S obzirom da su sve postosvjetske zemlje međusobno povezane, događaji u Moldaviji, odnosno fijasko koji je doživela EU pa čak i lično Ursula fon der Lajen koja se najviše zalagala i za Maju Sandu i za referendum, odmah su uticali i na glasanje u Gruziji, kaže za Sputnjik politikolog dr Stevan Gajić.
Vladajuća partija Gruzijski san osvojila je 53,92 odsto glasova na parlamentarnim izborima u Gruziji održanim u subotu, ali rezultate nije priznala opoziciona Koalicija za promene, uz odbijanje da primi poslaničke mandate i državno finansiranje.
Predsjednica Gruzije Salome Zurabišvili pozvala je građane da izađu na proteste nakon parlamentarnih izbora zbog navodnog mješanja Rusije u izborni proces.
Situacija u Gruziji u mnogome podsjeća na dešavanja u Moldaviji gdje je prije nedjelju dana uz predsedničke izbore održan i referendum o pristupanju Evropskoj uniji. Prvi rezultati referenduma pokazali su da su Moldavci glasali protiv ulaska zemlje u EU, ali je u međuvremenu procenat proevropskih glasova volšebno skočio na 50,46 odsto.
Fijasko Zapada u Moldaviji najavio rezultate u Gruziji
Ključna razlika između današnje Gruzije i Moldavije je u tome što Zapad trenutno ima na svojoj strani vlast u Moldaviji, predsjednicu Maju Sandu koja „stajlingom podseća na Elenu Čaušesku“ koja se u izbornoj noći ponašala histerično, što ne radi neko ko je pobjednik, dodaje Gajić.
S obzirom da nije pobijedila u prvom krugu, gotovo je garantovano da će izgubiti u drugom, osim u slučaju potpunog nasilja i brutalnog prekrajanja volje građana, a „proevropska opcija“ izgubila je i na referendumu, ali je posle ponoći krenulo nameštanje rezultata, smatra Gajić.
„Taj fijasko u Moldaviji najavio je ono što će se dogoditi u Gruziji. Naravno da u Gruziji postoji veliki broj ljudi i značajan procenat građana koji je protiv trenutne vlasti, ali suštinski je presudio stav Gruzinske pravoslavne crkve koja je i 2008. bila protiv rata sa Rusijom. Uticalo je i iskustvo Gruzije sa nasilnom promenom vlasti, praktično sa mekim pučem 2004. kad je Mihail Sakašvili preuzeo vlast, ali i sa ratom protiv Rusije koji je pre svega bio protiv interesa samih Gruzina. Tako da je i iz potpuno nacionalističkog ugla Gruzina potpuno racionalnije biti dobar sa Rusijom. Jer se može napraviti dobar dogovor oko Abhazije i Južne Osetije kojim bi bio i vuk sit i ovce na broju.“
On pojašnjava da bi to eventualno podrazumevalo rješenje da i gruzinski suverenitet bude nepovređen, ali i da narodima koji žive na toj teritoriji a ratovali su sa Gruzinima u građanskim ratovima bude sačuvana bezbjednost i garantovan visok stepen autonomije.
Pobjednici u Gruziji ne žele sudbinu Ukrajine
To je moguće, ističe Gajić, samo kroz saradnju a nikako kroz konfrontaciju sa Rusijom jer to može samo da donese potpunu propast gruzijskom narodu, zbog čega je i ponuda vladajuće partije Gruzijski san bila da ne žele rat i sudbinu Ukrajine.
„Bez obzira na kolosalnu propagandu Zapada i ko zna koliko agenata uticaja u samoj Gruziji, plus raznih ‘turista’ koji su tu došli za vreme izbora, ono što se desilo u Gruziji pobedom Iraklija Kobahidzea odnosno osnivača partije Bidzina Ivanišvilija, milijardera za koga kažu da je dovoljno blizak Rusiji da ne bi ratovao, Gruzija je zapravo izabrala opciju mira. Mislim da će i evrointegracije da iščeznu vremenom, kad se potpuno dogodi krah NATO na istoku Evrope, što je sve izvesnije.“
Zato bi Gruzija trebalo da izdrži ovaj napad koji predvodi strana državljanka, predsednica Gruzije Salome Zurabišvili koja je državljanka Francuske, a Gajić je uveren da će uspeti da se odbraniti od hibridnog rata kog joj je nametnula EU, kao političko krilo NATO.
Može li se rasplamsati hibridni rat?
Ipak, uvek postoji mogućnost da Zapad izazove neke ozbiljnije nerede u Gruziji jer su stotine ako ne i hiljade Gruzina učestvovali kao plaćenici u Ukrajinskom ratu i oni su automatski orijentisani protiv Rusije ali i gruzijske vlade, smatra Gajić.
„Nazvati Gruzijski san proruskom opcijom je glupo i vulgarno zato što je mnogo iznijansiranija situacija jer oni takođe drže zastave EU i kažu da se zalažu za evropski put i vrlo ih je naivno karakterisati kao prorusku opciju. Mislim da su oni progruzijska opcija. U svakom slučaju, postoje plaćenici koji bi mogli biti poslani da naprave nerede u Gruziji. Zapad je odavno u Latinskoj Americi imao eksperimente za političke atentate, pokušaje destabilizacije zemlje preko vojske, raznih službi, svojih agenata uticaja itd. tako da oni mogu da pokušaju, ali mislim da je vlast u Gruziji otporna na to, i što je najvažnije, ima veliku podršku javnog mnjenja.“
I Gruzijska pravoslavna crkva je protivnik tzv. evropskog puta, prije svega nametanja LGBT i antihrišćanske agende, a Gruzija je možda najpravoslavnija zemlja na svetu, tako da će vrlo teško Zapad rasplamsati hibridni rat protiv te zemlje, zaključio je Gajić.
