Građani Republike Srpske 25. oktobra izlaze na referendum na kojem će jasno reći svoje – da li prihvataju odluke CIK-a i Šmita ili ih odbacuju. Ako narod kaže NE, sve ostalo što slijedi ulazi u istoriju Republike Srpske.
Odluka Centralne izborne komisije BiH o raspisivanju prijevremenih izbora za predsjednika Republike Srpske time pada u vodu, jer referendum kao najviši izraz volje naroda ima veću težinu od svake nametnute odluke. Srpska će tada imati puno pravo da odbaci izbore zakazane za 23. novembar, da ih bojkotuje ili organizuje sopstveni proces u skladu sa svojim zakonima. CIK može nastaviti da se poziva na svoje nadležnosti, ali će u praksi ostati bez ikakve snage na terenu, jer referendum stvara štit iznad institucija Srpske.
Isto važi i za Kristijana Šmita. Referendumom će njegove odluke biti proglašene ništavnim i nevažećim na teritoriji Srpske. Time Šmit politički i pravno nestaje iz Republike Srpske, a sve buduće odluke koje eventualno pokuša nametnuti biće unaprijed odbačene voljom naroda.
Najvažnije od svega jeste činjenica da u slučaju “NE” na referendumu, Republika Srpska preuzima kontrolu nad političkim procesima i diktira tempo. Nije više pitanje šta CIK želi, niti šta Šmit zamišlja – nego šta narod odlučuje. A kada narod kaže svoje, institucije Srpske dobijaju jasan mandat da se ponašaju u skladu sa referendumom, bez straha od osporavanja legitimiteta.
Tada će i Sarajevo i stranci morati da priznaju da se tu ne radi o političkom inatu jedne vlasti, nego o jedinstvenoj i masovnoj odluci naroda Republike Srpske. A ta odluka znači jedno – vrijeme je za vraćanje nadležnosti Republici Srpskoj.
