Blick in den Plenarsaal
PIŠE: Srđa Trifković
Savezni izbori, nedavno održani u Nemačkoj, promenili su sastav Bundestaga uveliko, a što je mejnstrim štampa najavila kao kraj jedne ere. U stvarnosti, nova vladajuća koalicija predvođena socijaldemokratskim i zelenim snagama malo će toga promeniti u dosadašnjoj spoljnoj i bezbednosnoj politici zemlje.
Novi tim će se i dalje uporno protiviti bilo kakvom obliku suverenog odlučivanja – verovatno čak i više nego njegov katastrofalni prethodnik, protivnik predvođen likom i delom Angele Merkel – a migracioni napad iz Trećeg sveta će se sigurno nastaviti nesmanjeno.
Nakon nemačkih izbora vidimo nastavak onoga što će verovatno postati standard i među ostalim demokratskim zapadnim državama, uključujući Sjedinjene Američke Države, nemilosrdnu liniju ustupaka “probuđenoj” progresivnoj levici.
Videli smo i čitali mnogo besmislica o nemačkoj izbornoj kampanji i njenim posledicama – da ona označava kraj jedne ere i da Savezna Republika Nemačka ulazi u novu epohu. To je daleko od istine. Da, imamo kraj karijere Merkel, a to većina Nemaca vidi kao dobre vesti. Ništa se, međutim, nije promenilo.
Gubitnici
Šest stranaka će biti zastupljeno u 20. Bundestagu. Četiri od njih pripadaju vladajućem političkom establišmentu, koji je solidno multikulturalistički, levičarski i globalistički, bez obzira na naziv stranke.
Ova ustanova čvrsto kontroliše državnu birokratiju, medije, novac, kulturu i većinu aspekata svakodnevnog života običnih građana.
Koalicija Merkelove (Hrišćanski demokrati, CDU i njihovi bavarski kolege CSU) veliki je gubitnik nemačkih izbora, jer je postigla tek nešto više od 24 odsto, što je najlošiji rezultat od 1949. godine. Novi čelnik Unije, Armin Lašet, platio je cenu zbog nespremnosti Merkelove da ranije napusti funkciju.
Pobednik je, po zadanim postavkama, lider Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) Olaf Šulc. Sa 25,7 odsto glasova, SPD je zabeležio svoj najbolji rezultat od 2005. godine i prvi put od 2002. godine postao je najveća stranka u ovoj zemlji. Oni će biti dominantna stranka u novoj trojnoj crveno-žuto-zelenoj koaliciji sa Zelenima i slobodnim demokratama.
Glavni partner SPD-a biće, kako stvari stoje, Zelena stranka, koja nemilosrdno promoviše “zamenu” stanovništva i seksualne devijacije. Zeleni su osvojili 15 odsto glasova i to je svojevrsni neuspeh za njih i prvorazredna tragedija za korporativni medijski stroj.
Neuspeh je to i za Analenu Berbok, predvodnicu ove partije, koja se videla kao nova nemačka kancelarka, naslednica Merkelove.
Treći koalicioni partner u novoj vladi koju predvodi SPD biće Slobodna demokratska stranka (“liberali”), a koja je osvojila nešto više od 10 odsto glasova.
Oni bi se najbolje mogli opisati kao utelovljenje nemačkog ekvivalenta lažnog konzervativizma Mita Romnija, s primesom neokonzervativne rusofobije. Liberali će verovatno držati pod kontrolom neke ludosti Zelenih, čime će sačuvati privid funkcionalnog političkog sistema.
Šta sa AFD-om
Budući da će Unija igrati ulogu lojalne opozicije, ovaj će “kvadrupol” solidnije kontrolisati svaki aspekt nemačkih političkih, ekonomskih i kulturnih elemenata nego njegovi ekvivalenti u bilo kojoj drugoj velikoj zapadnoj zemlji.
S obzirom da je desničarska Alternativa za Nemačku (AFD) demonizacijom i policijskim nadzorom smanjena na nešto više od jedne desetine biračkog tela, politička scena je izuzetno mračna. Pobednici izbora su odmah saopštili kako AFD neće uključiti ni u kakvu koaliciju, ni pod kojim okolnostima.
Slično, Levičarsku stranku (Linke), koja je osvojila pet odsto glasova i naslednica je bivše istočnonemačke vladajuće Partije socijalističkog jedinstva, “pobednici” ni u jednom scenariju ne smatraju odgovarajućim partnerom.
Inače, dosadašnji 16-godišnji mandat Merkelove bio je obeležen masovnim kršenjem zakona, a posebno tokom migrantske krize 2015. godine, spašavanja evra i samouništavajuće energetske politike jer se odustalo od nuklearnih elektrana i uglja u ime viših ciljeva i sumnjive nauke.
Tvrdnje Merkelove da nema alternativa za njene ideje dodatno su destabilizovale i potkopale ionako krhko nemačko društvo. Njeni naslednici Analena Berbok i Armin Lašet zalažu se za istu ovu politiku, iako se ona pokazala kao katastrofalna.
Tako i sadašnji “kvadrupol” složno peva o migracijama, ograničenjima kovida, klimatskim promjenama i negira bilo kakvu raspravu. Nasleđe Merkelove je njena odlučnost bez presedana i katastrofalna doslednost u svim tim aspektima.
Naravno, mračni predznaci već su bili vidljivi pod Helmutom Kolom, ili najkasnije Gerhardom Šrederom.
Merkel je samo ovekovečila moderni duh vremena Evrope s kraja 20. veka, kolektivnu smrtnu želju potrošene civilizacije. Ona je oličenje većine nemačkog biračkog tela, a koje se pre svega ogleda kroz fizičku i intelektualnu lenost i moralno posrnuće.
(Glas Srpske)
