OTVORENA KINESKA MEGA LUKA U PERUU: Morska kapija olakšava trgovinu između Kine i Južne Amerike
U Peruu je u četvrtak puštena u rad nova luka, najveća u Južnoj Americi, za koju se veruje da će drastično promeniti tok i obim trgovine između tog kontinenta i Azije.
Otvaranju luke, koja bi mogla da prepolovi vreme za transport robe između dva kontinenta, putem video-lika prisustvovao je i kineski predsednik Si Đinping, koji je doputovao u prestonicu Perua Limu da bi učestvovao u radu samita Organizacije za azijsko-pacifičku ekonomsku saradnju (APEC).
Si Đinping je, u intervjuu objavljenom u list El Peruano, najavio da će luka, kada dostigne svoju maksimalnu veličinu, (direktno i indirektno) upošljavati oko 8.000 radnika i generisati četiri i po milijarde dolara prihoda godišnje.
Jedinstvena morska kapija
Luka sa dubokim gazom u obalskom mestu Ćankaj, značajno će pojednostaviti i pojeftiniti trgovinu između Južne Amerike i azijskog kontinenta jer ogromni kontejnerski brodovi koji prenose robu između njih neće više morati da plove severnom rutom uz meksičku i američku obalu.
Ako se obezbede kopneni putevi za transport robe od nje do susednog Brazila, teretni brodovi neće morati ni da prolaze kroz Panamski kanal i putuju sve do luke Santos u državi Sao Paolo radi istovara.
Predsednik Si je izrazio spremnost da njegova zemlja učestvuje u izgradnji savremenog pandana drevnom Putu Inka, koji bi omogućio povezivanje luke sa zaleđem u Andima.
Kineska državna kompanija “COSCO” do sada je ulila 1,3 milijarde dolara u izgradnju luke Ćankaj, koja se nalazi na oko 70 kilometara severno od prestonice Lime.
Kada bude potpuno gotova, ukupno će koštati oko 3,5 milijardi dolara, imaće 15 dokova i tunel za transport tereta dug dva kilometra. “COSCO” će imati vlasnički udeo od 60 odsto, te pravo upravljanja njome u narednih 30 godina.
Južnoamerički Singapur
Političari i ekonomisti u Limi se nadaju da će ta morska kapija, koja će skratiti vreme potrebno za transport robe iz Kine do Južne Amerike od deset do mesec dana, od njihove zemlje napraviti jednu vrstu južnoameričkog Singapura, odnosno, strateškog regionalnog trgovačkog uporišta, jer je takva vrsta infrastrukture izuzetno skupa i stoga vrlo retka.
Naime, do sada nijedna druga luka u Južnoj Americi nije imala mogućnost da ugosti mega brodove, kapaciteta 24.000 kontejnera, koji će moći da pristanu u Ćankaju.
Može se reći i da će ta luka na izvesno vreme ublažiti problem kočenja međunarodne trgovinske razmene koji prouzrokuju mali prohodni kapacitet Panamskog kanala, te kašnjenja i odustajanja od planova za izgradnju novog, šireg veštačkog vodnog puta koji bi povezivao Tihi i Atlantski okean.
Predsednica Perua Dina Boluarte izjavila je da će luka Ćankaj (u sadašnjoj početnoj fazi) podići BDP njene zemlje za jedan odsto godišnje. Dodala je da će se zahvaljujući njoj Peru “pozicionirati kao jedan od ključnih faktora u svetskoj trgovini, što će se pretočiti i u nove investicije”.
Peruanski stručnjaci tvrde da će, osim što će moći da prima ogromna plovila sposobna da nose 24.000 kontejnera, luka u Ćankaju imati prednost u odnosu na drugu sličnu infrastrukturu na obali Pacifika i zahvaljujući primeni najnovijih tehnologija koje znatno skraćuju vreme potrebno za utovar i istovar.
Važna karika u kineskoj kontinentalnoj strategiji
Peruanska mega luka olakšaće priliv kineske robe i transport južnoameričkih sirovina i tako omogućiti još snažnije kinesko ekonomsko prisustvo u Latinskoj Americi i bolje snabdevanje kineske privrede.
Ukupna trgovinska razmena između Kine i Latinske Amerike porasla je sa 12 i po milijardi u 2000. godini na čak 483 milijarde dolara u 2022. Kina iz Južne Amerike uvozi puno poljoprivrednih proizvoda, naročito soje i mesa, te rude poput litijuma, bakra i gvožđa, a izvozi pre svega pametne telefone i drugu elektroniku, mašine i hemikalije.
Kineske banke su u periodu od 2005. do 2020, vladama u Latinskoj Americi pozajmile oko 137 milijardi dolara. Čak 22 latinoameričke države su uključene u veliki kineski investicioni program za jačanje ekonomske saradnje sa inostranstvom “Put i pojas”.
Treba reći i da je Kina najveći spoljnotrgovinski partner Perua.
Ćankaj će biti od posebnog značaja za dalji kineski izvoz na taj kontinent jer proizvođači automobila poput “BYD” i “Džilija” planiraju osetno povećanje prodaje svojih (jeftinih ali dovoljno kvalitetnih) električnih vozila – kineski električni automobili već sada se munjevitom brzinom šire u Brazilu.
Kina poslednjih godina ulaže velike napore da proširi trgovinu sa zemljama u razvoju, takozvanim “globalnim jugom” – državama jugoistočne Azije, Afrike i Južne Amerike, kako bi umanjila ili neutralisala štetu nastalu ekonomskim sankcijama (kao što su carine, kvote i zabrane uvoza) koje, u znatnoj meri usled geopolitičkih razloga, protiv nje uvode zemlje Zapada.
Luka će imati i važan bezbednosni značaj za Kinu, jer njeni brodovi neće više morati da se u istoj meri oslanjaju na Panamski kanal, koji, mada je Peking dosta uložio u njegovu infrastrukturu poslednjih godina, i dalje pod snažnim političkim uticajem Vašingtona i, vojno gledano, može i spolja lako biti blokiran podmornicima i ratnim brodovima.
Luka u Ćankaju čak će, čini se, vladi u Pekingu dati i dodatni politički instrument za pritisak na separatističke snage na Tajvanu. To se može zaključiti iz toga što je peruanska vlada nedavno odbila da izda vizu tajvanskom učesniku samita APEC bivšem premijeru i potpredsedniku Tajvana Čenu Čijenđinu, koji dolazi iz redova vladajuće Demokratsko-progresivne partije, koja otvoreno zagovara de fakto secesiju tog ostrva.
Mediji u istočnoj Aziji čak spekulišu da bi Peru, kao član multilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini zemalja Pacifika “Sveobuhvatno progresivno transpacifičko partnerstvo” (CPTPP), na nagovor Pekinga mogao da spreči pristupanje Tajvana tom važnom trgovinskom mehanizmu.
Za Kinu raste značaj trgovine i dobrih političkih odnosa sa Južnom Amerikom
Trgovina sa Južnom Amerikom za Kinu posebno dobija na značaju u svetlu činjenice da uskoro na kormilo države u SAD stupa novi predsednik Donald Tramp, za koga je važan deo ekonomske politike redukcija deficita u spoljnoj trgovini kroz uvođenje carina, naročito, na kineske proizvode.
Već sada je jasno da Tramp namerava da za ministra spoljnih poslova, savetnike za bezbednost i ministra odbrane postavi kadrove koji su izrazito antikineski nastrojeni, pa i otvoreno neprijateljski raspoloženi prema državama Južne Amerike koje budućnost svog ekonomskog razvoja vide u intezivnoj saradnji sa Pekingom. To naročito važi za senatora Marka Rubija, kojeg je Tramp nominovao za državnog sekretara (ministra spoljnih poslova).
U više navrata je davao grube izjave u kojima je među američkim građanima raspirivao strah od navodnih zavera, koje Kina kuje kako bi uništila SAD, pozivao na njeno proterivanja sa zapadne hemisfere u skladu s Monroovom doktrinom i pretio vladi u Venecueli.
Vojni zvaničnici SAD, poput komandanta američke Južne komande generala Laure Ričardson i mnogi politički komentatori već “osvešćuju” javnost u svojoj zemlji kako luka u Ćankaju omogućava i pristajanje velikih ratnih brodova i kako će je Kina upravo iskoristiti u tu svrhu i tako se vojno ukliniti u “američko dvorište”.
Stoga je razložno očekivati inteziviranje geopolitičkog trvenja između Vašingtona i Pekinga u Južnoj Americi u formi podrške tamošnjim desničarskim, odnosno, levičarskim partijama i režimima, što može bitno poremetiti planove Kine za osetno proširivanje trgovinske razmene.