Kako se po hodnicima na Ist riveru lobira za novi rat u Bosni?

0
52

Cilj lobiranja za usvajanje deklaracije o Srebrenici u UN je da se stalnom reciklažom građanskog rata BiH trajno drži u nestabilnosti. Time se otvara prostor za stalnu intervenciju stranaca na strani Bošnjaka i drži ih u nadi da će jednog dana imati BiH samo za njih.

Ovaj cilj bošnjačka politička elita sledi još od prije građanskog rata u BiH, smatraju profesor Fakulteta političkih nauka dr Časlav Koprivica i profesor Filozofskog fakulteta dr Čedomir Antić.

Dio tog cilja je i deklaracija o “genocidu u Srebrenici”, koja bi na dnevnom redu Generalne skupštine UN trebalo da se nađe 27. aprila. Pokrovitelji rezolucije su, podsećamo, Njemačka i Ruanda.

Najvatreniji lobista za rezoluciju je aktuelni šef misije BiH pri UN, Zlatko Lagumdžija, koji, reklo bi se, na svoju ruku, s obzirom da za to nema odobrenje Predsjedništva BiH, lobira po hodnicima zgrade na Ist riveru za njeno usvajanje.

Bošnjaci se nikada nisu pomirili sa Dejtonom

Međutim, prema Časlavu Koprivici, u Lagumdžijinim aktivnostima nema mjesta soliranju jer među bošnjačkom političkom elitom postoji konsenzus da Srebrenicu treba koristiti za buduće ciljeve – BiH bez Srba i Hrvata.

Nekada prećutno, a nekada direktno, Bošnjaci su BiH smatrali samo svojom.

Na osnovu toga ignorišu, ne samo ono što su bile regule unutrašnjeg ustrojstva onoga što su bile regule unutrašnjeg ustrojstva socijalističke BiH, nego i nakon toga ignorišu činjenicu da bi za stabilnost BiH bilo jako važno da postoji unutrašnja institucionalna saglasnost, odnosno poštovanje normi formulisanja i vođenja spoljne politike, pogotovo kada je reč o stvarima koje su ovako osetljive, objašnjava sagovornik.

U tome bošnjački političari imaju podršku Zapada, koji, kako kaže, Srbe u BiH doživljava kao remetilački činilac. Bošnjaci se nikada nisu pomirili sa dejtonskim ustrojstvom BiH, nikada nisu odustali od ambicije da Bosna bude samo njihova i da se Srbi marginalizuju ili etnički očiste.

Oni pokušavaju da produžavanjem retorike građanskog rata sebi obezbijede prednosti u poslijeratnom uređenju BiH. Ne treba zanemariti ni činjenicu da oni takvom retorikom duh građanskog rata održavaju i podgrijavaju u dušama svojih građana i to mogu da iskoriste da, kada procijene da im istorijski trenutak odgovara, za ponovni obračun sa, pre svega, srpskim narodom BiH, naglašava Koprivica.

Ugaone tačke takve bošnjačke politike su, prema riječima Koprivice, stavovi da ih dejtonsko ustrojstvo BiH ni na šta ne obavezuje, da su jedine žrtve građanskog rata, kao i da Srbi nemaju nikakva kolektivna prava.

Ne ustručavaju se da krše Dejtonski sporazum kako bi ostvarili svoje nacionalne ciljeve, pri čemu u svojoj šovinističkoj zaslijepljenosti ne shvataju da, ako im je zaista stalo do BiH treba da poštuju pravnu formu, jer ovakvim načinom, oni sve više udaljavaju Srbe iz BiH. Srbi na svojoj koži i iz realnog političkog iskustva osjećaju da BiH nije okvir u kome mogu da zaštite svoja kolektivna prava, već je zapravo jedna vrsta provizorijuma i državolikog zatvora u koji su naterani, gdje muslimani u koaliciji sa Zapadom mogu da nekažnjeno preduzimaju radnje čiji je cilj moralno prokazivanje Srba, kaže on.

Zapadu stabilnost BiH nije cilj

Antić, pak, naglašava da se sve što Zapad radi, kako u BiH, tako i na Kosovu i Metohiji, radi pod krinkom brige za stabilnost. Međutim, stabilnost nije cilj.

Ta čarobna reč smišljena je tako da narodi koje žele da potčine, istrebe, obesprave ili progone, budu anestezirani, da im se to izvrši sa što manjom štetom po zločince. Dakle, stabilnost nije cilj ni SAD, ni Velike Britanije. Njihov cilj je da to sve prođe dovoljno sporo da oni mogu sve da kontrolišu, dovoljno korisno po njih i da sve to bude tako bezbjednosno odrađeno da se javna mnjenja zapadnih zemalja sablaznu nad narodom koji je defektan, genocidan, odvratan, kaže Antić.

Tako da je rezolucija o Srebrenici dio te i takve slagalice. To nije ništa novo, jer sve to isto gledamo poslednjih trideset godina: prvo je uništena jugoslovenska država, održan je protivustavan referendum o samostalnosti BiH, koji pritom nije uspio, a sve ostalo što se dešavalo, dešavalo se na štetu srpskog naroda, podsjeća on.

To je sve koristilo Sjedinjenim državama. Sada im je stalo da postignu neki politički uspjeh. Očigledno je da to ne mogu da postignu u Ukrajini, konstatuje Antić.

Sagovornik takođe podsjeća da je političko Sarajevo pokušalo da optuži Srbiju za genocid, pa kada taj potez nije uspio, bošnjački ambasadori su počeli da rade mimo procedura koje su određene Dejtonskim sporazumom.

To su, po mom uverenju sve novi i novi ekseri u BiH, kategoričan je Antić.

Ostavite komentar