Ko ima vlast, a ko ima moć u Crnoj Gori? Glavno je pitanje ovih dana nakon što je predsednik Crne Gore Milo Đukanović vratio na ponovno odlučivanje više zakona, uključujući i Zakon o slobodi veroispovesti, koje je Skupština Crne Gore usvojila.
Kako za portal Nova.rs objašnjava Milka Tadić Mijović, predsednica Centra za istraživačko novinarstvo Crne Gore, pravo pitanje sada je ko vlada Crnom Gorom, odnosno koliko Milo Đukanović – koji je 30 godina “žario i palio” Crnom Gorom – i dalje kontroliše institucije.
“Vladajuća koalicija ima vlast ali ne i moć”, kaže ona i ocenjuje da je ključno pitanje sada koliko Đukanović kontroliše institucije – Ustavni sud pred kojim se sada našao ovaj slučaj, ali i Državnu izbornu komisiju koja nije verifikovala mandat poslanici Suadi Zoronjić.
“Da li on kontroliše Ustavni sud”, to je pitanje, rekla je Tadić Mijović.
Iz vladajuće koalicije je najavljeno da će skupština usvojiti zakone koji su im vraćeni i Đukanović će tada biti u obavezi da ih ukazom proglasi. Ukoliko to ne uradi, to se može smatrati kršenjem Ustava. A ako se ispostavi da je prekršio Ustav onda se može pokrenuti procedura za njegov opoziv”, navodi Tadić Mijović, komentarišući upozorenje potpredsednika vlade Dritana Abazovića da će Đukanović biti smenjen ako prekrši ustav.
Šta se dogodilo?
Đukanović, koji je osim zakona o SPC vratio i niz važnih zakona o pravima zaposlenih i radu, obrazložio je svoju odluku rekavši da je otvoreno pitanje da li je prilikom početka sednice i usvajanja dnevnog reda postojao kvorum. On je naveo da je, shodno Poslovniku Skupštine, propisano da se kvorum utvrđuje primenom elektronskog sistema za glasanje, tako što je svaki poslanik dužan da se lično identifikuje (prijavi) ubacivanjem identifikacione kartice u poslanički pult, ili na osnovu evidencije generalnog sekretara Skupštine.
“Stoga je otvoreno pitanje da li je prilikom početka sednice i usvajanja njenog dnevnog reda postojao kvorum, a samim tim i pitanje demokratskog legitimiteta, kao i usaglašenosti usvojenih zakona sa Ustavom Crne Gore i važećim pravnim propisima”, navodi se u saopštenju iz predsednikovog kabineta.
Ukazao je i na “otvoreno pravno pitanje” konstatovanja prestanka mandata poslaniku Filipu Adžiću i potvrđivanja mandata Suade Zoronjić, s obzirom na, kako navodi, većinski donešenu negativnu odluku Državne izborne komisije, “kao i na ukupnu parlamentarnu praksu u Crnoj Gori da se mandat člana Parlamenta potvrđuje tek na predlog tog nezavisnog institucionalnog autoriteta.”
Predsednik Skupštine Aleksa Bečić rekao je da će, u skladu sa Ustavom i pozitivnim propisima, ponovo biti izglasani svi zakoni. “Na treći pokušaj opstrukcije i blokade sistema od strane opozicije, odgovorićemo ponovo mirno, demokratski i evropski. U skladu sa Ustavom i pozitivnim propisima, izglasaćemo ponovo sve zakone. U ponovnom glasanju se ne vodi rasprava, već se samo glasa”, naveo je Aleksić.
Pravnik Boris Bogdanović iz poslaničkog kluba Demokrata, je “Vijestima” rekao da ustavna mogućnost da Đukanović drugi put vrati zakone – ne postoji: “U tom slučaju Đukanović bi prekršio Ustav, dok bi parlament s tim u vezi mogao pokrenuti proceduru razrešenja predsednika Crne Gore”.
Haos sa zakonima
Đukanovićevo odbijanje da potpiše zakone ekonomske i zakone o radnicima ugzrozilo je ekonomiju zemlje već dobro uzdrmanu korona krizom.
“Odbijanjem da potpiše set ekonomskih zakona koje je nova vlada donela kao vid pomoći privredi usled kovid krize, predsednik Đukanović pokušava da nastavi svoju ‘politiku ekonomski spržene zemlje’. Zbog ovog poteza, 99 odsto privrednih subjekata u Crnoj Gori je sada nelegalno…”, ocenio je ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić.
Takođe, Opšti kolektivni ugovor (OKU), a time i znatan deo radničkih prava, prestaće da važi 7. januara, jer je predsednik Crne Gore odbio da potpiše izmene Zakona o radu koje važenje OKU produžuju do kraja godine, a odbijanje da Đukanovića da potpiše usvojene izmene Zakona o fiskalizaciji napraviće haos malim privrednicima i oterati ih u sivu zonu, a bankama zakomplikovati posao jer nisu potpisane ni izmene zakona o kreditnim institucijama i o sanaciji kreditnih institucija.
Potez političkog početnika i sigurni pad DPS-a
“Vrativši crnogorskoj skupštini izmenjeni zakon o slobodi veroispovesti na ponovno odlučivanje, Đukanović je pokazao da ne poštuje volju građana Crne Gore jer se na litijama sva Crna Gora digla na noge upravo povodom tog zakona. Tako se opet predstavio kao nedemokratski političar kome je vreme za političku penziju”, kaže za Nova.rs direktor Društva za istraživanje politike i političke teorije Vladimir Pavićević.
Šta god da uradi, ne valja, ni za njega ni za njegovu partiju
“To je situacija u kojoj se Milo Đukanović danas nalazi kada govorimo o crnogorskoj politici. Takva situacija je posledica izbornog poraza, ali i njegove političke nesnađenosti kao šefa opozicione partije. Jedini korak koji bi ostavio neku šansu za očuvanje kakvog takvog uticaja DPS-a u crnogorskoj politici je egzit – dostojanstven i brz izlazak iz politike Mila Đukanovića”, objašnjava Pavićević.
Pavićević ocenjuje da je Đukanovič potezom sa verskim zakonom najviše pomogao svojim protivnicima, novoj većini tako što ju je homogenizovao, ujedinio i osnažio.
Upravo je Milo svojim delanjem doprineo tome da se brzo zaborave međusobne zađevice nove vlasti i da se obnovi jedinstvo pobednika. Radikalnim stavom prema pitanju izmena i dopuna Zakona o slobodi veroispovesti, Đukanović je svoj DPS usmerio ka esktremnom polu crnogorske politike što će za posledicu imati odlazak umerenih glasača iz DPS, a takvih je tamo najviše. To će dalje značiti značajan pad podrške Milu i DPS-u u biračkom telu, smatra Pavićević.
Nepotpisivanjem usvojenih izmena verskog zakona Milo je zapravo napravio politički neozbiljnu fintu.
“Nakon što Skupština Crne Gore ponovo izglasa iste izmene, Zakon će stupiti na snagu jer Đukanović tada neće imati nikakve mehanizme da to spreči. Napravio je potez političkog početnika ne gledajući dalje od jednog dana unapred”, naglašava naš sagovornik.
Dakle, Milov DPS beleži sigurni i kontinuirani pad u ovim mesecima nakon izbora.
“To je uglavnom posledica političke dezorijentisanosti upravo Mila Đukanovića. Ne bi bilo iznenađenje da Đukanovićev DPS doživi sudbinu sličnu stranci Borisa Tadića u Srbiji. I jedno od velikih pitanja u crnogorskoj politici danas je ko će zauzeti prostor kojim je do skoro upravljao DPS”, zaključuje Pavičević.
(nova.rs)
