PIŠE: Željko Pantelić
Italijanskim društvenim mrežama kruži već nekoliko dana mim koji na duhovit način predstavlja razvojni put trenutno najpopularnije italijanske stranke u biračkom telu: Lige Matea Salvinija. Ta stranka je rođena kao “Liga veneta” uz slogan “Prvo Veneti”, zatim je postala “Liga lombardo-veneta” i moto je promenjen u “Prvo Lomabrdo-Veneti”, da bi se u sledećem koraku sa Umbertom Bosijem transformisala u “Ligu sever” i geslo “Prvo Padani”. Sa dolaskom Matea Salvinija ime je skraćeno u Liga, a lajtmotiv “nacionalističke Lige” je glasio “Prvo Italijani”, poslednji zaokret ju je preobrazio u proevropsku stranku sa krilaticom “Prvo Evropljani”.
Epohalna promena na italijanskoj političkoj sceni, koja će imati dalekosežne posledice na evropskom planu i na budućnost EU, nije došla preko noći. Mateo Salvini se nije probudio iznenada jednog februarskog jutra zaboravljajući svoje prijatelje suvereniste u EU, Marin Le Pen, Jerga Mojtena i Gerta Vildersa, i ne prepoznajući više svoje jastrebove, Alberta Banjajija i Klaudija Borgija, zagovronike izlaska Italije iz EU i povratka na liru.
Proces preobraćanja Salvinija je trajao mnogo duže, više od godinu dana. Siva eminencija Lige i političar sa najboljim vezama u Vašingtonu i Briselu Đankarlo Đorđeti i Đulija Bonđorno, advokatica i politička unuka Đulija Andreotija, su uspeli da uvere Salvinija da ako želi da jednog dana postane premijer Italije, njegova stranka ne može da bude opozicija Evropskoj uniji i opozicija u Evropskom parlamentu.
Đorđeti je podsetio Salvinija da bi ga vođenje anti-evropske politike u momentu kada iz EU treba da stignu stotine milijardi evra moglo koštati dugogodišnje izolacije, baš kao što je to bio slučaj sa komunstima i Palmirom Toljatijem koji su propagirali anti-amerikanizam dok su se u Italiju slivale milijarde dolara iz Maršalovog plana. Zbog te greške komunisti će na vlast stići tek sa Masimom D’Alemom, pola veka kasnije.
Epohalna promena na italijanskoj političkoj sceni, koja će imati dalekosežne posledice na evropskom planu i na budućnost EU, nije došla preko noći. Mateo Salvini se nije probudio iznenada jednog februarskog jutra zaboravljajući svoje prijatelje suvereniste u EU, Marin Le Pen, Jerga Mojtena i Gerta Vildersa, i ne prepoznajući više svoje jastrebove, Alberta Banjajija i Klaudija Borgija, zagovronike izlaska Italije iz EU i povratka na liru.
Proces preobraćanja Salvinija je trajao mnogo duže, više od godinu dana. Siva eminencija Lige i političar sa najboljim vezama u Vašingtonu i Briselu Đankarlo Đorđeti i Đulija Bonđorno, advokatica i politička unuka Đulija Andreotija, su uspeli da uvere Salvinija da ako želi da jednog dana postane premijer Italije, njegova stranka ne može da bude opozicija Evropskoj uniji i opozicija u Evropskom parlamentu.
Đorđeti je podsetio Salvinija da bi ga vođenje anti-evropske politike u momentu kada iz EU treba da stignu stotine milijardi evra moglo koštati dugogodišnje izolacije, baš kao što je to bio slučaj sa komunstima i Palmirom Toljatijem koji su propagirali anti-amerikanizam dok su se u Italiju slivale milijarde dolara iz Maršalovog plana. Zbog te greške komunisti će na vlast stići tek sa Masimom D’Alemom, pola veka kasnije.
Dramatična promena rečnika
Drastična promena rečnika Salvinija u poslednjih par nedelja, pre svega prema evru i EU – više niko iz Lige ne zagovara izlazak iz evrozone ili iz EU – kao i ublažavanje retorike prema migrantima, bili su prvi znaci realizacije Đorđetijevog plana. Odustajanje od insistiranja na novim parlamentarnim izborima, ulazak Lige u vladu Marija Dragija i glasanje njenih poslanika u Evropskom parlamentu za fond EU od 750 milijardi evra namenjen oporavku ekonomije, uverili su lidere Evropske narodne partije (EPP) da je najjača desničarska stranka u Italiji napravila kopernikanski zaokret.
Naravno, još uvek smo daleko od momenta kada će Liga biti primljena u familiju narodnjačkih partija. To se sigurno neće dogoditi u ovoj godini. Delom zbog stava kancelarke Angele Merkel prema Salviniju i Ligi a još više što bi nemačkim demohrišćanima, u izbornoj godini za Bundestag, bilo teško da objasne svojim biračima,, dijametralno različit odnos prema Ligi i Alterantivi za Nemačku, čiji poslanici sede u istoj poslaničkoj grupi “Identitet i demokratija” u Evropskom parlamentu.
Ne treba potceniti ni stavove članova narodnjačke porodice iz drugih zemalja. Deo narodnjaka već duže vreme radi na postavljanju jasne granice između partija evropskog desnog centra i suverenističko-populističke desnice, odnosno zaustavljanje tendencije daljeg pomerenja u desno i tzv. umerenih partija. Tu se pre svega misli na poljski ogranak stranke predvođen predsednikom Donaldom Tuskom koji u Poljskoj vodi žestoku političku borbu sa kleropopulistima Jaroslava Kačinjskog.
Približavanje Lige EPP-u
Narodnjaci će pažljivo pratiti rad i ponašanje čelnika Lige u vladi Marija Dragija i u EP. Sam Vent koji ima ulogu mostograditelja između Lige i EPP-a upozorava da se radi o sporom i dugom procesu. Takođe, u EPP su poprilično iziritirani Viktorom Orbanom, poslednja unilateralna inicijativa da uveze rusku vakcinu je prelila čašu strpljenja i razumevanja. Niko u narodnjačkoj porodici ne želi da dobiju novo, jače i politički teže, zbog veličine Italije, izdanje mađarskog autokrate.
Proces približavanja Lige EPP-u bi mogao da bude ubrzan u slučaju da Jens Špan ili Markus Zeder zamene Angelu Merkel u kancelarskoj fotelji. Pozicija Špana prema migrantima i bezbednosnim pitanjima je mnogo bliža Salvinijevim nego stavovima Merkelove. Predsednik Bavarske Markus Zeder je veliki prijatelj istaknutih ligaša na čelu Lombardije i Veneta, Atilija Fontane i Luke Zaje. Šuška se da je upravo Zeder jedan od sponzora organizacije susreta Matea Salvinja sa nacionalnim liderima stranaka desnog centra u EU čija je namera da promovišu lidera Lige u prihvatljivog evropskog političara.
Cilj je da Liga pređe iz “suverenističko-populističkog” bloka do sledećih izbora za Evropski parlament u 2024. godini. Interes italijanske stranke je da se konačno akredituje kao ozbiljna, odgovorna i državotvorna partija. Đorđeti je uspeo da ubedi Salvinija da je svaka vlada u Rimu osuđena na neuspeh ako nije deo vladajuće većine u EU. S druge strane za EPP je od fundamentalnog značaja ulazak Lige imajući u vidu da je Berluskonijeva Forca Italija na izdisaju,“degolisti” u Francuskoj na istorijskom minimumu a da je Fides mađarskog premijera Orbana na izlaznim vratima.
Narodnjacima je preko potrebno pojačanje kako bi zadržali relativnu većinu u EP, odnosno status najjače političke porodice u EU i samim tim privilegiju da imaju pravo prvog izbora u raspodeli najvažnijih funkcija u EU. Takođe, prelazak Lige iz populističko-suverenističkog u tabor proevropskog desnog-centra bi definitivno sveo na puku teoriju mogućnost da evroskeptične i nacionalpopulističke stranke osvoje većinu u Evropskom parlamentu. Štaviše, bio bi to početak kraja suverenista.
(nova.rs)
