Domaća javnost već nekoliko dana pokušava da razume naizgled suludu i neobjašnjivu akciju nekoliko ovdašnjih “nevladinih organizacija”, izdašno finansiranih sa Zapada, i Ukrajinke Ane Luciuk, usmerenu na vandalsko uništavanje murala podrške srpskom narodu na Kosovu i Metohiji i očuvanju srpskog državnog suvereniteta u toj pokrajini.
Šta je to spojilo ove aktere i, posebno, šta je motivisalo Ukrajinku Luciuk da se na takav način “zahvali” Srbiji na gostoprimstvu u ovim za sav pošten svet teškim i složenim vremenima? Zašto bi njoj, u srcu slobodarskog Beograda, na bilo koji način mogla da smeta manifestacija naših emocija prema okupiranom i otetom delu Srbije?
Nije dugo bilo potrebno čekati na odgovor – njihovi zapadni mentori, pre svega iz Velike Britanije, procenili su da je vreme za ovakvu subverziju, i to iz više razloga. Najpre, dosadašnje investicije u tzv. antiputinovsku rusku opoziciju nisu dale rezultate, jer su sve akcije opskurnih ličnosti poput Pjotra Nikitina, Vladimira Volohonskog, Čedomira Stojkovića i drugih doživele potpuni krah i ostale neinteresantne za šire krugove. Zatim, Srbija je nastavila da tokom cele godine miroljubivo pruža gostoprimstvo hiljadama Rusa i Ukrajinaca, principijelno čuvajući svoju suverenu i nezavisnu poziciji.
Владимир Волохонски, вођа руско-украјинске антиПутин миграције у Србији који се, ничим изазван, нашао позван да догађаје у Сребреници назива геноцидом, а генерала Ратка Младића злочинцем. #PersonaNonGrata pic.twitter.com/OP0zOUWoNu
— Националист / Nacionalist (@NacionalistSrb) February 21, 2023
Stoga je zapadnjačkim arhitektama haosa i njihovim podizvođačima radova u ovom trenutku, neposredno pred godišnjicu sukoba u Ukrajini, neophodno izazivanje incidenta koji bi ispunio naslovne strane njihovih ovdašnjih medijskih ekspozitura i Srbiju predstavio kao remetilački faktor i nebezbednu zemlju za “antiratne aktiviste”. Na taj način bi se i oživela sada već “klinički mrtva”, nesposobna antiputinovska opozicija, koja bi po prvi put našla neku upotrebnu vrednost.
Kao i u samoj Ukrajini, i ovde bi, ovoga puta Luciuk, bila iskorišćena kao “topovsko meso” i “crvena marama” koja ima za cilj da izazove nekog od stanovnika Beograda da je napadne. Ne treba zaboraviti da je to britanska služba pre više mesecu već pokušala sa svojim agentom Volohonskim, koji se, ničim izazvan, našao pozvan da događaje u Srebrenici naziva genocidom, a generala Ratka Mladića zločincem.
Sve ovo je važno prezentovati javnosti i apelovati na građane da ne nasednu na podle, ali ipak jevtine trikove, potekle iz iste kuhinje majstora za organizovanje i sprovođenje subverzija u nezavisnim i nepotkupljivim državama. Zato im ni na koji način ne treba pomagati i davati povoda da, po već ustaljenoj matrici, ponovo pokušaju da satanizuju Srbiju, praveći od žrtava zločince, i obrnuto.
(nacionalist.rs)
