Rusija odavno očekuje da se NATO direktno uključi u sukob u Ukrajini i ima spreman odgovor i na taj scenario, kažu sagovornici Sputnjika povodom upozorenja ruskog predsednika Vladimira Putina Zapadu na to šta bi značila dozvola Ukrajini da zapadnim oružjem poput raketa „Storm šedou“ gađa ciljeve na teritoriji Rusije.
Upotreba zapadnog oružja dugog dometa protiv Rusije značiće direktno učešće zemalja NATO u konfliktu u Ukrajini, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin uz poruku da će to bitno promeniti samu suštinu sukoba.
„To će značiti da su zemlje NATO, SAD i evropske zemlje u ratu sa Rusijom. A ako je to tako, onda ćemo doneti odgovarajuće odluke na osnovu pretnji koje će nam biti stvorene“, istakao je Putin. Odnosno, ako rat na teritoriji Ukrajine budu pomerali na istok, tu se neće zaustaviti – rat će doći i na Zapad, upozorio je Putin.
Putinovo upozorenje Zapadu
Polako ali sigurno dolazimo u fazu otvorene konfrontacije NATO zemalja sa Rusijom, kaže za Sputnjik urednik političke rubrike dnevnog lista „Politika“ Bojan Bilbija.
Ako je do sada to bio rat NATO protiv Rusije preko ukrajinskih posrednika, sada dolazimo u situaciju da Englezi, Amerikanci i ostali svojim raketama udaraju po Rusiji sa teritorije Ukrajine, dodaje Bilbija.
„To je zapravo, otvoreni sukob NATO i Rusije gde Ukrajinci više nisu previše bitni. Ako malo dublje o tome razmislimo, ne možemo reći da bilo koji običan građanin Ukrajine to želi. Odluka o ozbiljnijoj konfrontaciji doneta je u štabovima NATO iz prostog razloga što su u poslednje vreme uspesi ruske armije na frontu toliko veliki i evidentni. Zato je zapadna komanda odlučila da uđe u oštriju fazu sukoba, jer bi posle izvesnog vremena ukrajinske snage morale da se predaju a oni žele to da spreče. Ne žele da se uoči američkih izbora u Ukrajini desi nešto ružno, sa njihovog aspekta, pre nego što Kamala Haris dođe u priliku da postane predsednica SAD.“
Zapad neodgovoran prema čovječanstvu
U svakom slučaju, trebalo bi da Zapad ozbiljno shvati upozorenje Putina, jer do otvorenog sukoba Rusije i NATO u Ukrajini došlo je i zbog toga što zapadni lideri nisu slušali ruskog predsednika, smatra Bilbija.
„Ako bi se sve to tako desilo po najgorem scenariju mislim da nijedna zapadna zemlja odakle bi poticale te rakete i ti stručnjaci koji njima upravljaju ne bi bila bezbedna. I to bi nas uvelo u još veće probleme na nivou čitave planete“.
Međutim, Zapad neće ozbiljno shvatiti ni poslednje Putinovo upozorenje, ocenjuje Bilbija.
„Ne vidim da žele da čuju Putina, zato što im se ne dopada to što on ima da im kaže i ruši zapadnu hegemoniju u svetu, a oni na to ne žele da pristanu u ovom trenutku. Čak ni po cenu mnogo većeg sukoba. Mislim da je krajnje neodgovorna pozicija Zapada prema čitavom čovečanstvu pošto ne može jedna zemlja ili jedna grupa zemalja da određuje kako će živeti čitava planeta, već to mora da bude stvar demokratskih razgovora i diskusija. Pre svega u UN i Savetu bezbednosti“, zaključio je Bilbija.
Prva reakcija Moskve – odmazda po Ukrajini
Britanci neće odustati od isporuke raketa Storm šedou a ukoliko dođe do napada na teritoriju Ruske Federacije, prva reakcija Moskve mogla bi da bude udar po Kijevu, smatra urednik TV Front Andrej Mlakar.
Izgleda da niko ništa nije naučio iz pokušaja rušenja Krimskog mosta u oktobru 2022. godine, pa su svi zaboravili lekciju kako je prošao Kijev koji je ostao bez 75 odsto struje, podseća Mlakar.
On skreće pažnjeu da, ukoliko bi se sa ukrajinske teritorije ispaljivale rakete Storm šedou dometa do 560 kilometara, one bi mogle da dosegnu Moskvu.
„S druge strane, operaciji u Kurskoj oblasti bio je osnovni zadatak formiranje jednog mostobrana i odskočne daske za pokušaj proboja ukrajinskih borbenih aviona na teritoriju Rusije, kao i mogućnosti lansiranja raketa sa te teritorije. Ako bi se rakete lansirale sa severa iz Kijevske oblasti, onda bi one mogle da dosegnu Podmoskovlje ali ne i Moskvu, sam centralni deo. Ono na šta Ukrajinci najverovatnije računaju i što su njihova htenja i želje jesu dve solucije. Prva solucija je udar na sam centar Moskve, odnosno Kremlj a druga je udar na veliku branu u Krasnodaru koju bi hteli da sravne sa zemljom. A to bi izazvalo masovni kolaps i masovnu odmazdu što se tiče Kijeva.“
Kako Rusija može da odgovori
Mlakar upozorava i da bi eventualni odgovor Rusije u ovakvom razvoju događaja, pre svega Britancima kao „nazovi nuklearnoj sili“ koja ima samo mornaričku komponentu koju pod ključevima drže Amerikanci, mogao dovesti i do nuklearnog rata.
„Rusi bi Britancima mogli da odgovore ‘cirkonima’ i ‘kinžalima’. Protiv toga je britanska PVO faktički nemoćna i našla bi se u stanju paralize. A to bi značilo direktni udar, sukob i konflikt. Ali ja mislim da će se više ići na asimetrični odgovor Moskve. Videli smo jedan od prvih asimetričnih odgovora koji je usledio samo dva dana posle najave odluke da daju zeleno svetlo, a to je da je zbog uticaja delovanja britanskih diplomata Moskva preduzela mere protiv britanskih diplomata, obaveštajne službe MI6 i njihovog delovanja. Druga faza može biti različita.“
Rusija bi, recimo, mogla da sabotira optički kabl koji povezuje SAD i Britaniju preko Atlantika ili da eventualno podrži škotske separatiste, pretpostavlja Mlakar. Postoji takođe, dodaje on, i mnoštvo mekanijih i efikasnijih načina kako bi Rusija mogla da uzvrati s obzirom da Velika Britanija ima velike društvene i socijalne probleme.
„Naravno, vojna opcija se ne može isključiti a podrazumevala bi, na primer, udar i sabotaže po najvećoj britanskoj podmorničarskoj bazi ‘Klajd’ koja se nalazi u Škotskoj i sedište je britanskih nuklearnih podmornica. Tu uplovljavaju ne samo britanske nego i američke nuklearne podmornice koje plove prema Arktiku, kao i kanadske i holandske, tako da i ta opcija u ovoj priči nije isključena“, zaključio je Mlakar, izrazivši nadu da će direktan sukob Rusije i NATO ipak biti izbegnut.
