PIŠE: Dragan Bisenić
Mađarski premijer Viktor Orban ne suočava se prvi put s mogućnošću ozbiljnijeg međunarodnog suprotstavljanja njegovom stilu vladanja.
Novo raspoloženje stiže iz Vašingtona, a nemačka podrška na koju se oslanjao, više nije čvrsta kao što je bila ranije.
Nemačka je do skoro diplomatski signalizirala da postoji mnogo urgentnijih pitanja i da ona ne želi da se bavi mađarskim problemom.
Nemačka brana je, međutim, popustila, pošto je Orbanov Fides ove nedelje, posle dugih turbulencija, napustio grupu Evropskih narodnih partija u Evropskom parlamentu, kako bi izbegao isključenje, što su već dve godine kočili nemački demohrišćani.
Tako je Orbanova partija izgubila uticaj i privilegije najbrojnije i vladajuće političke grupacije u EP, a još više, politički ih udaljila ih od neprocenjive zaštite nemačkih demohrišćana, a time i od Nemačke u celini.
Time može da se objasni zašto je, učestvujući na posebnom izdanju Minhenske konferencije o bezbednosti, američki predsednik Džo Bajden, okružen Emanuelom Makronom i Angelom Merkel, govorio tako strasno o jačanju demokratije i obnavljanju „energije saveza između Evrope i SAD protiv snaga autoritarizma“, ne pominjući dva slučaja koji gotovo da se podrazumevaju, Poljsku i Mađarsku.
Posmatrači su odmah protumačili da je on tada nišanio Angelu Merkel.
„Demokratija se ne događa slučajno. Moramo da je branimo. Ojačamo. Obnovimo“, naglašavao je na gotovo dramski način Bajden.
Iako su nemački mediji kritični prema Orbanu, smatra se da je on bio pod tihom zaštitom nemačke kancelarke.
„Simbolički pakt o nenapadanju potpisan je između Merkelove i Orbana tokom njegove posete Berlinu početkom godine“, kaže direktor mađarskog Necopont instituta Agašton Samjuel Mraz.
Viktor Orban pionir je modernog neliberalizma u Evropi.
Njegov modus operandi je beskompromisna odbrana nacionalnog suvereniteta i transparentno nepoverenje u evropske vladajuće ustanove.
On je ekonomski populista koji se oslanja na snažnu ulogu države, a takođe je i socijalni konzervativac.
Poziva se na hrišćanske vrednosti i jasno iznosi svoj prezir prema korupciji, seksu i nasilju zapadnih društava.
Njegov prezir odnosi se na liberalne elite, medije i pohlepne bankare.
„U većini evropskih zemalja – mogao bih iskreno reći 90 posto evropskih zemalja – postoji jaz između mišljenja ljudi i politike koju sprovodi elita“, rekao je nedavno.
„Orbanova varijanta je razvodnjena: nije otvoreno autoritarna, uglavnom je u skladu sa normama EU. Ipak, njegova vlada je zatvorila nevladine organizacije i nezavisne medije, a kontoriliše sudstvo na načine koji prevazilazi druge autoritarne režime“, ocenio je Politiko.
Njegov konfrontirajući stil odnosa s domaćim i stranim protivnicima ojačao je njegovu domaću popularnost.
Orban kaže da Mađari više vole njegovu stabilnost i snažno vođstvo od liberalizma, efektivne alternative koja je od pada Berlinskog zida prerasla u tiraniju političke korektnosti i mejnstrim politiku.
Bez izvinjenja i uz veliku pompu, Orban personifikuje uspon neliberalne politike u Evropi.
„Liberalna demokratija ne može da ostane globalno konkurentna“, rekao je on 2014, u govoru grupi etničkih Mađara u Rumuniji.
„Najpopularnija tema u današnjim razmišljanjima je pokušaj razumevanja kako sistemi koji nisu zapadne, liberalne, a možda čak ni demokratije, mogu da učine svoje nacije uspešnim“, ukazao je.
Njegovi primeri su Singapur, Rusija, Turska, Indija i Kina.
„Moramo napustiti liberalne metode i principe organizovanja društva“, dodao je. Mađarska, članica EU i NATO, kaže Orban, „preuzeće na sebe odijum iskazujući da u njenoj prirodi nije da bude liberalna“.
Orbanovi odnosi sa sadašnjim američkim predsednikom Bajdenom počeli su prošle godine obostranom netrpeljivošću.
Orban je u septembru 2020. rekao da je Trampova pobeda njegov plan A i da ne računa na Bajdenovu pobedu.
Taj plan nije se ostvario.
Orban je istom prilikom optužio demokrate za moralni imperijalizam, što je bio nastavak njegovih razmirica sa Obaminom administracijom u kojoj je Bajden bio potpredsednik, zbog američkih kritika erozije demokratije u Mađarskoj.
U pismu koje je uputio Bajdenu povodom izborne pobede, on nije upotrebio reč pobeda, nego je čestitao na uspešnoj predsedničkoj kampanji.
Bajden je tokom kampanje optužio Trampa da podržava autoritarne lidere u svetu, uključujući Mađarsku.
„Vidite šta se događa od Belorusije do Poljske i Mađarske i uspon totalitarnih režima u svetu… ovaj predsednik je prigrlio sve razbojnike u svetu“, govorio je Bajden o Trampu tokom predsedničke kampanje.
Mađarska može da bude na dnevnom redu, zajedno sa ostatkom istočne Evrope, zbog geopolitičkih kalkulacija Bajdenove administracije, prvenstveno zbog planova ograničavanja kineskog i ruskog uticaja u Evropi.
Državni sekretar Blinken planira da se direktnije od Trampove administracije suprotstavi ovim dvema silama.
Jednim delom to će značiti povećanje broja vojnika NATO u regionu, ali je sasvim mogućno da će se konfrontrati sa zemljama, poput Mađarske, za koje smatra da doprinose rastu kineskog i ruskog uticaja.
Mađarska je tražila kredit od Rusije kako bi izgradila drugu nuklearnu elektranu, a već je dobijen kredit od Kine za gradnju pruge Budimpešta – Beograd.
Pored toga, u Mađarskoj deluje Ruski razvojni i investicioni fond koji bode oči SAD i Zapadu.
Novi izvor sukoba može da bude koalicija 5G koju SAD grade protiv Kine, ukoliko joj se Mađarska ne priključi.
Mađarski politikolog i direktor prema vladi kritički nastrojenog Kapital instituta, Peter Kreko, smatra da je Orban više umetnik u traženju ravnoteže“ nego proistočni diktator.
On uživa poverenje EU i NATO, ali takođe namiguje Kini i Rusiji.
Obama, opet, koji ima veliki uticaj u sadašnjoj administraciji, mađarsko uređenje opisao je kao autoritarni poredak i hijerarhijski sistem odozgo na dole, gde se vlada odnosi prema građanima kao podređenim ličnostima i podanicima.
Ministar spoljnih poslova, Peter Sijarto, takođe je više puta kritikovao Bajdena zbog sumnjivih poslova njegovog sina u Ukrajini.
Iako je Bajden proveo svoj medeni mesec na Balatonu, teško da će to ublažiti njegovu ljutnju.
Otac državnog sekretara Blinkena bio je ambasador u Budumpešti, ali on je bliski prijatelj Džordža Sorosa kojem je i u Upravnom odboru njegove fondacije.
Orban je u sukobu sa Sorosom već decenijama, i proterao je Sorosov Centralnoevropski univerzitet iz Budumpešte.
Odmah posle Bajdenove pobede i velike debate u EU povodom budžeta 2021-2027, u kojoj je Mađarska pretila vetom zbog stvaranja Fonda za oporavak od kovida-19, Soros se oglasio javnim pismom.
Ono je uglavnom bilo posvećeno Angeli Merkel kao glavnoj i jedinoj osobi koja odlučuje u EU.
Nju je Soros kritikovao zbog toga što je kapitulirala pred premijerom kleptokratskog režima u Mađarskoj, koji pedstavalja egzistencijalnu pretnju za EU.
Odnos prema Orbanovim zahtevima kao legitimnom političkom stavu koji zaslužuje priznanje i kompromisno rešenje samo će uvećati rizike s kojima se EU suočava, naveo je Soros, dodajući da je razumljivo da Merkelova ne želi da još jedna zemlja napusti EU, što je navodno Orban pripremao tih dana.
Klizanje ka autoritarnosti u Budimpešti i Varšavi prošle godine podstaklo je pokušaj Brisela da buduće finansiranje EU poveže sa osnovnim principima demokratije, a Merkelova je ustukla pred mađarskom i poljskom iznudom posredujući u kompromisu, što je najgori scenario od svih mogućnih, ocenio je Soros.
Orban je odmah posle ovog Sorosovog pisma odgovorio u redovnom intervjuu petkom na javnom, Košut radiju, da je Soros najkorumpiraniji čovek u današnjoj politici.
Orban je naveo da je mnogo političara na Sorosovoj listi plaćenika i da je on koruptivna snaga iza briselskog birokratskog ucenjivanja Mađarske.
Orban se posebno zadržao na primedbi da je tada (u novembru 2020) dobio uzorke ruske vakcine, a Soros zahtevao da se zbog toga povede istraga u EU, rekavši da „nije Sorosov posao da odlučuje koje vakcine su dobre, a koje nisu“.
Primedbe i kritike na Orbanov račun u velikoj meri predstavljaju zaobilazni put za kritiku Angele Merkel i razlikama koje ona ima u politici prema Kini, Rusiji, pa i Mađarskoj.
Fajnenšel tajms je, analizirajući njen i Bajdenov pristup, istakao da je ona ukazala da „SAD i Evropa ponekada imaju različite perspektive“.
List je potom kritikovao Merkelovu zbog ove izjave, smatrajući da su one izgovor za nemačku politiku, da su zapadne mere prema nedemokratskim režimima dobre, dok ne ugrožavaju nemačke komercijalne interese.
„Bilo je to implicitno upozorenje da zapadna kritika represije nad kineskim Ujgurima i suzbijanje demokratije u Pekingu i Hong Kongu ne smeju da smetaju izvozu Nemačke. Sankcije protiv Putinovog režima, kao odgovor na rusko zauzimanje ukrajinske teritorije, bile su veoma dobre sve dok nisu zaustavile izgradnju novog gasovoda za isporuku ruskog gasa direktno u Nemačku. Berlin je čvrst kao i bilo ko drugi u svojim javnim izjavama da se o pridržavanju vladavine prava u Mađarskoj i Poljskoj ne može pregovarati – to jest, sve dok se insistiranje na takvim vrednostima ne kosi sa nemačkim komercijalnim interesima“, naveo je Fajnenšel tajms.
Orban je premijer neprekidno od 2010. i ne suočava se prvi put sa izazovima vlastite političke budućnosti.
Ukoliko je potrebno, on zna da se povuče – kako bi pobedio.
On se pridržava slogana kanadskog premijera Pjera Tridoa da je pravo vreme sve u politici.
Prilikom posete Beogradu prošle godine najavio je da je spreman da se odrekne svojih ogromnih vanrednih ovlašćenja koje mu je dao Parlament u kojem ima dvotrećinsku većinu, i da zatvori dve kontroverzne tranzitne zone na granici sa Srbijom, u kojima su migranti bili zatvoreni duže od 28 dana, što je Evropski sud pravde proglasio nezakonitim.
Sad je dobio snažnog, ali je pitanje koliko odlučnog, spoljnog protivnika s druge strane Atlantika, pred važne izbore 2022, koji će se održati u atmosferi pandemije i slabljenja ekonomije.
Glavni izborni izazivač biće gradonačelnik Budumpešte, Đerđelji Karačonji.
On, međutim, deli jedan stav sa svojim glavnim rivalom – smatra da je proširenje EU i uključivanje Zapadnog Balkana u mađarskom interesu, te želi da sarađuje s prestonicama zemalja ZB.
I pored toga, uspeh na izborima neće biti lak zadatak jer je mađarska opozicija rascepkana i razjedinjena.
Orbanova politika oslonca na svim stranama nailazi na široko razumevanje i podršku Mađara, ali je zato kontroverzna u svetu, koji, međutim, ne rešava izbore.
(Danas)
