Intervenišući u Bosni i Hercegovini, predstavnici američke vojske, diplomatije i industrije nisu imali iluzija o tome koliko je prostor za savezništvo sa muslimanima-otvoren. On je – praktično bio bezobalan i diktiran činjenicom da je Islam postavio jasnu granicu između dva sukobljena sveta pristajući na to da ih Amerikanci kao (privremene) saveznike na Balkanu- prate, nadziru i kontrolišu.
Sklonost Bošnjaka ka nasilju i prihvatanju terorizma kao legitimnog modela delovanja u vlastitom verskom i političkom interesu, Amerikanci su prepoznali na vreme, ozbiljno pristupajući kontroli i nadzoru nad raznim grupama i organizacijama. Cilj, nije bio uklanjanje već kontrola. U tom kontekstu je i pristup oružju bilo prvorazredno pitanje za SAD, koje se otvorilo odmah nakon primirja (koje još traje), uspostavljenog potpisivanjem Međunarodnog ugovora o miru nakon čega su sve najvažnije fabrike oružja u Bosni i Hercegovini pripale, upravo muslimanima.
NA POTEZU JE NIKŠIĆ
Praktično, u decembru 2013. godine, Amerikanci su pokušali, i delimično uspeli u naumu, da celu, muslimansku namensku industriju „memorandumski“ i na do tada, nezapamćen način, preuzme američka kompanija Howell Machine. „Memorandum“, u ime Vlade FBiH, potpisuje Nermin Nikšić, premijer Vlade, i ministar energije, rudarstva i industrije Erdal Trhulj, te vlasnik sa predsednikom kompanije „Howell Machine inc“, Davidom Hovelom. Odlukom nelegalnog Visokog predstavnika Kristijana Šmita, Nermin Nikšić je 2023. godine imenovan ponovo za premijera Vlade Federacije BiH sa zadatkom da nastavi sa realizacijom posla koji je započeo 2013. godine. Zahtevi sa američke strane išli su u pravcu očekivanja da Nikšić promeni neke političke igre u vezi sa privatizacijom vojne industrije, koje je započeo njegov prethodnik na mestu premijera, Fadil Novalić, kadar SDA. Zbog pomenutih akcija, Novalić je uhapšen, osuđen i nalazi se na izdržavanju zatvorske kazne od tri godine. Iako se formalna krivica Novalića ticala „kupovine kineskih respiratrora“ stvarni razlog bila su njegova nastojanja da fabrike oružja ne preda u isključivo američke ruke, za potrebe njihovih snaga i ratišta, poput ovog u Ukrajini.
Za fabrike oružja u Bosni i Hercegovini, u javnosti se, ne slučajno, koristi odomaćen i suptilan izraz – namenska industrija. Ta industrija je u 2023. godini oborila sve rekorde u muslimanskom delu Federacije BiH, a neke su, uz pomoć Amerikanaca, isplovile i na svetsku scenu. Tačnije, na globalnu scenu ratnih poprišta koje Amerikanci pokreću i vode – pre svega u Ukrajini ali i u Izraelu.
Analizira izveštaja o prihodima i snazi fabrika nudi nove uvide. Prihodi Igmana iz Konjica u prošloj godini porasli su za oko osam miliona KM na skoro 134 miliona, ali je dobit blago smanjena na 2,7 miliona. U poređenju s drugim kompanijama, ali i uzimajući u obzir visinu prihoda, zarada kompanije je veoma skromna, zapravo glavnina kolača zvanog „dobit“ deli se na drugom mestu. Ova kompanija je vodeća po broju zaposlenih u ovom sektoru. Na kraju 2023. godine taj broj je iznosio 1.432 radnika.
„Pretis“ iz Vogošće, prošle godine je povećao prihode za oko 22 miliona KM na 76 miliona, i skoro udvostručio dobit na oko 11 miliona. Ovo je sjajan rezultat naročito ako se uzme u obzir da je kompanija 2021. poslovala s gubitkom od milion KM. Očito da se Pretis vraća na pozicije koje je nekada, kao prestižna kompanija, uživao. Gotovo sav prihod dolazi sa stranih tržišta.
I goraždanski “Unis Ginex” iza sebe ima „sjajnu“ godinu. Firma je povećala prihode za oko 16 miliona na 78,5 miliona, dobit je narasla na 19 miliona konvertibilnih maraka. Uspešno je rasla i kompanija Pobjeda Technology Goražde, jedna od retkih prihvatnih kompanija u ovom sektoru koja je ostvarila prihode od 73 miliona KM u prošloj godini. Dobro je poslovala i Pobjeda Rudet Goražde, koja je u vlasništvu turskih investitora, a čiji su prihodi dostigli cifru od 40 miliona KM u prošloj godini.
Tu je još jedna goraždanska firma, što potvrđuje da je Goražde prava „baza“ namenske industrije Federacije BiH. Naime, firma AC Unity, u vlasništvu Redže Bekte, prošle godine je ostvarila prihod od 9,1 miliona KM, za oko dva miliona manje nego godinu ranije.
Istovremeno veliko povećanje prihoda u prošloj godini ostvarila je firma je Binas Bugojno koja je imala ukupne prihode od oko 25 miliona KM, odnosu na 8 miliona u 2022. godini. Procentualno gledajući, Binas je najviše rastao u 2023. godini po prihodima. Ukupni prihodi Tehničko remontnog Zavoda Hadžići takođe su značajno porasli na 11,3 miliona KM, sa 5,5 miliona koliko su bili 2022. godine. Reč je o kompaniji koja je godinama poslovala sa gubicima i praktično bila na rubu propasti. Mnogi su joj već predviđali stečaj. Sada posluje pozitivno a prihodi rastu iz godine u godinu.
EVIDENTNA POMOĆ “PRIJATELJA”
Ukratko, skica poslovanja i snage ključnih fabrika oružja u BiH, zahvaljujući ratu u Ukrajini i Gazi, u 2023. godini, izgleda ovako:
1.Igman Konjic
Prihodi – 133,8 miliona KM
Dobit – 2,7 miliona KM
Zaposleni 1.432
2. Unis Gineks Goražde
Prihodi – 78,5 miliona KM
Dobit – 19 miliona KM
Zaposleni – 787
3. Pretis Vogošća
Prihodi – 76,5 miliona KM
Dobit – 10,9 miliona KM
Zaposleni – 439
4. Pobjeda Teh. Goražde
Prihodi – 73 miliona KM
Dobit – 5,3 miliona KM
Zaposleni – 314
5. Pobjeda-Rudet Goražde
Prihodi – 40 miliona KM
Dobit – 5,6 miliona KM
Zaposleni – 370
6. Binas Bugojno
Prihodi – 25 miliona KM
Dobit – 276 hiljada KM
Zaposleni – 335
7. BNT-TMIH Novi Travnik
Prihodi 13,7 miliona KM
Dobit – 311 hiljada KM
8. Tehnički remont Hadžići
Prihodi – 11,3 miliona KM
Dobit – 72 hiljade KM
Zaposleni – 213
9. AC-Unity Goražde
Prihodi – 9,1 milion KM
Dobit – 129 hiljada KM
Zaposleni – 61
Pozitivno poslovanje, dobra organizacija posla i „siva zona“ u koju je cela Bosna i Hercegovina pretvorena nakon Dejtona, otvorili su perspektivu naoružavanja vojnih i paravojnih snaga u celom svetu pa američki pohod na ove fabrike nije bio nikakvo iznenađenje.
KUPOVINA AKCIJA
Uz pomoć već stvorenih vojno-poslovnih veza sa američkim oružanim snagama i američkim biznisom, američka kompanija Regulus Global pokazala je veliki interes za dve najjače i najperspektivnije firme u vojnoj industriji na muslimanskom delu FBiH. Ova američka kompanija je prvo kupila 33 posto dionica vogošćanskog Pretisa, a zatim i akcije u bugojanskom Binasu.
Regulus Global LLC registrovan je u američkoj saveznoj državi Virgdžinija, a nakon preuzimanj dionica, Federacija i dalje ostaje većinski vlasnik Pretisa i Binasa (51%). Prihodi ove američke kompanije nisu značajni pa je jasno, da je ovde, manji kupio veće od sebe i da iza transakcija ne stoji nikakva industrijska i ekonomska logika. Inače, Binas je, povećao prihode u prošloj godini. Lani je imao ukupne prihode od oko 25 milijuna KM, u odnosu na 8 miliona u 2022. godini, što predstavlja ogroman rast. Što se tiče Pretisa, kompanija je 2023. godine ostvarila promet u iznosu od 76,5 milijuna, dok je prijavljena dobit iznosila 10 miliona maraka.
GIGANT VOJNE INDUSTRIJE U AMERIČKIM RUKAMA
Vidljivo je još nešto: američka kompanija je kupila deonice čiji su vlasnici do sada bili investicioni fondovi. Osim udela u Pretisu, ovi fondovi su prodali i svoje deonice Binasa iz Bugojna. Ukupno je, istog dana, ostvaren promet deonicama Pretisa u vrednosti od 14,3 miliona KM. U sklopu 23 transakcije prodato je 1.403.341 deonica, po prosečnoj ceni od 10,20 KM i to predstavlja 33 posto vlasništva u ovom vojnom gigantu.
Takođe, kupljene su dionice kompanije Binas Bugojno u ukupnom iznosu od preko pola miliona KM. Kroz devet transakcija prometovano je 81.771 deonica ovog proizvođača eksploziva. Ukupna vrednost transakcija bila je 531.511 KM, a prometovani dio iznosi oko 23 posto deonica Binasa. Poslovi su obavljeni po prosečnoj ceni dionica od 6,50 KM. To je rast za više od 50 posto u odnosu na prosečne cene deonica ove kompanije u prethodnom periodu kada su se kretale od oko 4,2 KM. Inače, Binas je drastično povećao prihode u prošloj godini. Binas je lani imao ukupne prihode od oko 25 miliona KM, u odnosu na 8 miliona u 2022. godini, što predstavlja ogroman rast.
OD OBAVEŠTAJNOG SOFTVERA DO VOJNOG SISTEMA
Kontrola fabrika oružja u Bosni i Hercegovini izvedena je na onom nivou na kome ova marionetska država i jeste – od ne baš značajnog kupca:
„Bavimo se svime, od obaveštajnog softvera do vojnih sistema, uključujući opremu koja potpada pod ITAR/AECA. Specijalizovani smo za usklađivanje sposobnosti stranih vojski i agencija za provođenje zakona saveznika SAD-a s njihovim američkim kolegama, pružajući vrhunsku opremu i najbolje prakse za primenu i održivost. Regulus posluje u više od 70 zemalja širom sveta,“ stoji na sajtu Regulus Global LLC.
Vredi naglasiti da je Pretis specijalizovan za proizvodnju granata, od kojih su najpoznatije one haubičke kalibra 155 milimetara.
VLASNIK IZ SARAJEVA? SIGNAL ZA UZBUNU
Kada je jedan „gigant“ namenske industrije u BiH, zvanično dobio novog vlasnika iz Sarajeva, usledila je uzbuna u američkim vojnim i obaveštajnim strukturama u BiH. Događaji i transakcije iz 2020. godine a posebno rat u Ukrajini ubrzali su donošenje američke odluke da se zaustavi taj, za njih, negativan proces gubitka kontrole nad vojnom industrijom u BiH.
Dakle pravi okidač za delovanje Amerikanaca bila je pažljivo vođena serija transakcija vezanih za prodaju firme Pobjeda Technology Goražde (PTG). Kada je zvanično firma PTG dobila novog većinskog vlasnika, firmu TAK Sarajevo iza koje stoji Hamid Pršeš, uključili su se američki insajderi, spavači, diplomate i obaveštajci.
Desila se prodaja velikog dela akcija u visini od oko 26 posto PTG-u za oko 5,2 miliona KM. Firma TAK, već duže vremena preuzima deonice ove firme i pre ove, konačne transakcije je skupila udeo od oko 48 posto. Sada je TAK preuzeo još oko sedam posto udela u PTG-u čime je postao većinski vlasnik firme. Ostatak deonica preuzeo je goraždanski biznismen Halil Oković koji je sa pet posto došao do udela od 24 posto. On ima još oko 20 posto preko svoje firme OKAC d.o.o. Dakle, Pršeš i Oković sada suvereno vladaju firmom čiji prihodi stalno rastu.
BERZANSKA TRANSAKCIJA
Ipak, uključivanje Amerikanaca, smena i hapšenje Fadila Novalića, nisu zaustavili delovanje političara i biznismena bliskih SDA u Goraždu. Tako je sredinom marta 2024. izvršena transakcija od skoro milion KM deonicama kompanije Unis Ginex, koja je jedan od lidera bh. namjenske industrije. Tada je na Sarajevskoj berzi prometovano s 2.452 dionice industrije po ceni od 400 KM, odnosno ukupno 980.800 KM.
Ovo čini oko 1,5 posto vlasništva u goraždanskoj kompaniji namenske industrije. Iako nije objavljeno ko je prodao a ko kupio deonice, poznato je da je deonice je kupila firma Pobjeda Technology Goražde (PTG). PTG sada ima 1,5 posto deonica Ginexa. No, ovo je samo deo plana preuzimanja Ginexa i to dvojice preduzetnika koji su nedavano kupili i sam PTG. Naime, vlasništvo nad PTG-om nedavno su preuzeli goraždanski biznismeni Halil Oković i Hamid Pršeš. NJih dvojica već imaju značajne udele u Ginexu. Oković ima 14,5 posto deonica Ginexa, te još oko 7,7 posto preko svoje firme Okac. Pršeš ima skoro 4 posto deonica Ginexa, te još oko jedan posto preko svoje firme TAK Sarajevo, dakle ukupno oko pet posto.
Kada se saberu udeli koje Oković i Pršeš imaju u Ginexu, lično i preko svojih kompanija, dođe se do brojke od oko 29 posto deonica. Najveći vlasnik Ginexa je Federacija BiH sa 51 posto udela.
DEO MOŽE, ALI GLAVNICA JE AMERIČKA
Za razliku od PTG-a, teško je verovati da će oni uspeti da u potpunosti preuzmu i Ginex, jer Vlada FBiH, koju sada vodi američki čovek Nermin Nikšić, verovatno neće dozvoliti prodaju svoga udela u namenske industrije skorijoj budućnosti. No, ako se nekad Federacija oduči za privatizaciju svog udela, oni će sigurno biti najozbiljni kandidati.
PTG je i prije njihovog preuzimanja bio u privatnom vlasništvu. Oković i Pršeš su za preuzimanje PTG-a,, izdvojili oko 20 miliona KM. Kompanija Unis Ginex Goražde ostvarila je prošle godine snažan rast prihoda i dobiti. Ukupni prihodi kompanije lani su porasli na 78,5 miliona KM, sa 62,2 miliona godinu ranije.
PTG se, inače, bavi, danas vrlo potrebnom, proizvodnjom municije i jedna je od najuspješnijih kompanija u ovoj oblasti.
