“Nije važno moje ime i fakultet na kom studiram. U blokadama sam bila od samog početka, osećala da radim nešto važno, da menjam svet. Mnogo je onih koji su tu bili sa istim motivom. A to se sve pretvorilo u ono protiv čega smo hteli da se borimo.” – ovim rečima počinje kratka ispovest bivše blokaderke, koja objašnjava zašto se trajno povukla iz plenuma.
“Krađa je bilo praktično čim se pojavio novac. Nekima je zbog toga zabranjen prilaz fakultetima, to se sve zna. Međusobnih obračuna, tuče, odlaska na kućnu adresu, sačekivanja u prolazu… Sve zbog novca iz donacija. Uglavnom se ćuti, naravno. Čak i kad je reč o profesorima. Ali bude vam malo muka od svega toga. Ustali smo protiv korupcije, a profesor koji vas podržava za pare drži nastavu u lokalu preko puta (fakulteta)…
Na plenumima je sve manje ljudi, a i kad dođemo neprijatno se iznenadimo koliko se naša reč više ne poštuje. Nije tako bilo na početku. Sada, samo nam jave radi se to i to, a mi glasali na plenumu drugačije. Niko i ne pita kako sad to, ko je to odlučio kad nismo mi. Neko drugi diktira, a ne plenum. Pa, neću da budem ovca. Napravili smo VSD da to rešava, a oni u vreme kad je bilo najvažnije nedelju dana nemaju kvorum, okupljali se šest puta džabe… Nikoga nije briga. Kao da znaju da će odlučiti neko drugi. A krenuli smo da se borimo protiv birokratije i autokratije… I protiv partije. Sad mi kao pravimo partiju, listu, vladu, jezgro, front, stranku… Sve ono protiv čega smo bili.
I posebno mi je odvratna droga. Mojoj porodici je, davno, ona odnela nekog veoma bliskog. Ne podnosim je. A u vreme blokade RTS odem sa koleginicom do Takovske, tamo žurka i svi mrtvi pijani, a vidim da ima i drugih stvari… Koleginica se popne na terasu, tamo gde su samo redari, tamo buvalno šmrču spid. Siđe i kaže mi, pokupimo se odmah. Sutra mi kolega kaže da je na Košutnjaku ista priča. Posle se svi po grupama čude otkud toliko droge danima kod RTS i to javno… A i neki klinci po fakultetima, više se i ne kriju…
Posle toga kod RTS ja više ne idem na plenum. Uskoro bi sve moglo da se završi, pa ću da vidim šta dalje. Koliko god da mislim da smo velike stvari postigli, pokrenuli, sad mi deluje kao da ih sami bušimo. Ja to neću da radim.” – završava svoju ispovest sada očigledno bivša blokaderka.
