Dok sarajevski mediji i NVO plaču jer „međunarodna zajednica okreće leđa BiH“, istina je da se ne radi o nikakvom iznenađenju. To je samo dokaz da je propala iluzija da će neko izvana riješiti unutrašnje sukobe i gurnuti BiH u Evropsku uniju.
EU – prazna obećanja i dvostruki aršini
Evropska unija je jasno rekla: bez dogovora nema puta ka EU. Ali dogovor u njihovom rječniku znači – centralizacija, rušenje Dejtona i otimanje nadležnosti Republike Srpske. To Srpska nikada neće prihvatiti. Zato Brisel okreće leđa, a Sarajevo gubi svog „spasioca“.
Globalni kontekst – Balkan više nije prioritet
Zapadni fokus je na Ukrajini i sukobu sa Rusijom. Tamo se troše milijarde, a Balkan je spao na marginu. Dolaskom Donalda Trampa u Bijelu kuću, politika SAD-a postaje pragmatičnija: nema više beskonačnih intervencija, nema igranja „države-staratelja“ za BiH.
Duboka država i medijske iluzije
Oni koji danas najviše plaču su federalni mediji i NVO krugovi – produžena ruka USAID-a i duboke države koja se preselila u Brisel. To su isti oni koji su prije tri godine lagali da Putin „umire“ i da Ukrajina „suvereno dobija rat“. Danas, kada se pravi sporazum između Putina i Trampa, njihova propaganda se raspada, a sa njom i priča o evropskom putu BiH.
Gej lobiji i ideološki eksperimenti
Pod plaštom „evropskih vrijednosti“, BiH se godinama gurala u ideološke eksperimente – od gej lobija do nametnutih „reformi“ koje nemaju nikakve veze sa standardima života. Republika Srpska jasno poručuje: nećemo biti poligon za tuđe agende. Naš cilj je očuvanje identiteta, porodice i tradicionalnih vrijednosti.
Imovina i minerali – pravi motiv Brisela
Evropska unija BiH nikada nije posmatrala kao partnera, već kao rezervu resursa. Srpska je posebno na udaru jer raspolaže energijom, šumama, vodom i mineralima, uključujući litijum. Pod „evropskim putem“ krije se pokušaj da se otme imovina Republike Srpske i preda stranim korporacijama. Upravo zato je politika Srpske – odbrana imovine i ekonomskog suvereniteta – postala ključna tačka otpora.
Srpska ima alternativu
Dok Sarajevo tone u iluzije i gubi kompas, Srpska gradi svoj put:
-sve jača saradnja sa Srbijom,
– razvija veze sa Rusijom, Kinom i Mađarskom,
– otvara vrata svima koji poštuju našu autonomiju i ustavni položaj.
Evropa može da nas gleda kao „bezbjednosni rizik“, ali realnost je obrnuta – upravo politika Sarajeva, vođena ucjenama i iluzijama, stvara nestabilnost. Republika Srpska ostaje faktor mira i stabilnosti, ali i stub otpora svim pokušajima da nestane u briselskoj centralizaciji.
Brisel je spustio ruke, Sarajevo ostalo bez staratelja, a Srpska jasno pokazuje da je jedina snaga koja zna šta hoće a to zasigurno nije podaništvo Briselu, već politika oslonca na sebe i partnere koji nas poštuju.
