PIŠE: Dragan Bisenić
Demokrate u američkom Kongresu podržavaju sankcije Rusiji i vojnu pomoć Ukrajini, dok se značajan blok republikanaca istrajno suprotstavlja podršci NATO-u i američkom vojnom mešanju, zbog čega im se prebacuje da su „popili opasan koktel izolacionizma, defetizma, paranoje i ruskih dezinformacija”.
Predstavnički dom američkog Kongresa je sada pod kontrolom demokratske većine tako da nije mnogo važno šta “tramputinovski” republikanci misle o potezima Bajdenove administracije. Ali, ukoliko krajem godine na izborima za Predstavnički dom republikanci dobiju većinu, situacija se može promeniti.
Rat u Ukrajini i snažno američko indirektno uplitanje u njega rasplamsali su unutarameričku raspravu o odnosu prema nacionalnim interesima, spoljnopolitičkim prioritetima i bezbednosnim aranžmanima.
Američki Kongres gotovo svake nedelje usvaja po neki zakon koji se tiče američke pomoći Ukrajini ili sankcija protiv Rusije, pa rasprava o neophodnosti i svrsishodnosti jedne i druge stvari uopšte ne prestaje. Rezultat je, međutim, pomalo neočekivan: umesto da sukob učvrsti unutarameričko jedinstvo, on je samo ojačao i produbio stare i stvorio nove linije podela.
Više nije tajna da u Americi postoje snažne struje i grupacije koje žele ukidanje NATO-a s podjednakom strašću kao i ruski generalitet. Bajdenovo insistiranje na NATO-u, stoga, ima više unutrašnju nego spoljnopolitičku važnost, pogotovo što kritike dolaze od pristalica gotovo izvesnog „starog/novog” republikanskog predsedničkog izazivača, bivšeg predsednika Donalda Trampa, koje ostaju pri tvrdnjama da su izbori 2020. pokradeni. Njihova kritika NATO-a uvek kao svoju metu ima Bajdenovo predsednikovanje.
Autoput za pakao
Trampovi republikanci rado porede sadašnju Ameriku sa Sovjetskim Savezom. „Sovjetski Savez se raspao jer njegovi veoma stari lideri nisu bili u stanju da razmišljaju dalje od sadašnjosti”, kažu oni. „Nadajmo se da se isto neće dogoditi Americi.”
„Naša zemlja ide u pakao”, predviđa bivši predsednik Donald Tramp. „Nikada nismo imali ništa slično: trenutno imamo predsednika koji, nažalost, apsolutno nema pojma šta se, dođavola, dešava”, kaže Tramp o Bajdenu. „On se rukuje s vazduhom, on hoda okolo potpuno zbunjen. Rekao bih – nije dobro. I prima naređenja od Uskršnjeg zeca. Vidite li ga?”, zapitao je Tramp na mitingu u Ohaju.
Američki mejnstrim mediji one koji kritikuju NATO ili dovode u pitanje Bajdenovu politiku prema Rusiji i Ukrajini najčešće zovu „Putinovim krilom”. Oni tvrde da je „najvažniji Putinov predstavnik u SAD, ni manje ni više, nego bivši američki predsednik Donald Tramp”.
Bez obzira što „Tramputin” više nije na vlasti, „Putinovo krilo” republikanaca i dalje ima uticaj. To utiče na izveštavanje najvažnijeg izvora vesti za republikanske glasače: Foks njuz. A njegovo delovanje oblikuje se ponašanjem druge velike korporacije: Koh industrije. A pošto je Tramp i dalje vodeći kandidat za pobedu na republikanskoj nominaciji 2024, to sugeriše da frakcija stranke koja je naklonjena Putinu možda neće ostati dugo na političkoj margini.
Koh industrija (Koch Industries), konglomerat pod kontrolom porodice Koh koji je glavni finansijer republikanskih kandidata i konzervativnih ciljeva, saopštila je da će nastaviti da posluje u Rusiji čak i pošto su je mnoge zapadne kompanije napustile.
Političke grupacije povezane sa Čarlsom Kohom takođe su postavile pitanje zašto SAD uvode oštre sankcije Rusiji i sugerisale su da pobeda Ukrajine nije u interesu Amerike, kako je izvestio bilten Popular Information. „Sjedinjene Države mogu i treba da urade vrlo malo za Ukrajinu”, rekao je Vil Ruger, predsednik grupe koju finansira Koh. „Ukrajina jednostavno nije bitna za američku bezbednost ili naš prosperitet”.
Pre nekoliko dana ulje na vatru dolio je novi Bajdenov zahtev da Amerika izdvoji 33 milijarde dolara pomoći Ukrajini, što je više od polovine godišnjeg budžeta USAID-a i više od polovine ruskog vojnog budžeta.
Ko će pre da ukine NATO – Rusija ili Amerika?
Prethodni znak upozorenja bilo je glasanje u Predstavničkom domu, održano 5. aprila, o zakonu kojim se Vlada SAD poziva da podrži temeljne principe Organizacije Severnoatlantskog pakta i uspostavi Centar za jačanje demokratije u sedištu NATO-a u Briselu.
Protiv ovog zakona glasala su 63 republikanca, nakon čega su američki mediji zaključili da „Putin možda gubi tlo pod nogama u Ukrajini, ali sve više dobija u američkom Kongresu”. Pre tri godine, protiv pro-NATO zakona u Predstavničkom domu glasala su 22 republikanca. Taj broj se danas skoro utrostručio.
O Trampovom odnosu prema NATO-u pisao je svojevremeno Njujork tajms, koji je 14. januara 2019. izvestio da je Tramp „nekoliko puta tokom 2018. privatno rekao da želi da se Amerika povuče iz alijanse”. U članku je navedeno da je Tramp „svojim najvišim zvaničnicima nacionalne bezbednosti rekao da ne vidi smisao ovog vojnog saveza, koji je predstavio kao iscrpljivanje Sjedinjenih Država”.
Nekoliko dana nakon ovog izveštaja, demokrate iz Predstavničkog doma podnele su u Kongresu Zakon o podršci NATO-u, koji je ponovo potvrdio da su SAD „svečano posvećene principu kolektivne odbrane Severnoatlantskog saveza kako je navedeno u članu 5 njegove povelje”. Ovaj zakon nije mogao u potpunosti da obaveže Trampa, ali je izrazio stav tadašnjeg Kongresa da američka politika treba „da odbije bilo kakva stremljenja da se SAD povuku iz NATO-a”. Takođe je zabranjeno korišćenje federalnih fondova „za preduzimanje bilo kakvih radnji za povlačenje Sjedinjenih Država iz alijanse”.
U septembru 2020, novinar Njujork tajmsa Majkl Šmit izvestio je da se tokom Trampovog predsedavanja njegov tadašnji šef kabineta Džon Keli borio da spreči Trampa da se povuče iz NATO-a. U julu 2021, novinari Vašington posta Kerol Leonig i Filip Ruker otkrili su da je Tramp rekao svojim savetnicima da će napustiti savez u svom drugom mandatu. A prošlog meseca, Trampov bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton rekao je da je Putin čekao da Tramp uradi upravo to.
Američka javnost nastoji da otkrije zašto je sada toliko republikanaca glasalo protiv najnovije pro-NATO rezolucije?
Republikanski glasovi
Neki od kongresmena otvoreno odbacuju savez. „NATO je relikt Hladnog rata”, rekao je kongresmen Tomas Masi, konstatujući da je NATO „zastareo”. I drugi republikanski kongresmeni su rekli da bi SAD trebalo da budu oprezne u pogledu obećavanja prevelike posvećenosti Alijansi. „Zašto bi Amerikanci plaćali odbranu Evrope? Ne treba da kažemo da je naša podrška NATO-u bezuslovna”, rekao je kongresmen iz Ohaja Voren Dejvidson. Dejvidson je iskazao i svoje neprijateljstvo prema Evropi rekavši da su „globalne obaveze” prema sporazumima o klimi, bankarstvu i drugim pitanjima primorale SAD da usvoje „inferiorni sistem Evropljana”.
Jedan broj republikanaca žalio se i da ova rezolucija ugrožava američki suverenitet. Tako je kongresmen Skot Peri iz Pensilvanije u video izjavi svojim biračima rekao da rezolucija „politizuje NATO”, dok je Voren Dejvidson to opisao kao „korišćenje NATO-a u pokušaju da se potkopa američki suverenitet”.
Predstavnik iz Teksasa Čip Roj opisao je rezoluciju kao „jačanje međunarodnih organizacija koje ograničavaju unutrašnje aktivnosti suverenih nacija”, iskazavši zabrinutost da će NATO, sada osnažen rezolucijom Predstavničkog doma, podvrgnuti Amerikance „levičarskoj ortodoksiji koja sada, nažalost, prožima većinu Zapadne Evrope”.
Zakon za Ukrajinu
U četvrtak, 28. aprila, deset republikanaca u Predstavničkom domu glasalo je protiv zakona koji nastoji da stvori program zajma koji bi olakšao da SAD šalje vojnu pomoć Ukrajini.
„Zakon o zajmu za odbranu demokratije u Ukrajini” Predstavnički dom je usvojio sa 417 glasova za i 10 glasova protiv. Protiv njega su gasali predstavnici republikanaca Endi Bigs (Arizona), Den Bišop (Severna Karolina), Voren Dejvidson (Ohajo), Met Gec (Florida), Pol Gosar (Arizona), Mardžori Tejlor Grin (Džordžija), Tomas Masi (Kentaki), Ralf Norman (Južna Karolina), Skot Peri (Pensilvanija) i Tom Tifani (Viskonsin), a predstavnici Rik Alen (Džordžija), Troj Nels (Teksas) i Kris Stjuart (Juta) uopšte nisu glasali.
Tomas Masi iz Kentakija je ocenio da je „suludo” što je Kongres „ovlastio Bajdena da isporuči Ukrajini bilo koje oružje, osim nuklearnog”, a Skot Peri iz Pensilvanije je u saopštenju u petak naveo da je „dati predsedniku Bajdenu blanko ček da reši Ukrajinu isto kao podeliti sidra žrtvama koje se dave – to se ne završava dobro”.
Pol Gosar iz Arizone je pozvao na mirovne pregovore kao rešenje za okončanje sukoba: „Svaki glas za pružanje vojne pomoći Ukrajini približava nas ratu sa Rusijom. Ovo nije naša borba. Ponavljam svoju nadu u hitne mirovne pregovore i prekid neprijateljstava. Slanje više oružja protivno je miru i produžiće smrt i razaranje.”
Tom Tifani iz Viskonsina smatra da SAD treba da intervenišu u sukobu kroz vojnu pomoć samo onda kada su američki nacionalni i bezbednosni interesi u pitanju, a ovde to nije slučaj. „Intervencija u prekookeanskom vojnom angažmanu, bilo preko stacioniranja američkih vojnika ili blanko čekovima za vojnu pomoć, jedna je od najozbiljnijih odluka koje američki lider može da donese”, rekao je Tifani. „To je korak koji treba preduzeti samo kada su u pitanju jasni i vitalni interesi nacionalne bezbednosti Sjedinjenih Država”.
Kongresmen iz Arizone Endi Bigs je u video izjavi naveo brojne razloge zbog kojih se protivio zakonu, uključujući i to da on nema vremensko ograničenje i nema eksplicitno naveden limit iznosa novca koji bi SAD pozajmile ili dale Ukrajini. On je takođe rekao da predlog zakona ne uključuje zahtev da Ukrajina obezbedi bilo šta zauzvrat.
Nije to bilo prvi put da su Masi i neke od njegovih republikanskih kolega glasali protiv zakona koji se odnose na rusku invaziju na Ukrajinu. Dan ranije, Tomas Masi i Mardžori Tejlor Grin bili su dvoje od osam poslanika koji su glasali i protiv Zakona o zapleni imovine za obnovu Ukrajine, neobavezujućeg zakona koji poziva Bajdena na konfiskovanje imovine sankcionisanih ruskih oligarha i da likvidirana sredstva iskoristi za podršku Ukrajini.
Tomas Masi je o tom zakonu rekao da „davanje jednostranog ovlašćenja Džou Bajdenu da zapleni imovinu u Sjedinjenim Državama bez ikakvog odgovarajućeg postupka predstavlja opasan i uznemirujući presedan”.
Ranije ovog meseca, Masi, Grin, Bigs, Dejvidson, Gosar i Peri usprotivili su se zakonu koji bi naložio Bajdenu da napravi izveštaj o naporima SAD da prikupe i ispitaju dokaze o ratnim i drugim zločinima koji su navodno počinjeni tokom sukoba Rusije i Ukrajine. Neki od kongresmena bili su zabrinuti i zbog mešanja Međunarodnog krivičnog suda (MKS) koji Amerika ne priznaje. Iako se u ovom zakonu nije direktno pominjao MKS, u njemu se navodi da se prikupljeni dokazi i informacije mogu koristiti „u odgovarajućim domaćim, stranim i međunarodnim sudovima i tribunalima koji procesuiraju odgovorne za takve zločine”.
Prethodna glasanja u Kongresu
Otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, Predstavnički dom je u brojnim prilikama glasao za mere koje se specifično odnose na rat u Ukrajini.
Prvo glasanje, održano 2. marta, bilo je o rezoluciji koja je podržala sankcije Rusiji, potvrdila ukrajinski suverenitet nad teritorijom koju je Rusija zauzela, zahtevala vojnu pomoć Ukrajini i obećavala podršku ukrajinskom otporu.
Tada je svih šest članova demokratskog progresivnog „odreda” – Džamal Bouman, Kori Buš, Aleksandrija Okasio-Kortez, Ilhan Omar, Ajana Presli i Rašida Tlejb – glasalo za ovu rezoluciju. Isto je uradila i predstavnica Barbara Li, najveći protivnik vojnih izdataka među demokratama. Nijedan demokrata nije glasao protiv rezolucije. Ali jesu trojica republikanaca: Pol Gosar, Tomas Masi i Met Rozendejl.
Nedelju dana kasnije, Predstavnički dom je 9. marta usvojio zakon o obustavi uvoza nafte i gasa iz Rusije. Četiri od šest „demokratskih levičara” glasalo je za suspenziju. Dvema kongresmenkama iz redova demokrata koje su glasale protiv, Keri Buš i Ilhan Omar, pridružilo se 15 republikanaca. Jedan od njih, Met Gec, kongresmen iz Floride, tvrdio je: „Dovođenje najvećeg azijskog proizvođača energije u naručje najvećeg azijskog potrošača energije stvara savez Rusije i Kine koji ugrožava Amerikance mnogo više od ruske brutalne ratobornosti u Ukrajini. Kina je naš izazov, a ne Rusija”.
Predstavnički dom je zatim 17. marta usvojio zakon o ukidanju statusa najpovlašćenijih nacija u trgovinskim odnosima Rusiji i Belorusiji. Protiv zakona glasalo je osam republikanaca, a sve demokrate bile su „za”.
Ali nekoliko republikanaca je otišlo korak dalje. Medison Kotorn i Pol Gosar predložili su zakone koji bi zabranili američkoj vojsci da zbog situacije u Ukrajini u Evropi stacionira više vojnika nego što je stacionirano na meksičkoj granici, čime bi se blokiralo stacioniranje američkih trupa u zemljama NATO-a u istočnoj Evropi. „To je poklon Vladimiru Putinu”, dobacile su demokrate.
U međuvremenu, deset republikanaca potpisalo je i predlog zakona kojim se traži zabrana bilo kakve isporuka vojne pomoći Ukrajini dok se „ne dovrši sistem izgradnje graničnih zidova duž granice Sjedinjenih Država i Meksika”, što je poznati Trampov projekat, među čijim kosponzorima su kongresmeni Bob Gud, Džodi Hajs, Meri Miler, Ralf Norman i Rendi Veber.
Glavne teze „tramputinovskih” kongresmena
Evo glavnih tačaka Trampovih pristalica iz redova republikanskih kongresmena koji se protive Bajdenovoj politici u Ukrajini:
● Ukrajina je korumpirano oruđe porodice Bajden i Demokratske stranke.
Medison Kotorn, republikanski kongresmen iz Severne Karoline, Ukrajinu naziva „neverovatno zlom”; Met Gec iz Floride je naziva „trećom najkorumpiranijom zemljom na svetu” a „prvom u Evropi”, dok republikanka iz Džordžije Mardžori Tejlor Grin kaže da je Ukrajina bila „donator broj 1 Hilari Klinton”.
Drugi republikanci takođe insinuiraju da Bajden brani Ukrajinu iz koruptivnih razloga. Rendi Veber iz Teksasa Putinovu invaziju naziva „napadom na prihode Hantera Bajdena”. Meri Miler, kongresmenka iz Ilinoisa se žali: „Nakon što je Hanter Bajden zaradio milione u Ukrajini uz 10 odsto za ‘Big Guy-a’, Džo Bajden sada čini Sjedinjene Države odgovornim za ukrajinsku granicu”.
● Amerika nema odgovornost prema svetu.
„Sjedinjene Države nemaju pravnu ili moralnu obavezu da priteknu u pomoć Ukrajini”, kaže Met Rozendejl iz Montane. Endi Bigs i Pol Gosar iz Arizone se takođe protive američkom poštovanju člana 5 Povelje NATO-a, koji obavezuje svaku državu članicu da brani druge. Bigs dovodi u pitanje američku „gvozdenu posvećenost” NATO-u, umesto da „Kongres raspravlja o svakoj upotrebi vojne sile kako bi utvrdio da li je to u našem nacionalnom interesu”.
Iako osuđuje Putinovu „gangstersku vladu”, Mat Gec se protivi ne samo vojnoj nego i finansijskoj pomoći Ukrajini, kao i drugim istočnoevropskim zemljama. Gec ove zemlje naziva „slučajevima za socijalnu pomoć”. „Ja se ne izvinjavam što volim svoje komšije više od ruskih”, kaže Tomas Masi i traži da se ukine NATO jer su „Amerikanci završili sa subvencionisanjem socijalizma”.
● Amerika treba da brine o svojim granicama, a ne o granicama Ukrajine.
Ovo je najpopularnija teza među dvadesetak republikanskih kongresmena. Sredinom februara, kada je Bajden poslao trupe u Evropu da zaštiti NATO saveznike od mogućeg ruskog napada, Meri Miler se podsmevala: „Bajden želi da američke trupe brane ukrajinsku granicu umesto naše prema Meksiku”. Nedelju dana kasnije, uoči invazije, Den Bišop iz Severne Karoline je rekao da bi SAD trebalo da se usredsrede na meksičku granicu umesto da budu „obuzete” i „uvučene u nevolje Ukrajine”.
● Rusija je moćna, pa Amerika treba da se povuče.
Republikanski kongresmeni su zabrinuti i da će Putin kazniti sankcije Zapada „drastičnim merama”. Oni smatraju da Amerika treba da prihvati rusku dominaciju nad svojim susedima i ne treba da šalje „novac i oružje u Ukrajinu da vodi rat koji nikako ne može da dobije”. Umesto toga, „trebalo bi da skinemo članstvo Ukrajine u NATO-u sa dnevnog reda da bismo umirili Kremlj”, smatraju oni. Mat Gec navodi da se slaže sa direktorom CIA Bernsom da „nije trebalo da proširujemo NATO do granica Rusije”.
● Ruska invazija je bila izazvana.
Neki od kongresmena krive Ukrajinu za rat. „Ukrajina je samo nastavila da bocka i bocka medveda, i Rusija je izvršila invaziju”, kaže Mardžori Grin. Drugi krive NATO. „Provociramo i zabijamo Rusiji prst u oči širenjem NATO”, kaže Tomas Masi. „Rusi se osećaju ugroženo.”
● Sankcije Rusiji su demokratska zavera da se naudi Amerikancima.
Mnogi republikanski kongresmeni se slažu sa Donaldom Trampom da su domaći liberali, a ne strane zemlje, pravi neprijatelji Amerike. Čip Roj iz Teksasa kaže da je glasao protiv zabrane uvoza ruske nafte i gasa jer je ona „namerno osmišljena da smanji američku proizvodnju”. On kaže da je Ukrajina samo paravan: „Oni žele da vas gas košta više. Zato su demokrate iskoristile priliku da zabrane rusku naftu”. Drugi kažu: „Rusija nije Iran ili Kuba. Oni su nuklearna sila, a ove sankcije povećavaju verovatnoću nuklearnog rata.”
● Sankcije Rusiji deo su gej agende.
Glen Grotman iz Viskonsina je rekao da je glasao protiv sankcija 17. marta jer bi zakon „ostavio otvorenom mogućnost da američka vlada upotrebi naše ogromno finansijsko bogatstvo kako bi ugrozila strane zvaničnike koji imaju tradicionalne poglede na život ili brak”, posebno navodeći zabrinutost oko nametanja pitanja prava homoseksualaca i transrodnih osoba. Kongresmen iz Arizone Pol Gosar je retvitovao sličan argument: „Da li zaista toliko očajnički želite gej parade ponosa u Kijevu da ćete ući u nuklearnu konfrontaciju sa Rusijom?”
● Sve što je Rusija rekla o Ukrajini je istina.
Neki od kongresmena tvrde da je Ukrajina opasna zbog svojih „bioloških laboratorija” i da njena vlada postoji samo „zato što je Obamin Stejt department pomogao da se zbaci prethodni režim”, te da bi američka vojna pomoć mogla pasti „u ruke nacista u Ukrajini.”
● Rusija nije gora od Kanade ili Sjedinjenih Država.
Kongresmenka Loren Bobert iz Kolorada kaže da galama oko Ukrajine zasenjuje veću priču: tiraniju zbog kovida u Kanadi i Americi. „Imamo i komšije na severu kojima je potrebna sloboda i koji treba da budu oslobođeni pre Rusije, a to nam je potrebno i ovde kod kuće”, tvrdi ona.
Masi se slaže: „Ljudi se žale na komuniste koji bi mogli da napadnu Ukrajinu. Ali šta su, dođavola, uradili našoj zemlji? Kada možete ljudima da kažete da ne mogu da idu u crkvu, da ne mogu da idu na posao, da njihova deca moraju da nose ove brnjice…”
Izbori za Kongres
Partijska podela u Kongresu je danas realnost. Demokratska levica podržava sankcije i vojnu pomoć, dok značajan blok republikanaca pokušava da to opstruiše. Neki od ovih republikanaca sebe vide kao antiratnu poslaničku grupu. Oni osuđuju „ratne jastrebove sa obe strane” i protestuju što je „levica toliko zavisna od rata”. Demokratski protivnici imaju odgovor: ono što oni propovedaju nije pacifizam, nego nihilizam, cinizam, kukavičluk, poremećenost i gađenje prema savremenoj Americi.
Ovo izgleda beznačajno, pošto je Predstavnički dom pod kontrolom demokratske većine i nije mnogo važno koliko republikanaca šta misli o nekim predlozima. Ali, ukoliko krajem godine Predstavnički dom dobije republikansku većinu, može da se zamisli koliku moć će imati ovih 63, 21 ili samo 10 republikanaca koji se istrajno suprotstavljaju podršci NATO-u i američkom vojnom mešanju u Ukrajini. Njima se sada prebacuje da su „popili opasan koktel izolacionizma, defetizma, paranoje i ruskih dezinformacija”.
(RTS)
