Bučni sukob Francuske i Azerbejdžana na Tihom okeanu: Nova Kaledonija između Pariza, Bakua i Pekinga

Najmanje pet osoba je ubijeno, a lokalna fabrika čokolade nestala je u plamenu u sukobu pristalica nezavisnosti Nove Kaledonije i policije, koji je izbio usled beznadežno složenih političkih i ekonomskih odnosa koji vladaju na ovom pacifičkom ostrvu. Takvi odnosi nisu viđeni u ovom kraju sveta još otkako je Hugo Prat u potragu za misterioznim ostrvom Eskondida u ovaj deo Pacifika 1913. poslao Korta Maltezea razapetog na sklepani splav u strip-albumu „Balada o slanom moru“.

Novu Kaledoniju, jednu od dvanaest preostalih francuskih prekomorskih teritorija, kako ih zove Pariz, ili kolonija, kako ih doživljavaju domoroci, od 13. maja potresaju nemiri zbog kojih su francuske vlasti naložile raspoređivanje dodatnih 1.000 pripadnika snaga bezbednosti, ali i ušle u ozbiljan klinč sa Azerbejdžanom, od Nove Kaledonije udaljenog 14.000 kilometara, čije vlasti, navodno, ohrabruju pokret za osamostaljenje ovog melanezijskog ostrva.

Položaj Nove Kaledonije

Demonstranti u novokaledonskoj prestonici Numei, zaogrnuti u zastave Nove Kaledonije i Azerbejdžana, počeli su da pucaju iz lovačkih pušaka, gađaju snage reda Molotovljevim koktelima i pale prodavnice i automobile.

Osim fabrike čokolade, izgorelo je postrojenje za flaširanje soda-vode, a demonstranti su upali i u jedan od lokalnih zatvora, zarobivši nekoliko čuvara u simboličnom činu osvete zbog činjenice da je Francuska još 1864. godine Novu Kaledoniju pretvorila u kaznenu koloniju, ništa manje okrutnu od mnogo slavnije Francuske Gvajane.

U nemirima je povređeno više od 60 policajaca, da bi potom francuski vojni avioni doleteli kroz oblak dima i na ostrvo, udaljeno 1.500 kilometara od istočne obale Australije, dopremili pojačanja. U delovima Numee u kojima mahom žive Evropljani ubrzo je uspostavljen kakav-takav red.

Francuski vojni avion stiže na Novu Kaledoniju

Povodi za nemire

Neposredan povod za demonstracije na Novoj Kaledoniji bila je promena izbornog zakona. Naime, Francuska je usvojila novi izborni zakon prema kojem pravo glasa dobijaju svi stanovnici ovog ostrva koji tu borave duže od deset godina, čime je 25.000 ljudi, od kojih je bar polovina poreklom iz Evrope, dobilo pravo glasa. To je iz temelja uzdrmalo stabilnost ostrva koje je sredinom osamdesetih na jedvite jade umaklo sa ivice građanskog rata.

Tada je u sukobima lojalista i pristalica nezavisnosti predvođenih Socijalističkim narodnooslobodilačkim frontom Kanaka (FLNKS) ubijeno nekoliko stotina ljudi. Kriza je okončana Matinjonskim sporazumom 1988, kojim je predviđeno postepeno stvaranje uslova za referendum o nezavisnosti Nove Kaledonije.

Numea, Nova Kaledonija, 15. maj 2024.

Uprkos snazi pokreta za nezavisnost, u Novoj Kaledoniji su dosad propala tri takva referenduma. Poslednji je održan u jeku pandemije korona virusa 2021. godine, a lideri Socijalističkog fronta Kanaka su ga osporili, tvrdeći da im je bila onemogućena valjana kampanja.

Prema popisu iz 2019. godine, domorodački narod Kanak čini 41 odsto od ukupno 260.000 stanovnika Nove Kaledonije, 24 odsto su Evropljani, dok ostatak čine potomci mešanih zajednica, koji odbijaju da se svrstaju uz neku od većinskih grupa.

Na referendum 2021. izašlo je jedva 43 odsto upisanih birača, od kojih je čak 96 odsto podržalo ostanak ostrva u sastavu Francuske, što je postavilo scenografiju za buduće krize. Pariz je, za svaki slučaj, u Novu Kaledoniju poslao 2.000 žandarma i zabranio prodaju alkoholnih pića i goriva.

Član Skupštine Francuske Polinezije Stiv Šajo na mitingu kaledonskih aktivista u znak solidarnosti sa narodom Kanaka, na Trgu republike u Parizu, 16. maja 2024.

Tri godine posle referenduma iz 2021, novi izborni zakon, o kojem tek treba da se izjasne oba doma Francuskog parlamenta, doveo je tenzije do ključanja jer su suprotstavljene strane duboko podeljene oko načina na koji valja rešavati krizu.

„Ovo je nastavak kolonijalizma naseljavanjem“, tvrdi Robert Ksovi, jedan od lidera Kanaka, koji je, poput drugih lidera domorodačkog stanovništva, odbio da se uključi u video-konferenciju lokalnih političara s francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.

Umesto razgovora s Makronom, Kanaci su ponovo izašli na ulice i mašući svojim, ali i azerbejdžanskim zastavama, uzvikivali da je referendum iz 2021. godine pokraden, pošto se o budućem statusu ostrva nije izjasnilo više od polovine stanovnika.

Numea, Nova Kaledonija, sreda, 15. maj 2024.

Makronu se na teret stavlja i izbor saveznika u pokušaju da Novu Kaledoniju zadrži pod okriljem Francuske, jer je za ključne saradnike izabrao osobe čije postavljenje pripadnici naroda Kanak doživljavaju kao da im je pokazao srednji prst.

Srž problema leži u činjenici da će, ukoliko zakon stupi na snagu, domorodačke organizacije imati još manji uticaj na izbor predstavnika u institucijama, a samim tim i na budući status ostrva. Zagovornici promena izbornih zakona tvrde pak da je promena isključivo deo neizbežnih demokratskih procesa kojim se ljudima koji žive na ovom ostrvu daje pravo glasa.

Francuske prekomorske teritorije

Ekonomska kriza

Predstavnici naroda Kanak, s druge strane, tvrde da nije reč o demokratiji već o strahu od kineske ekspanzije na Pacifiku, otkako su pod okrilje Pekinga, jedan za drugim, odlepršali Vanuatu i Solomonska ostrva.

Naime, glavna privredna grana Nove Kaledonije je eksploatacija nikla, u kojoj je zaposlena gotovo polovina pripadnika domorodačkog naroda Kanak. Međutim, od početka godine proizvodnja ovog metala pala je za trećinu, a najveće švajcarske i francuske kompanije – švajcarski „Glenkor“ i francuski „Eurmet“ – odustale su od daljih investicija. Pariz je pokušao da interveniše sa 200 miliona evra hitne pomoći, što je samo dodatno pogoršalo situaciju, jer je novac, navodno, završio na računima kompanija i evropskih doseljenika. To je produbilo krizu i tenzije na ostrvu podiglo do tačke ključanja.

Tiho, za rudnike nikla počeli su da ce raspituju kineski investitori, a onda je 18. aprila 2024. predstavnike Kanaka, ali i ostalih naroda iz francuskih prekomorskih poseda, podržavajući njihova nastojanja da se oslobode francuske uprave, Azerbejdžan okupio u Bakuu na konferenciji pod nazivom „Istorija, savremeni izazovi i očekivana budućnost“.

Konferencija „Istorija, savremeni izazovi i očekivana budućnost“ u azerbejdžanskom parlamentu sa predstavnicima Kongresa Nove Kaledonije, april 2024.

Otkud Azerbejdžan na Pacifiku?

Odnosi Pariza i Bakua naglo su se pogoršali kada su pre nekoliko godina francuske vlasti dale podršku Jermenima u Nagorno-Karabahu, što je ozbiljno razgnevilo azerbejdžanske vlasti i izazvalo žestoke reakcije.

„Zar država koja je zabranila korzikanski jezik i brutalno guši pokret za samoopredeljenje Korzike sada podržava samoopredeljenje Jermena u Karabahu. Kako je to moguće?“, rekao je predsednik Azerbejdžana, Ilham Alijev.

Alijev je tada naveo i da Francuska i dalje zastupa kolonijalnu politiku i prst uperio ka Tihom okeanu: „Pogledajte recimo Novu Kaledoniju, francusku koloniju. I oni govore o ljudskim pravima. To je političko licemerstvo“, rekao je azerbejdžanski predsednik i u središte sukoba dve države ugurao daleko pacifičko ostrvo.

Francuski predsednik Emanuel Makron i predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev, u Parizu 2018.

Odnosi Francuske i Azerbejdžana su se povodom Nove Kaledonije dodatno zakomplikovali krajem prošle godine, kada je policija na aerodromu u Numei nakratko pritvorila novinarku azerbejdžanske novinske agencije, Ajgun Hasanovu, koja je posle 24 časa praktično proterana sa ostrva.

Francuska televizija „Evropa 1“ je tada, pozivajući se na obaveštajne izvore, javila da je novinarka u stvari azerska špijunka, koja je napisala seriju članaka o mobilizaciji boraca za nezavisnost Nove Kaledonije i otporu Francuskoj. Hasanova je proglašena nepoželjnom osobom i proterana, pošto su joj lokalne vlasti zapretile zatvorom.

Azerbejdžanska novinarka je kasnije objasnila da je samo želela da piše o demonstracijama koje je nekoliko udruženja domorodaca organizovalo zbog dolaska francuskog ministra odbrane i navodne militarizacije Nove Kaledonije.

Zastava Azerbejdžana pored zastava Nove Kaledonije na demonstracijama u Numei, Nova Kaledonija

Azerbejdžanska veza

Tako su se na aktuelnim protestima na Novoj Kaledoniji pojavile i azerbejdžanske zastave, što je izazvalo reakcije francuskih zvaničnika.

„Ovo nije fantazija, već realnost. Žalim što su neki od lidera na Novoj Kaledoniji koji podržavaju nezavisnost napravili dogovor sa Azerbejdžanom“, rekao je francuski ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmamen. „Mada postoje pokušaji mešanja, Francuska je suverena na svojoj teritoriji“, ustvrdio je francuski ministar, ostavljajući, ipak, prostor za nastavak prepucavanja, pošto je predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva nazvao „diktatorom“.

Zvaničnici vlasti u Bakuu odmah su odbacili francuske tvrdnje. „U potpunosti odbacujemo neosnovane optužbe“, rekao je portparol azerbejdžanskog Ministarstva inostranih poslova Ajhan Hadžizade. „Negiramo vezu vođa pokreta za nezavisnost Nove Kaledonije sa Azerbejdžanom“.

Uzvraćajući udarac Francuskoj, Azerbejdžan je na video-konferenciji u četvrtak 16. maja okupio predstavnike „pokreta za nezavisnost u poslednjim francuskim kolonijama“, uključujući Novu Kaledoniju, Francusku Polineziju, Francusku Gvajanu, Martinik, Gvadelupe i Korziku.

Video konferencija u Bakuu pod nazivom “Solidarnost sa narodom Kanak”

Azerbejdžanska državna novinska agencija navela je da su na konferenciji predstavnici naroda Kanak „izneli činjenice o zločinima francuske policije i žandarmerije“, pozivajući međunarodnu zajednicu da ne skreće pogled s „francuske kolonijalne politike“, te da dozvoli da se glas domorodaca s Nove Kaledonije čuje i pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Epilog nereda

Posle četiri dana nereda, stanje u Novoj Kaledoniji se sa dolaskom 1.000 francuskih policajaca i žandarma donekle smirilo, mada ozbiljan problem i dalje predstavlja eksploziv koji su demonstranti ostavili na barikadama, rekao je francuski komesar Žil Le Frank.

Uhapšeno je najmanje dvesta učesnika protesta, uključujući i pet osoba koje francuske vlasti smatraju odgovornim za organizaciju demonstracija u kojima je učestvovalo oko 5.000 ljudi.

Snabdevanje nekih delova ostrva hranom je, zbog sveopšteg haosa, i dalje otežano, ali lokalne vlasti tvrde da raspolažu zalihama dovoljnim za dva meseca, te da je problem jedino distribucija.

Red ispred prodavnice u Numei, Nova Kaledonija. 16. maj 2024.

Nemiri su, tvrde obe strane, počeli u radničkim naseljima u kojima uglavnom žive pripadnici naroda Kanak, koji su palili radnje, automobile, ali i cele zgrade. Šteta je procenjena na oko 200 miliona evra.

Proteste je zbog najava ustavnih reformi organizovala grupa nazvana Ćelija za koordinaciju akcija na terenu, koja je za nasilje optužila Francusku, navodeći da su slike ubijenih demonstranata dodatno razgnevile mlade stanovnike Nove Kaledonije, zbog čega su protesti eskalirali.

„Suočeni s tvrdoglavim insistiranjem na ustavnim promenama, mi se odričemo odgovornosti koja pada na teret onima koji su krivi za gubitak života, zločine i uništavanje ekonomije“, navela je ova organizacija.

Francuski premijer Gabrijel Atal najavio je pak oštre kazne za demonstrante i pljačkaše, navodeći da je Pariz „odlučan u nameri da ponovo uspostavi kontrolu nad ostrvom“.

Francuski predsednik Makron predsedava nacionalnim savetom bezbednosti zbog nemira u Novoj Kaledoniji, 16. maja 2024.

Koliko će trajati mir na Novoj Kaledoniji zavisi od mnogo faktora, uključujući i ekonomiju, koja je zbog bega investitora već dugo u ozbiljnim problemima, a naročito zbog pada proizvodnje nikla. Francuska je upozorila da bi tri glavne fabrike na ostrvu uskoro mogle biti zatvorene, zbog čega bi nezaposlenost skočila za 50 odsto.

Istovremeno, lokalni lideri su se, umesto Parizu, okrenuli Kini i Azerbejdžanu. Peking već godinama pokušava da poveća učešće u proizvodnji nikla, dok je Baku organizovao nekoliko konferencija i podstakao stvaranje alijanse 14 političkih pokreta u nekadašnjim francuskim kolonijama.

U Novoj Kaledoniji se nalazi oko 10 odsto svetskih rezervi nikla, pa su zapadni eksperti upozorili da bi nezavisnost ovog ostrva neminovno značila i izgradnju bližih ekonomskih veza s Pekingom i postepeno udaljavanje od Pariza.

U prilog takvoj tvrdnji navode se slučajevi Fidžija, Vanuatua, Solomonskih ostrva i Papue Nove Gvineje, koje Zapad već vidi kao kineske satelite, dok bi Nova Kaledonija mogla da postane „poslednji biser u kineskoj ogrlici na pragu Australije“.

RTS