I ako je agent, moj je
Kako je BIRN, u dogovoru sa svojim mentorima iz strukture MI6, pokušao da disredituje srpsku obaveštajnu službu podmećući zbunjenim Srbima kukavičje jaje Forin ofisa, biće valjda, kredibilne i grešnom narodu naklonjenije institucije?
BIRN se dugo u javnom prostoru samouvereno i drsko pozivao na svoj nezavisni istraživački rad i mrežu, u kojoj su se, tako lako, lovile i razobličavale razne afere i nepočinstva. I ko zna koliko bi dugo još, bar u širem javnom prostoru, slovio za ajkulu među medijskim ribama, da se nije obelodanila prilično neprijatna istina da ova družina sa sečenje glava jeste tek propagadno telo MI6, odnosno deo specijalnog organa britanskog Forin ofisa.
Na ove činjenice nedavno su upozorili portal „Grejzon“ a zatim i RT. Nemali doprinos raskrinkavanju dao je i Rojters opisavši BIRN kao “uticajnu produžnicu meke moći britanske spoljne politike”.
MALA TAJNA VELIKIH SPIN-MAJSTORA
Klupko je počelo da se odmotava kada je portal „Grejzon“ došao u posed mejl prepiski zaposlenih koji su regionalnu direktorku Milku Domanović optužili za niz propusta, između ostalog i zanemarivanje dužnosti i neprikladno ponašanje prema zaposlenima, zbog čega je BIRN bio prinuđen da Evropskoj uniji vrati grant od 300 hiljada evra, koliko mu je dodeljeno za samo jedan projekat. Zaposleni su potvrdili autentičnost mejlova, ali su odbili da otkriju identitete, uz objašnjenje da bi time ugrozili svoje karijere.
Evropska unija samo je jedan od brojnih sponzora ove medijske kuće. BIRN-ov spisak donatora je spektar ogranaka i delova obaveštajnih službi i regionalnih zapadnih ambasada, piše “Grejzon”. Kako dodaju, dokumenti koji su procurili pokazuju da se britansko učešće širi dalje od pukog finansiranja medija, pri čemu njihove strane obaveštajne službe idu toliko daleko da obučavaju zaposlene, te čak usmeravaju njihove aktivnosti kroz takozvani “Britiš kaunsil”.
Interni dokument koji je procurio otkriva da je “Britiš kaunsil” preuzeo kontrolu nad BIRN-om u okviru projekta Forin ofisa, koji je navodno imao za cilj “podršku većoj nezavisnosti medija na Zapadnom Balkanu”. Oksimoron.
TVRDNJA NIJE DOKAZ, MOMCI
Pored brojnih članaka u kojima se senzacionalistički plasiraju neprovereni navodi upereni protiv aktuelnih figura iz političkog i obaveštajnog miljea u Srbiji, BIRN je nedavno objavio i članak gde je uz pomoć Amnesti internešnala obavio veštačenje telefona nekolicine NVO aktivista iz Srbije i „dokazao“ kako je Bezbednosno-informativna agencija u njihove telefone ubacila virus preko koga ih je špijunirala.
„Istraživanje BIRN-a i forenzička analiza Amnesti Internešnal-a otkrili su da je BIA, koristeći izraelsku tehnologiju Cellebrite, otključavala telefone aktivista koje je pozivala ili privodila na razgovore, a potom u te uređaje ubacivala domaći špijunski program NoviSpy. Nisu se zaustavljali samo na prikupljanju poruka i kontakata – ulazili su u privatne fotografije, pratili porodice, uključivali kamere i mikrofone. Ovo je priča ispričana kroz ispovesti onih kojima je BIA uzela ne samo podatke, već i slobodu.“
Međutim, izveštaji ne sadrže i dokaze za pomenute tvrdnje. U osnovi reč je o izjavama Ivana Bjelića aktiviste neformalne organizacije SVIĆE, kao i člana upravnog odbora Krovne organizacije mladih, Nikole Ristića, takođe aktiviste grupe SVIĆE, i novinara Dojče vele, Ivana Milosavljevića iz NVO „RIS“, kao i anonimnog aktiviste proukrajinske NVO „Krokodil“. Uz to i tvrdnji ovog medija bez ikakvog kredibiliteta. Dokaza nema, ali analiza članka baca novo svetlo na ove događaje, izjave i ponašanje aktivista.
S PUNIM POVERENJEM U MI6
Nesumnjivo da ovakvim naslovima britanska služba, odnosno njena ispostava u Srbiji- glasilo BIRN- nastoji da degradira srpsku bezbednosnu agenciju, navodeći da ona krši osnovna ljudska prava i prekoračuje nadležnosti. Interesantno da srpski aktivisti koji strepe od srpskih službi istovremeno sa najvećim poverenjem svoje telefone, navodno „operećene“softverima za praćenje, poveravaju na ekspertizu organizaciji koja se nalazi pod direktnom kontrolom MI6?
Bivši direktor BIA Aleksandar Vulin, čiji su poslanici nedavno pokrenuli inicijativu za uvođenje zakona o stranim agentima, a na čijem bi spisku među prvima bio BIRN, reagovao je na ove navode postavljajući niz pitanja o „forezničkoj analizi“ za koju ne postoji nikakav fizički dokaz, izuzev izjava onih članova civilnog sektora stranih službi u Srbiji:
„Amnesty international i od njih finansirane nevladine organizacije u Srbiji su pokrenule napad na sistem bezbednosti u našoj zemlji. Bez i jednog dokaza optužile su BIA i MUP da koriste razne softvere kao i bilo koje druge službe na istoku i na zapadu da prikupljaju informacije od različitih bezbednosno interesantnih lica. Zanimljivo da Amnesty i od njih finansirane nevladine organizacije nikada nisu pitale CIA koji softver koristi da prikuplja informacije pa ni kada je otkriveno da CIA prisluškuje Angelu Merkel i čitav niz drugih političara EU. Molim partnere iz SNS da još jednom razmisle o podršci zakonu o stranim agentima.“
MRAČNA ISTINA O HEROJIMA NACIJE
Interesantno je da se u zapadnom društvu bezbednosne agencije poput MI6 i CIA glorifikuju u čitavom društvu, pre svega kroz filmsku produkciju gde se agenti ovih službi predstavljaju kao heroji nacije, uprkos činjenici da je reč možda o institucijama koje najmanje poštuju ljudska prava, slobodu i privatnost, da ne govorimo o apsolutnom odsustvu poštovanja ljudskih života, ne samo pojedinaca, već čitavih naroda. O dokazanim zločinima ovih agencija na Bliskom istoku, Africi, pa čak i evropskim zemljama i u Srbiji, pisali su čak i zapadni mediji. No, to ih ne sprečava da demonstriraju svoju moć čak i tamo gde su srpska i ruska služba, u cilju zaštite nacionalnih interesa, sprečene.
Identičan primer pristupa britanske i američke tajne službe viđen je u Rusiji, gde su tamošnji mediji i NVO radili na propagandnoj diskreditaciji ruskih službi u očima stanovništva, međutim Moskva je imala dovoljno snage da preseče ove aktivnosti i pre samog donošenja Zakona o stranim agentima, koji, valja ponoviti, u SAD postoji još od 1938. godine. Uprkos sankcijama, određeni NVO, mediji i strane agenture uporno rade na promociji Rusije kao mračne sile gde su sve vrste sloboda ograničene a ljudska prava maltene ne postoje, i to sve zahvaljujući „diktatoru“ Putinu i njegovim tajnim službama.
Glavni razlog takvoj propagandi jeste čvrsta namera Ruske Federacije da se izbori za tradicionalne vrednosti i sačuva moralno i psihičko zdravlje nacije, što, ako se realno pogleda, nije slučaj sa zemljama Zapada gde su slobode svih vrsta, a pre svega seksualnih, i njihove vrednosti koje pokušavaju da nametnu ostatku sveta, jasan znak i kulturne i nacionalne propasti.
OBRUŠAVANJE NA BIA
Ni napadi na BIA nisu puki incident. Kao jedna od ključnih isntitucija za očuvanje suvereniteta i bezbednosti Srbije, ona predstavlja ozbiljnu prepreku za sprovođenje zapadne agende, od kojih je trenutno ključna – rad na destabilizaciji zemlje. Pored sporadičnih optužbi koje su iznesene u proteklih nekoliko meseci, pa i godina, na račun ove službe, poslednji navodi jasno pokazuju da se propaganda sa političkog nivoa premešta na obaveštajne agencije. Naravno u nameri da njihov ugled i kredibilitet još više unizi, u društvu, koje takođe zahvaljujući propagandnim glasilima zapadnih stranih službi, već ima potpuno iskrivljen doživljaj ovih institucija, koje hteli neki ili ne, moraju da postoje i kako se kroz vreme pokazalo, služe kao poslednji bedem odbrane suvereniteta i opstanka svake države.
U trenutnoj situaciji, prozapadna medijska mašinerija radi punom parom. Ovde nije reč samo o BIRN-u, nego čitavoj Junajted grupi koju sačinjava na desetine uticajnih portala, štampanih medija, televizijskih kanala, kao i brojnim drugim istraživačkim mrežama koje takođe sponzorišu i kojima upravljaju strane ambasade. Zadatak je ubrzan rad na urušavanju poverenja u sve moguće institucije. U tom ključu treba razumeti i napad na BIA, gde se preusmerava pažnja na „kršenje ljudskih prava i sloboda“ aktivista, što je dalje proizvelo širenje panike među većinom građana i naravno osudama agencije koja im, prema tvrdnjama medija koji je dokazano ispostava MI6, uskraćuje pravo na privatnost.
KO ĆE DA POSTAVI PITANJE?
Ono što je ključno u ovoj situaciji i možda najinteresantnije jesu aktivisti i svedoci, koji pokazuju bezgranično poverenje prema ovim organizacijama. Nivo saradnje, gde se telefoni i osetljivi podaci bezrezervno ustupaju organizacijama sa dokazanom istorijom povezanosti sa britanskom obaveštajnom službom MI6, ukazuje na mnogo dublje veze između takozvanih „nezavisnih aktivista“ i zapadnih struktura.
Zašto bi, primera radi, NVO aktivisti poput Nikole Ristića ili Ivana Bjelića iz grupe SVIĆE, koje prozapadni mediji mesecima predstavljaju kao borce za ljudska prava, demokratiju, ekologiju, i sve druge aktuelne teme, pokazali toliko poverenje u organizaciju koja je direktno povezana sa zapadnim obaveštajnim aparatom? Da li su zaista žrtve, ili su aktivni učesnici u kreiranju narativa koji imaju za cilj destabilizaciju zemlje? Njihovo bezuslovno prihvatanje analiza organizacije poput Amnestija, koja je dokazano, ne samo u Srbiji, nego u svim zemljama koje se odupiru zapadnim sistemima vrednosti, manipulisala činjenicama, informacijama i od nepodobnih političara ili ljudi iz bezbednosnih struktura, kroz medije poput BIRN-a, stvarala neprijatelje u očima naroda, samo pojačava sumnju u njihove uloge.
Ali, imajući u vidu čitavu medijsku situaciju u Srbiji, gde su sa jedne strane dobro obučeni propagandisti, a sa druge režimski osrednji senzacionalisti – prava pitanja nema ko da postavi.
NED-ZAJEDNIČKI IMENITELJ
Znamo dakle da aktivnosti BIRN odavno prevazilazale ono što se naziva novinarsko istraživačkim radom, kao i da su aktivisti koje smo pomenuli sve, samo ne obični NVO borci za bolji sistem, suverenu i nezavisnu Srbiju. Organizacije sa kojima su ovi aktivisti i mediji povezani imaju iste sponzore – od britanskih fondova do struktura pod okriljem Evropske unije, USAD i naravno NED!
Zajedničkim snagama, mediji, NVO aktivisti i prozapadni političari, kao tri osnovna stuba stranog uticaja, ovakvim delovanjem ne samo da diskredituju domaće institucije, već i aktivno rade na jačanju uticaja stranih obaveštajnih struktura, a da običnom čitaocu koji čita takve tabloidne naslove uopšte nije jasno šta se zapravo dešava.
TRAGOVI IM SMRDE NEČOVEŠTVOM
Takođe, metodologija rada ovih organizacija u Srbiji i Rusiji, izuzetno podseća na aktivnosti koje su britanske i američke strukture sprovodile u Ukrajini, Jermeniji, Libiji i Siriji, odnosno u svim zemaljama gde je uvedena zapadna demokratija, i ukinut suverenitet nacija. U tim zemljama, lokalni aktivisti i mediji, finansirani od ovih istih izvora, bili su ključni za kreiranje priča koje su poslužile kao izgovor za intervencije. A krajnji rezultat je haos koji preživljavaju i dan danas, a koji, tempom koji gledamo, polako ulazi i u Srbiju.
Aktivisti, dakle, koji rade pod okriljem ovih donatora, sve su, samo nisu nezavisni. Upravo iz tog razloga, jačanje zakonske regulative i veća transparentnost za koju se ovi aktivisti navodno bore , poput zakona o stranim agentima, postaje neophodno. Jedini način da se od stranih uticaja zaštite ne samo bezbednosne strukture, već sve državne institucije. I, suverenitet, dabome.
