Evropski sud za ljudska prava presudio je u korist 33 državljana BiH koji su podnijeli su prijavu protiv Azerbejdžana još u martu 2012. godine navodeći da su žrtve trgovine ljudima i prisilnog rada.
Kako stoji u presudi Evropskog suda za ljudska prava podnosioci prijave, 33 državljana Bosne i Hercegovine, primljeni su i odvedeni u Azerbejdžan kao strani građevinski radnici za građevinsko preduzeće, Serbaz Design and Construction LLC (“Serbaz”, kompanija registrovana u Azerbejdžanu).
“U Azerbejdžanu su boravili šest mjeseci ili duže. Podnosioci predstavke su, između ostalog, tvrdili da su u tom periodu bili žrtve prisilnog rada i trgovine ljudima, radili bez ugovora i radnih dozvola, da su im oduzeli dokumente i da im je sloboda kretanja ograničena od strane poslodavca, te da im nisu isplaćene njihove plaće počev od maja 2009. godine pa do njihovog odlaska iz Azerbejdžana”, kaže se u presudi.
Dodali su da građanska prijava koju su protiv Serbaza podnijeli azerbejdžanskim sudovima nakon povratka u Bosnu i Hercegovinu tražeći neisplaćene plaće i nematerijalnu štetu zbog navodnih “povreda njihovih prava i sloboda” nije uspio. Njihova žalba i je također odbačena.
“Nakon kriminalističke istrage o navodima prisilnog rada i trgovine od strane uprave i zaposlenih u Serbazu, Tužilaštvo Bosne i Hercegovine pokrenulo je krivični postupak protiv trinaest državljana Bosne i Hercegovine. U kontekstu ovog postupka, vlasti Bosne i Hercegovine uputile su tri zahtjeva za pravnu pomoć azerbejdžanskim vlastima, pozivajući se na navode koji se tiču situacije u Serbazu”, stoji u presudi.
Podnosioci predstavke su se žalili da tužena država nije ispunila svoju proceduralnu obavezu da ispita njihove zahteve.
“Vlada nije dostavila nikakve informacije ili komentare o bilo kakvoj istrazi koju su proveli domaći organi za provođenje zakona, stoga nije uspjela dokazati da je bilo efikasne istrage o navodima podnosilaca predstavke. Niti je iz spisa predmeta, uključujući dokumente koje je dostavila treća strana, proizašlo da je do takve istrage došlo. Između ostalog, ovi dokumenti nisu sadržavali informacije o bilo kakvim pokušajima da se identifikuju i ispitaju potencijalne ili već identifikovane navodne žrtve, uključujući podnosioce predstavke”, stoji u tekstu žalbe.
U presudi Evropskog suda za ljudska prava zaključeno je da tužena država nije ispunila svoju proceduralnu obavezu da pokrene i sprovede efikasnu istragu potraživanja podnosilaca tužbe u vezi sa navodnim prisilnim radom i trgovinom ljudima.
“Jednoglasno se zaključuje da je napravljena povreda člana 4. stava 2. u smislu proceduralnih ograničenja. Nalaže se isplata 5.000 eura svakom podnosiocu tužbe na ime nematerijalne štete, a tužbeni zahtjev u pogledu materijalne štete se odbija”, navodi se u zaključku presude.
(Klix)
