Kad slika progovori

Sinoć se Nebojša Vukanović slikao sa Englezima, spuštenih ruku, pognutog stava, praznog pogleda. Nije to slučajno – kad tako staneš pred britanske političare, pred one koji su istorijski gazili srpski narod i radili protiv Republike Srpske, jasno je: stojiš pred autoritetom, nalogodavcima. Ta slika ne prikazuje opozicionare, – prikazuje izdajnike, prikazuje poslušne figure na tuđem šahovskom polju.

I zato današnji verbalni napad na Vukanovića u Istočnom Sarajevu nije nikakvo čudo. To je rezultat godina pljuvanja po Srpskoj, ulagivanja Sarajevu, slanja poruka u kojima sam priznaje da ga tamo svi pozdravljaju dok ga ovdje gledaju s prezirom. Jer kad okreneš leđa sopstvenom narodu, kad te više ne vide kao opoziciju nego kao trojanca, onda ne dobijaš više ni poštovanje ni prostor.

Godinama je provocirao ljude po ulicama, snimao ih, kačio ih na mreže, izigravao moralnog sudiju pred kamerom – a sad kad mu se vratilo, pravi se iznenađen. Ovo nije bio običan incident – ovo je bio znak. Kad izgubiš obraz među svojim ljudima, možeš da galamiš koliko hoćeš – nema ti spasa. Izdaja se uvijek vraća. Sinoć – poza podaništva pred Englezima. Danas – bumerang izdaje na ulici. A rame uz rame s njim stoji i Milan Miličević – isti pokorni stav, ista prazna poza, ista izdaja…