Slavoj Žižek, slovenački „selebriti filozof” s liste 100 najuticajnijih intelektualaca magazina Forin polisi i jedan od najpopularnijih mislilaca globalne levice, drznuo se da kaže ono što misli skoro svako sa desnice – Džordž Soros i Bil Gejts lažno se predstavljaju. Oni, naime, nisu deo rešenja, nego sastavni deo problema koji muče današnji svet.
Takozvani „’lekovi’ koje Gejts i Soros koriste kako bi ublažili zla koja su sami izazvali, ne leče bolest, oni je nastavljaju”, poručuje Žižek u autorskom tekstu koji inače, uprkos ugledu autora, ne objavljuje nijedan od medija glavnog toka na Zapadu, već ruski RT.
Laž kao poslovna praksa
„Praksa ovih milijardera nije ništa drugo nego laž”, nastavlja Žižek svoju optužnicu: „Špekulativnu eksploataciju prati isprazna humanitarna zabrinutost zbog katastrofalnih posledica koje upravo njihov bezobzirni kapitalizam proizvodi… Nije dovoljno samo ukazati da je Gejtsova dobrotvorna delatnost bazirana na brutalnoj poslovnoj praksi – treba otići i korak dalje i osuditi i samu ideološku osnovu Gejtsovog dobročinstva i ispraznost njegovog pan-humanitarizma.”
„Osobe kao Bil Gejts ili Džordž Soros”, piše Slavoj Žižek, „etički su izuzetno problematične: nisu li oni oličenje najbezobzirnije finansijske špekulativne eksploatacije? Sama Soroševa dnevna rutina predstavlja otelotvorenje laži: polovinu svog radnog vremena on posvećuje finansijskim špekulacijama, a drugu polovinu navodnim ‘humanitarnim’ aktivnostima kojima se u osnovi suprotstavlja efektima sopstvenih špekulacija.”
Drugim rečima, kako je ovih dana tvitovao Branko Milanović, nekadašnji glavni ekonomista Svetske banke: „Kako ‘filantrop’ može da bude vaše zanimanje? Osim činjenice da to jednostavno znači da maleni procenat svog bogatstva dajete drugima (koje kontrolišete) kako biste izbegli poreze, to je i besmisleno.”
Nemoralno čovekoljublje
Ali postoji i barem još jedan, u etičkom smislu, znatno problematičniji momenat u biografijama ove dvojice samoproglašenih filantropa, a to je njihova veza sa pokojnim kolegom bogatašem Džefrijem Epštajnom, osuđivanim zbog pedofilije i podvođenja devojčica i neprimereno mladih devojaka.
Magazin Veniti fer pisao je da je nekadašnja mis Rusije Ana Malova, česta putnica u Epštajnovom avionu zvanom „Lolita ekspres”, bila predmet „ljubavnog interesovanja” Džordža Sorosa, „koji je više od 40 godina stariji od nje“; dok su Njujork tajms i Vol strit džurnal otkrili da se Bil Gejts često viđao s Epštajnom posle njegove prve osude za pedofiliju i podvođenje, da je barem jedanput kod njega ostao do duboko u noć, te da je upravo ovo druženje bilo jedan od glavnih uzroka nedavnog razvoda od Melinde Gejts.
Sve u svemu, već je i ova neprijatna okolnost dovoljan razlog da se postavi pitanje da li je baš čovekoljublje, ili je nešto drugo, motiv za Gejtsove neočekivane investicije u biznis s vakcinama protiv COVID-19 i za njegove preporuke čovečanstvu da se preorijentiše na ispijanje vode napravljene od ljudskog izmeta i na sintetičko umesto pravog mesa. A to dok istovremeno on postaje najveći vlasnik obradivog zemljišta u SAD i izdašno finansira banke sveg semena koje postoji na svetu, što čak i Vašington post opisuje kao „jedan od najopskurnijih poduhvata koje su ljudi ikada preduzeli”.
A gde se postavlja pitanje motiva, tu je i pitanje projektovanih posledica delovanja ovih milijardera. U Soroševom slučaju neke su već vidljive, kako u Evropi kada je reč o prilivu migranata kojima je Soroševa Fondacija za otvoreno društvo otvoreno i pomagala, tako i u Sjedinjenim Državama, gde je finansirajući kandidate na izborima za okružne tužioce širom Amerike, prema navodima liberalnog portala Politiko, Soroš pokušao da sprovede „tihi remont pravosudnog sistema u SAD”.
Rezultat ovog projekta, zasnovanog na podršci progresivnim kandidatima koji se često oštrije obračunavaju s policajcima nego s kriminalcima, kako navodi Politiko, ogleda se u „porastu broja ubistava u gradovima širom zemlje”; u Filadelfiji, primera radi, reč je o porastu od „29 odsto u odnosu na 2020, koja je bila najnasilnija godina u poslednje tri decenije”, dok je u Los Anđelesu prošle godine broj ubistava skočio za 36 odsto, a ove godine, kako je naveo šerif LA Aleks Vilanova, za ukupno 92 odsto.
Teorije, zavere i nepoverenje u sistem
Kakvo to društvo žele da stvore ovi milijarderi koji se predstavljaju za filantrope? Imamo li pravo da verujemo u njihove plemenite namere? I zašto Slavoj Žižek upozorava da se Zapad pretvara u društvo permanentnog vanrednog stanja, očišćeno od nepoželjnih elemenata?
Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku” govorili novinar i sociolog Slobodan Reljić i publicista i pisac Igor Ivanović.
„Žižekove optužbe na račun Gejtsa i Sorosa ne predstavljaju veliko iznenađenje, bez obzira na to što se kritički osvrti na njihovo delovanje po pravilu odbacuju kao teorije zavere – dok se, s druge strane, njihovo zaista zavereničko ponašanje u zatvorenim grupama kao što su Bilderberg ili Trilateralna komisija, gde se neki moćni ljudi okupljaju i donose odluke bez ikakvog uvida javnosti, predstavljaju kao nešto što je normalno”, komentariše Slobodan Reljić.
„Svet se, međutim, menja i sve je manje onih koji pristaju na ovakvu vrstu poretka; o tome uverljivo svedoči već i to što se jedan estradni lenjinista poput Slavoja Žižeka priključio horu kritičara. Dok činjenica da je svoju kritiku Sorosa i Gejtsa on morao da objavi na RT-u, predstavlja dodatni dokaz totalitarne zatvorenosti medijskog prostora na Zapadu.”
Objašnjavajući zašto veliki – i sve veći – broj ljudi ne veruje u dobre namere milijardera kao što su Bil Gejts ili Džordž Soros, iako oni veoma javno ulažu stotine miliona dolara u ciljeve za koje tvrde da su plemeniti, Igor Ivanović ukazuje da „već barem 10-15 godina, ako ne i duže, postoji trend neprestanog opadanja poverenja u zapadnu civilizaciju. A ako ne veruju njoj, ne veruju ni njenim pojavnim oblicima i zato i ne veruju onome što kažu Bil Gejts ili Džordž Soros i njihove kolege milijarderi koji svi dele iste stavove jer pripadaju istoj, monolitnoj globalnoj eliti, koja pokušava da kreira nekakvu budućnost svetske politike.”
„Situacija je na Zapadu danas kao što je bila u poslednjim fazama komunizma, kada niko više nije verovao u ono što se kaže. Jednostavno, legitimitet je izgubljen”, dodaje Reljić. „A kako i da legitimitet ne bude izgubljen, kada se sve vreme povećava krug ljudi koji postaju sve siromašniji, umesto obrnuto kao u vreme uspona tog sistema. Drugim rečima, licemerje je ogoljeno i svako može da ga vidi: oni koji su najviše uništavali životnu sredinu, sada tvrde da su njeni najveći zaštitnici. Pa, kako da im verujete?!”
Kontrola i represija
A suočeni s rastom nepoverenja, vlasnici vladajućeg sistema najavljuju nove represivne mere.
„Žele da kontrolišu vaše zdravlje, vašu ishranu, pa i vaše mišljenje”, uveren je Slobodan Reljić.
I zaista, portparolka Bele kuće Džen Psaki ovih dana najavljuje da će „ekstremisti” koji budu prognani sa jedne društvene biti prognani i sa svih ostalih, Rojters javlja da su se „Majkrosoft” Bila Gejtsa, „Fejsbuk”, „Tviter”, „Jutjub” i ostale velike tehnološke kompanije dogovorili da stvore zajedničku bazu podataka o „belim nacionalistima i desničarskim milicijama”, kompanija za onlajn plaćanja „Pej Pal” udružuje se s organizacijom ADL radi „otkrivanja i ometanja finansijskih tokova koji potpomažu ekstremističke i pokrete koji promovišu mržnju…”
„Reč je o potezima usmerenim protiv društvene grupe koja predstavlja najveću pretnju po sadašnji sistem… To je ravno izopštavanju iz društva“, napominje Igor Ivanović i upozorava: „Dok zapadni čovek, u ime svog konformizma, bude pristajao na takav poredak, on će i opstajati i u tim okolnostima rastu šanse Džordža Sorosa i Bila Gejtsa. Ali kada sistem pojedincu bude prestao da obezbeđuje hedonistički način života kao vrhunski životni cilj – opadanje kupovne moći vodi upravo ka tome – doći će do velikih unutrašnjih potresa. I do sve veće represije kao odgovora na to. To je ono čemu danas prisustvujemo.”
(Sputnjik)
