Novom fiskalizacijom, koja se očekuje da krene već u februaru 2024. godine, uvešćemo više reda u privredi. S novom fiskalizacijom znaće se u jednu KM promet u Republici Srpskoj i time ćemo, prema našim procjenama, prepoloviti sivu zonu, rekao je predsjednik Vlade Srpske Radovan Višković.
– Fiskalne kase neće biti trošak poslovne zajednice, nego će to biti trošak budžeta. Ono što nam je najvažnije, hoćemo da registrujemo promet Republike Srpske. Ne želim više da sumnjam ili ne, vjerujem ili ne, u podatke koje dobijem iz Uprave za indirektno oporezivanje. Neću da imam sumnju. Hoću da znam u jednu KM koliki je promet Republike Srpske. S fiskalnim kasama i novom fiskalizacijom znaće se u jednu KM promet u Srpskoj. Zato što će svi biti fiskalizovani, svi će imati obavezu da daju taj fiskalni račun bez obzira na to da li bili oslobođeni ili ne. Oni nisu predmet te kontrole Poreske uprave izdavanja ili neizdavanja, ali imaju obavezu da registruju promet – rekao je Višković za banjaluka.net.
Intervju prenosimo u cijelosti:
Godinu završavamo s odlukom o minimalcu. On je 900 KM. Vjerujemo da su radnici zadovoljni. Mislite li da su sve strane zadovoljne i kako komentarišete komentar predsjednika Unije poslodavaca da je taj iznos neodgovoran?
VIŠKOVIĆ: Svako ima pravo na svoje mišljenje i prevashodno po zakonu Udruženje poslodavaca i Savez sindikata trebalo je sami da dogovore taj iznos. Prema tome, bio sam svjestan te činjenice da se to izbjegava iz razloga da bi se na ovaj način komentarisala odluka Vlade. Tako da, ne bih previše pridavao značaja tome. Ono što je najvažnije reći je da ćemo u primjeni odluke u narednom periodu pratiti koliko ona u datom momentu pogađa određene privredne grane ili subjekte i u dogovoru s tim privrednim subjektima sigurno da ćemo nalaziti rješenja da im se pomogne.
Nedopustivo je da u Republici Srpskoj imate 120.000 ili 130.000 radnika koji su bili, prema zvaničnim pokazateljima, ispod ove plate od 900 KM. Tako da ako poslodavci žele da obezbijede da radnici ostanu na ovim prostorima, da rade, jer od njihovog rada zavisi i taj poslodavac i njegov proizvod, onda se mora učiniti sve da se povećavaju lična primanja zaposlenih. Da ne govorim o tome… Ima značajan broj časnih i poštenih poslodavaca, koji svojim zaposlenim daju plate onoliko koliko u datom momentu mogu, u smislu da to bude prihvatljivo i za radnika. Zašto ne reći da u Republici Srpskoj ima poslodavaca koje ne napuštaju njihovi radnici? Što znači da je odnos radnika i poslodavca na visokom nivou, da su obje strane zadovoljne.
Republika Srpska u nekom prethodnom periodu odvojila je značajna sredstava, a ja bih rekao uložila, u poslovnu zajednicu u Srpskoj. Upravo da bi povećali zaposlenost i plate. Nisu svi, ponovo ponavljam i izvinjavam se onim poslodavcima koji rade na korektan način, ispoštovali ono što je Vlada Srpske ulagala u poslovnu zajednicu u smislu da oni to vrate kroz povećavanje plata svojih zaposlenih. Imali smo značajan broj radnika koji su bili plaćeni i ispod minimalne plate.
Kako je to moguće?
VIŠKOVIĆ: Uvode se neke norme i izvršenja, koje radnik nije u stanju da ispuni i onda mu se kaže: „Niste ispunili normu 100% i ne možete dobiti platu 100%“ i onda im odbiju 10% ili ne znam koliko procenata. I onda imamo situaciju da radnik ne primi ni tu minimalnu platu.
Hoće li se broj takvih situacija povećati? Јer i minimalac je veći. Kako tome stati u kraj?
VIŠKOVIĆ: Ići ćemo u rješavanje tih pitanja. Samo što ćemo ići vjerovatno, neće se mnogima dopasti, malo aktivnije u sve te kontrole poštovanja svih odluka. Mogli ste u medijima da čujete glavnog republičkog tržišnog inspektora, koji je rekao kako se ne poštuju Vladine uredbe o ograničavanju marži i da su oni kaznili na stotine privrednih subjekata i da su na taj način izrekli 400.000 KMnovčanih kazni. Očito da ima određen broj, pogotovo u trgovini, koji smatra da mu je jeftinije platiti kaznu i nastaviti da krši našu uredbu o ograničavanju marži i zato smo došli u poziciju da imamo neopravdano skupe životne namirnice u odnosu na realne iznose koji bi trebalo da budu.
U posljednjih nekoliko mjeseci krenuli smo u jednu žešću akciju gdje su uključeni Inspektorat, Poreska uprava, Ministarstvo unutrašnjih poslova i to ćemo sada raditi u kontinuitetu. Možete biti svjedoci da smo u toj akciji, skoro za 10 ili 15 dana, kod drvoprerađivača našli preko 1.600 kubika drvnih sortimenata koji nisu legalni. Znači nisu imali porijeklo, nego su ti ljudi došli do te sirovine na ovaj ili onaj način i to je sve oduzeto. Kada ovih dana budemo kreirali raspodjelu drvnih sortimenata, što je bilo na Vladi Republike Srpske, za 2024. godinu, ti privredni subjekti kod kojih smo našli nelegalne količine drvnih sortimenata koji su oduzeti, će biti kažnjeni određenim procentom od ugovora koji imaju sa “Šumama Srpske”. Ako se desi da to isto ponove, vjerovatno će se pribjeći raskidu ugovora o snabdijevanju sa “Šumama” i da neće biti više na spisku kupaca iz javnog preduzeća. Moramo doći u poziciju da uvodimo red, uvodimo disciplinu da se poštuju zakoni, uredbe, pravilnici i jedino na takav način možemo napraviti benefit koji može biti od interesa i poslovnoj zajednici i Republici. Јa sam na nekoliko sastanaka rekao da ako bi svi privredni subjekti platili obaveze prema Republici, prema fondovima, budžetu na isplaćene plate, mi bismo vrlo brzo došli u poziciju da još smanjujemo naše poreske stope u odnosu na postojeće. Eto vam, gospodo, rješenje.
Niste prvi koji ukazuje na to da treba uvesti red. Dugo to slušamo, a reda nema.
VIŠKOVIĆ: Ima. Kad uzmete situaciju prije nekoliko godina i sada, ne možete uporediti. Ako vam kažem da je u nekom momentu bilo sasvim normalno da zdravstveni sektor ne plaća poreze i doprinose, javna preduzeća takođe, danas toga više nema. Izvolite, provjerite. Vidjećete da sam u pravu. Zaustavili smo gomilanje obaveza zdravstvenog sektora iz nekog prethodnog perioda. Tačno, taj dug od skoro milijardu maraka postoji, ali nije se uvećavao. Što znači da se zadnjih četiri, pet godina i više u zdravstvenom sektoru redovno plaćaju porezi i doprinosi. U javnim preduzećima, kako god se u javnosti stvarala slika kako su ona loša, slažem se da može biti bolje. Radimo na tome. Ali skoro da nema nijedno javno preduzeće koje duguje, recimo, poreze i doprinose više od zakonom predviđenih do 60 dana. I nova fiskalizacija, koja se očekuje da u punom kapacitetu stupi na snagu već u februaru iduće godine, tada ćemo sigurno u ovo o čemu smo govorili uvesti značajno, značajno reda.
Znate da su Parlamentarna skupština i Dom naroda BiH prije mjesec ili više donijeli odluku da se granica PDV-a podigne sa 50.000 na 100.000 KM. Hoćemo da pratimo i te privredne subjekte, da tačno znamo kad dolaze na tu granicu, a ne kad prijavi ili ne prijavi. I u tom slučaju ćemo, prema našim procjenama, prepoloviti sivu zonu. To je ono što Vi kažete uvođenje reda ili više discipline.
Prije dvadesetak dana bio sam u Briselu i u jednom neobaveznom razgovoru saznao da, recimo, kod njih na platu od 2.500 evra platite obaveze državi 4.000 evra. Koliko se kod nas plati? I pokušava se i to zaobići. Ono što želim da kažem, zaista ovo radimo da pokušamo zaštititi časne i poštene, jer polako se bune ljudi koji u punom kapacitetu plaćaju svoje obaveze.
Zašto Poreska uprava, Inspektorat i MUP idu u kontrole?
VIŠKOVIĆ: Do sada je bilo da inspektori dođu i kontrolišu registrovanog privrednog subjekta, a preko puta neko, na primjer, radi na crno, oni ih ne kontrolišu jer kažu: “On nije kod nas u registru i nemam taj subjekat registrovan”. Zato ide i Poreska uprava, koja je dužna da kontroliše i neregistrovane. Tako da sad u toj zajedničkoj akciji nema povlaštenih.
Moram reći da je bilo i pokazivanja mišića u smislu da neki privrednik ili poslodavac, kako narod kaže – gazda, kad se pojavi inspekcija ne da da se uđe u posjed. A onda kad se pojavi i MUP, onda više nema takvih, onda su svi dobro došli. Budite sigurni da dobijam izvještaje sedmično i vidim na stotine nelegalnih radnji, djelatnosti kažnjavamo, zabranjujemo rad. Јednostavno, pokušavamo sve to uvesti u legalne tokove.
Hoću da kažem zbog javnosti, u prethodnom mandatu Vlada na čijem sam čelu bio i ova sada uložila je na godišnjem nivou preko 400 miliona KM u privredu. Svake godine toliko. Nije sav taj novac pretočen na povećanje plata, a dogovor je bio sve ono što Vlada uradi kao olakšicu da, to ide u pravcu povećanja ličnih primanja.
Gdje je otišao dio tog novca?
VIŠKOVIĆ: Lako je to vidjeti. Pojedinci kupuju nekretnine van prostora Republike Srpske i BiH, kupuju skupe automobile i nešto drugo. Govorim o jednom dijelu poslodavaca. Znam koliko je teško danas privređivati, ali ne možemo dozvoliti da oni neodgovorni iritiraju ove odgovorne ljude.
Pa da li će ti neodgovorni odgovarati? Ti koji su zloupotrijebili novac Vlade, koji su kupovali nekretnine. Da li će se s njima prekinuti saradnja, zakonski odgovarati?
VIŠKOVIĆ: Svakako da hoće. Pravimo i registar podsticaja, pratimo efekte tih podsticaja, analiziramo i neće mnogi koji rade neke špekulativne radnje računati na podršku ni u kom slučaju od Vlade Republike Srpske. Naša namjera je uvijek bila iskrena – saradnja, dogovor, da u nekom dogovoru idemo i kreiramo što je moguće bolje mjere na obostrano zadovoljstvo. Nije uvijek bilo razumijevanja, uvijek neko smatra da su oni u pravu. A šta ćemo sa drugom stranom koja isto kaže da su oni u pravu? Vlada nije ta koja treba da se svrsta ni na jednu stranu. Ono čime smo mi bili vođeni na Vladi, a moram da kažem da sam imao posebnu sjednicu Vlade u ponedeljak na temu najniže plate. Sjedili smo nekoliko sati, svi ministri, i otvoreno razgovarali na tu temu i svi smo se saglasili. Niko nije bio ko je imao drugačiji stav. Prema tome, ovo što je donijela Vlada je u suštini nešto što je neka sredina, mjera koja omogućava da ljudi i sa najmanjim stepenom obrazovanja, stručne spreme, mogu da prežive, oni i njihova porodica.
Ima jedan broj poslodavaca koji svim svojim zaposlenim isplaćuje najnižu platu. Da li bio NK radnik, da li bio inženjer, magistar, pa i doktor nauka, direktor preduzeća… Mislim da to nije realno. Zato pozivam poslovnu zajednicu da nastavimo našu komunikaciju i da kreiramo ona zakonska rješenja koja će pomoći svima da što je prije moguće utičemo na sivu zonu.
Mi u Republici Srpskoj smo prinuđeni da radimo i mimo svoje volje. Republika Srpska, odnosno BiH, jedina u regionu ima neoporezivu dividendu. A dividenda je izvor sive zone.
Zbog čega se to ne oporezuje?
VIŠKOVIĆ: Zato što nemamo dogovor sa drugim entitetom da to bude jednoobrazno u BiH. Imala je Republika Srpska oporezivu dividendu, a onda se počelo dešavati da se privredni subjekti registruju u drugom entitetu, a ovdje nastave da rade. Razgovarao sam s premijerom drugog entiteta gospodinom Nikšićem na temu ima li volje i spremnosti kod njih da se to vrati. Rekao je da što se tiče njega postoji, ali da će mu biti teško da to prođe kroz Skupštinu FBiH.
To je već domen politike i blagodati uređenja naše države.
VIŠKOVIĆ: To je domen ekonomije. Borbe protiv sive zone. Mi kao Republika Srpska bismo to mogli uraditi danas, ali onda pravimo ponovo problem zbog kojeg smo to ukinuli. Onda Vi postavite logično pitanje, kao i mnogi građani, zbog čega se ne borite protiv sive zone. Evo, ja hoću da se borim, imam namjeru i želim da se borim, ali nekad su mi vezane ruke zato što ne mogu zbog nekog drugog da sprovedem mjeru koju bi trebalo da sprovedem.
Spomenuli ste te gazde koje se bune. Vi lično govorite, onako, narodnim jezikom. Da li je to što ste radili nekim ljudima zasmetalo? Da li Vi kao premijer, ministri u Vladi smetate tim ljudima?
VIŠKOVIĆ: Pojedincima uvijek smeta. Nemojte se zanositi da živite u ubjeđenju da vas svi vole, ne vole vas. Јa sam toga svjestan i ne obraćam pažnju. Јa samo hoću da u dijalogu rješavamo stvari i jedino u dijalogu možemo rješavati stvari. A preko društvenih mreža ne možemo. Vidite da ne učestvujem u takvim stvarima. Imam previše godina da bih se na takav način s nekim ubjeđivao. Јa samo radim svoj posao, a svi ostali neka rade svoj. Naprosto, nekad neko galamom želi da zaštiti neki svoj biznis. To neće proći.
Posljednjih mjesec i po dana top tema je minimalac. Što mene kao čovjeka vrijeđa. Ako smo spali na to da je top tema Srpske minimalac, onda nešto nije u redu. Јa nisam čuo da se neko previše uzbudio kad je u Crnoj Gori najavljen minimalac 750 evra. Sad su oni Švajcarska za Republiku Srpsku? Nije. Neko će reći da je tamo Vlada preuzela zdravstvo na teret države. U redu, ali koliki je PDV u Crnoj Gori?
Nekih 22-23 odsto ako se ne varam.
VIŠKOVIĆ: Tako nekako. Јa sam svima rekao da možemo i tu temu da otvorimo, ali PDV ne može ostati 17%. Govorimo o realnom stanju stvari, a ne o onom što bi neko želio. U ovom periodu razgovarao sam sa stotinu ljudi i mnogi su došli i rekli da minimalac treba povećati. Neki su rekli da nije realno ono što predlažu poslodavci, ni onih 1.050 KM. Licitirali su o nekoj sredini. Sada ću reći bez ustezanja. Kod mene su na sastansku bili predstavnici zanatsko-preduzetničke komore i tražili da minimalac bude 1.050 KM. Uz uvjeravanje da nema nijedan radnik koji danas radi za manju platu, samo je pitanje kako mu se to doznači. I ljudi hoće da ide taj minimalac, da znamo da je to ta plata, da nema koverti, da se ne ulazi u neke radnje koje nisu zakonom predviđene. Zaista, kad uzmete realni sektor, ta plata jeste na tom nivou. Kad na iznos od 900 KM dodate topli obrok, to je i nešto preko.
Ali neko će postaviti pitanje šta je bilo odlučujuće za Vladu da se opredijeli za taj iznos. Neki su govorili i da će premijer kad potpiše odluku o 1.050 KM biti grobar privrede. Pa su rekli da premijer i Vlada svađaju radnike i poslodavce. Јa sam, naprotiv, išao na varijantu da pomirim te strasti i da nađemo neko prihvatljivo rješenje.
Zašto taj iznos?
VIŠKOVIĆ: To je bilo jednoglasno opredjeljenje Vlade. S platom od 900 KM prosječna plata imaće rast od nekih 6%, a inflacija u ovoj godini je nekih odsto. Htjeli smo da tim rastom pokrijemo inflaciju i na taj način pošaljemo poruku da tim ljudima anuliramo inflaciju.
Što se tiče javne uprave, neko će reći da oni nemaju topli obrok i da je to njima u ličnim primanjima. Tačno. Ali kad je najniža plata bila 700 KM, niko u javnoj upravi nije primao tu platu. Oni platu primaju po Zakonu o platama u svom sektoru. Njihova plata se računa koeficijent puta cijena rada. Pa je najniža plata, recimo, u obrazovanju, MUP-u, tom matematikom bila do današnjeg dana 835 KM plus minuli rad. I onda pojavila se i ta varijanta na Vladi da je Vlada uvažila stav da plata bude 800 KM, ti ljudi ne bi imali nikakvo povećanje. Ako je 850 KM, imaće povećanje od 10-15 KM i onda su resorni ministri išli na varijantu da obezbijede da zaposleni u javnoj upravi iz njihovog resora osjete to povećanje. Oni neće imati povećanje od 200 KM, nego nekih 60 KM. Tako da su to sve faktori koje je Vlada analizirala. To je rast cijena životnih namirnica, inflaciju, odlazak naših ljudi sa ovih prostora.
Imamo problem o kojem poslovna zajednica neće da govori, nego to prebacuju nama. To je problem odlaska radnika. Ne kažem da je odgovornost samo na poslovnoj zajednici, ali zajedno treba da rješavamo te stvari. Iz godine u godinu se značajno povećava broj zahtjeva za dolazak strane radne snage na ove prostore. Tako nam kažu da im se nude radnici iz Indije, Pakistana i Bangladeša koji bi radili za 700 KM. Ali šta će se desiti s radnicima sa ovih prostora u budućem periodu? Hoće li zavladati neka druga kultura, običaji, norme, a naši ljudi da odu? Ne možemo ni to da zaboravimo, ne vidimo, ne čujemo.
Kad se nađete u ovoj stolici, koja je poprilično vruća, morate da uzmete u obzir hiljadu nekih argumenata.
Mislite li da ste dobro sve te stvari, strane i sve što Vam dolazi izbalansirali za ovih dana koliko ste premijer u ovom mandatu?
VIŠKOVIĆ: Јa nisam premijer godinu dana.
U ovom mandatu.
VIŠKOVIĆ: Ne pravim razliku između ovog i onog mandata. Јa sam premijer već šestu godinu. Gledam sve vrijeme, tako da uradili smo ono što smo mogli.
Lično, jeste li zadovoljni?
VIŠKOVIĆ: Јesam. A sad ću reći i zašto. Predviđali su nam slom na početku godine, pa nam dali rok do Vidovdana, pa do kraja avgusta, pa u septembru, oktobru. Evo mi dva dana do Nove godine ništa se nije desilo.
Ima i novi rok, sljedeća godina.
VIŠKOVIĆ: Treba posmatrati okolnosti u kojima se radi. Na Republiku Srpsku se vrše takvi pritisci. Mali broj ljudi, obazrivo ovo izgovaram, razumije u kojoj poziciji funkcioniše Republika Srpska u zadnjih nekoliko godina, pogotovo posljednjih godina. Pritisci, podmetanja, zabrane, sankcije, sudski procesi… Sve to utiče i na vaš rad. Kad se okrenem iza sebe, samo je 2019. godina bila, da kažemo, normalna. Sve ostalo… 2020. godine na početku kovid-19, pa dvije godine. Kad smo mislili da se završilo, da malo prodišemo punim plućima, da se vraćamo u normalu, onda se desi rusko-ukrajinski sukob. Divljanje energenata, inflacije, koja je prošle godine bila 16%. Ovu godinu očekujemo da će biti 6%, a već 2024. i narednih godine treba da se vrti na nekih 3%, što je podnošljivo. Međutim, prije nepuna dva mjeseca sukob u Gazi. Ima li neko predviđanja kada će doći do mirovnog sporazuma između Rusije i Ukrajine. Na sreću, polako se o tome govori. Što znači da možemo živjeti u nekom uvjerenju i nadi da se to može smiriti. Ovaj sukob u Gazi, hvala Bogu, do današnjeg dana nema neke eksplicitne posljedice po ovaj prostor, što ne znači da, ako nastavi i još većom žestinom, neće prerasti u neki sukob koji će direktno ili indirektno pogoditi ove prostore.
Šta smo mi tu krivi? Šta je kriv premijer ko god da je? Јe li ga neko pitao? Ali moramo da platimo cijenu tih dešavanja. Ti moćnici koji to rade iz nekih svojih interesa, a mi dođemo kao kolateral, i kao narod, i kao entitet i kao država, pa i čitava Evropa. Gurnu nas u neke probleme da bi oni izvukli ekonomske benefite za svoju industriju. Danas je najprofitabilnija grana industrije proizvodnja oružja. To ima skokove od 200, 300%. Kuka čitava Evropa da nema zalihe. Da li je to budućnost čovječanstva, svijeta, civilizacije? Nije.
Kako mi da se snađemo?
VIŠKOVIĆ: Apsolutno se moramo prilagoditi da preživimo u datom momentu i da čekamo bolje vrijeme. Nema drugog rješenja. Nema čarobnog štapića i nismo mi sad toliko pametniji, bolji ili lošiji od drugih. Ovo je vrijeme umjetnosti preživljavanja. Nadajući se da će geopolitička kretanja doći u fazu normalizacije i da će se neke stvari presložiti, da će se pojaviti novi organizacioni modeli u svijetu poput BRIKS-a i drugih grupacija koji će uticati na ove koji su do sada uticali i vladali kako su vladali.
Zemlje koje su do juče bile nebitne u ekonomskom smislu, ali koje imaju milione i milijarde stanovnika, one danas postaju i ekonomski jake i generatori odlučivanja u međunarodnim okvirima. Tu vidim neku našu šansu. Oni imaju iskustva iz perioda kolonijalizma, eksploatacije kada su ih ti moćnici držali u robovlasničkim odnosima, a ta iskustva su svježa. Oni drugačije danas posmatraju budućnost čovječanstva i civilizacije. Ne dozvoljavaju da se neko drugi upliće, drugoga pokorava, oduzima mu prava i resurse. Tako da mislim da je ovo realan i objektivan pogled na stanje u svijetu danas.
