda sabraće se ogromno mnoštvo angela nebesnih oko prestola Hristova i objaviće se dela, reči i misli svakog od nas, a tada neka nas Bog pomiluje i neka nas spase molitvama Svojim, sveti Arhistratig Mihail i bestelesne nebesne sile.
Arhanđel Mihailo je predstavljen kako u svojoj desnoj ruci drži koplje kojim potire Lucifera, a u levoj palmovu grančicu.
Slavi se sa žitom uz posnu ili mrsnu trpezu
Da li će Aranđelovdan biti proslavljen uz posnu ili mrsnu trpezu, zavisi od toga na koji dan pada. Ako pada u sredu ili petak, onda treba da bude posna, a žito je obavezno.
Po narodnom verovanju slavi se i jesen zato što je kad su sveci delili uloge, Arhangel Mihailo dobio jesenje i zimsko vreme – vreme zime i zimskih teškoća.
