PIŠE: Dragan Bisenić
Posle poteza Litvanije, koja je objavila zabranu tranzita železnicom za robu pod sankcijama EU do ruske enklave Kalinjingrad, postavlja se pitanje da li se i severni, baltički front otvara kao mogućno poprište vojnog sukoba, ako ne istovremeno sa ukrajinskim, a onda kao sledeće – ako i kada se okonča ukrajinski sukob? Da li Kalinjingrad može da doživi sudbinu Luganska i Donbasa i da bude okidač nove konfrontacije, ovoga puta direktne, između Rusije i NATO? Nije lako sa sigurnošću reći da li će to i biti, ali se može sa izvesnošću reći da, ako se stvori užarena atmosfera i do novog sukoba dođe, Baltik je najverovatniji prvi sledeći kandidat.
Poznati ekspert za Rusiju, Dmitrij Sajms, upozorava na opasnosti ovakvog poteza Litvanije, u ratnoj atmosferi bez ikakvog smislenog dijaloga između Vašingtona i Moskve. „Opasnost danas nije zamrznuti sukob, već širi požar – onaj koji može da eksplodira gotovo svakog trenutka, izazvan neočekivanim događajem kao što je atentat na nadvojvodu u Sarajevu 1914”, rekao je Sajms.
Mere koje je Litvanija preduzela predstavljaju veliki korak u tom smeru. Oko milion stanovnika Kalinjingradske oblasti, zvanično ruske teritorije, od kojih 470.000 živi u gradu Kalinjingradu, našlo se pod sankcijama Evropske unije. Oko 50 odsto roba i trgovinskih artikala neće više moći kopnenim putem, odnosno železnicom, da stižu do ove oblasti.
Podsetimo, od 10. juna ova zabrana važi za cement, alkohol i druge proizvode, od 10. avgusta za ugalj i druga čvrsta fosilna goriva, a od 5. decembra – za rusku naftu.
Rusija je sa svoje strane ovaj potez nazvala „blokadom”. Blokada na ruskom zvuči veoma turobno. Istovremeno, Rusija ističe da je odluka Litvanije zapravo pokušaj gušenja ovog ruskog regiona i da se njome krši niz međunarodnih pravnih akata, uključujući dokumente o pristupanju Vilnjusa Evropskoj uniji i NATO-u, budući da se u oba slučaja zemlja obavezala na održavanje tranzita ka Kalinjingradskoj oblasti.
Ratne igre na Baltiku
Evropski mediji blokiranje Kalinjingrada od strane Litvanije nazivaju opasnim, jer bi to, navodno, moglo naterati Moskvu da počne da koristi koridor Suvalki – koji je jedini kopneni most između Poljske i baltičkih zemalja i koji razdvaja Belorusiju i Kalinjingrad.
Kako navodi Politiko, ova deonica litvansko-poljske granice od oko stotinu kilometara hipotetički bi mogla da postane najopasnije mesto na planeti zbog pretnje direktnog sukoba Rusije i NATO-a upravo na ovoj teritoriji.
Deputat ruske Državne dume Oleg Morozov predložio je da se razmotri mogućnost ultimatuma o otvaranju koridora Suvalki. „U slučaju odbijanja Litvanije da se povinuje našim zahtevima za deblokadu tranzita, potrebno je postaviti ultimatum o vremenu praktičnih akcija za otvaranje koridora Suvalki”, rekao je Morozov.
Nije ni Litvaniji baš svejedno. U Vilnjusu se pravdaju činjenicom da nisu oni doneli odluku o blokadi. „Ne radi se o koracima koje je samostalno preduzela Litvanija, već o sankcijama Evropske komisije, koje su počele da se primenjuju 17. juna”, rekao je litvanski ministar spoljnih poslova Gabrijelijus Landsbergis.
Procurele su i vesti o sastanku koji je pre dva dana održan u litvanskom Ministarstvu spoljnih poslova sa ruskim otpravnikom poslova Sergejem Rjabokonom. Tokom sastanka, litvanska strana je pokušala da opovrgne izveštaje ruskih predstavnika da je Litvanija zabranila tranzit ka Kalinjingradskoj oblasti.
„Preko teritorije Litvanije nastavlja se prevoz putnika i robe koja ne podleže režimu sankcija EU, u Kalinjingradsku oblast i iz nje”, navedeno je u noti koja je uručena ruskom diplomati. „Litvanija nije uvela nikakva jednostrana, pojedinačna ili dodatna ograničenja za ovaj tranzit.”
Vilnjus tvrdi da je nova odluka doneta nakon konsultacija sa Evropskom komisijom i pod njenim rukovodstvom. A šef spoljnopolitičke službe EU Žozep Borelj posebno je istakao da Brisel poziva da se ne poredi situacija s blokadom Kalinjingrada sa onom u Ukrajini. „Situacija u Kalinjingradu je neuporediva sa situacijom u Ukrajini. Situacija u Kalinjingradu neće uticati na Rusiju, ali na ostatak sveta utiče situacija u Ukrajini”, siguran je predstavnik EU.
Evropski komesar za spoljne poslove je i ovom izjavom pokazao da, nažalost, nije u stanju da na racionalan način vodi evropsku spoljnu politiku, jer ne uviđa da ovi potezi imaju dimenzije blokade i izolacije. Uz tragikomično dodeljivanje Ukrajini statusa kandidata za EU i najavi da bi do istog mogle uskoro da dođu Moldavija i Gruzija, prvi čovek evropske diplomatije lično je izvrgao ruglu svu navodnu nepotkupljivost Brisela u ispunjavanju kriterijuma za članstvo u Evropskoj uniji. Ali, to je druga tema.
„Optužbe da je Litvanija uvela sopstvene jednostrane sankcije su laž, čista propaganda”, rekao je Žozep Borelj. „Litvanija samo sprovodi uputstva Evropske komisije o zabrani transporta jednog broja roba preko teritorije Evropske unije.” Osim toga, on je kategorički protiv da se blokada naziva blokadom. „Nema blokade. Kopneni tranzit između Kalinjingrada i drugih regiona Rusije nije zabranjen. Nastavlja se tranzit putnika i robe koja ne podleže sankcijama”, uverava evropski zvaničnik.
Litvanski front
Izolacija Kalinjingrada za Rusiju nije neočekivana. Još od marta pojavljuju se periodično vesti o pripremama za blokadu ovog regiona od strane Litvanije, odnosno EU i NATO-a. Kada je prošle godine Litvanija kupila izraelske rakete, Rusija je pretpostavila da će one biti korišćene upravo u blokadi Kalinjingrada.
Litvanija je mnogo pre ukrajinske krize ograničila saobraćaj između Rusije i Kalinjingrada. Sada kroz Litvaniju dnevno prođe u proseku četiri voza i oko stotinu putnika, dok je pre pandemije taj broj bio je 700 putnika dnevno. Trenutno se sprovodi posebna tranzitna šema pod uslovima i na način koji je utvrdilo litvansko Ministarstvo spoljnih poslova, uz ograničenje broja putnika na 250 ljudi dnevno.
U svakom slučaju, i u ovome se vidi nastavak eskalacije i zapadnih pritisaka na Rusiju. Zaoštravanje na Baltiku nema samo ekonomski, nego mnogo više vojno-strateški značaj.
Litvanija, naime, ima veoma specifičan geopolitički položaj. Ovu državu sa oko tri miliona stanovnika karakteriše snažna netrpeljivost prema Rusiji. Litvanija je najglasnija među zemljama koje pozivaju na vojni poraz Rusije, ali njen radikalno neprijateljski stav nesrazmeran je njenoj nacionalnoj moći.
Litvanija je postala deo Sovjetskog Saveza 1940, nakon izbijanja Drugog svetskog rata i neposredno pre nemačke invazije na Sovjetski Savez, a od obnavljanja nezavisnosti 1990. godine politički je radikalna i često se ponaša kao pokretač antiruskih poteza i naziva sebe „državom na prvoj liniji fronta”.
Tako je Vilnjus preuzeo istaknutu ulogu i u odgovoru Zapada na rusku invaziju na Ukrajinu. U maju su njeni parlamentarci jednoglasno podržali rezoluciju kojom se Kremlj označava kao teroristički akter, navodeći da Rusija pokušava da počini genocid nad Ukrajincima i pozivajući na uspostavljanje krivičnog suda u stilu Nirnberga za suđenje ruskom rukovodstvu.
Iako su tenzije sa Rusijom visoke, Litvanija ima loše odnose i sa Belorusijom, a ima i duboku istoriju zapetljanih odnosa s Poljskom. Nesigurna je iz istorijskih razloga, i njena lojalnost NATO-u i SAD je daleko veća od prosečnih članica Zapadne Evrope. Na zidu Gradske kuće u Vilnjusu, glavnom gradu Litvanije, ispisan je citat bivšeg američkog predsednika Džordža V. Buša, koji je tokom posete toj zemlji izjavio da je „svako ko bi izabrao Litvaniju za neprijatelja napravio bi sebi neprijatelja od Sjedinjenih Američkih Država”.
Litvanija je nedavno ušla u žestok okršaj i s Kinom, kada je prihvatila da Tajvan pod svojim imenom otvori diplomatsko predstavništvo u Vilnjusu, iako je prethodno bila u grupi „16+1” evropskih država koje sarađuju s Kinom.
Kinezi su oštro napali ponašanje Litvanije, rekavši da ona „volontira protiv Kine na međunarodnom nivou i protiv Rusije na regionalnom nivou”. Kinezi su ocenili: „Kada je tako mala zemlja agresivna, kada se aktivno nameće da postane oruđe takmičenja velikih sila, to će sigurno izazvati nevolje. Geopolitika baltičkog regiona je veoma složena. U regionu se različita ekstremna istorijska sećanja u velikoj meri preklapaju. Danas, umesto da razmišlja kako da razreši stare mržnje, Litvanija neprestano pokreće nove. Litvanija će požnjeti ono što je posejala”.
Tvrđava Kalinjingrad
Kalinjingrad u uslovima aktuelne opšte izolacije Rusije predstavlja uznemirujuću i remetilačku strukturu usred NATO-a. On poseduje veoma velike vojne kapacitete koji izazivaju zabrinutost Zapada. Kalinjingrad je snabdeven hipersoničnim raketama „Kinžal” i borbenim avionima MiG-31k, a domet rakete „Kinžal” omogućava da joj na nišanu bude čitava teritorija Evrope, do dubine Nemačke, Francuske, Italije, svih zemalja NATO-a.
Leteći brzinom deset puta većom od zvuka (3,2 kilometra u sekundi), raketa ne ostavlja vremena sistemima protivvazdušne odbrane da reaguju, posebno zato što leti na ravnijoj putanji od konvencionalnih balističkih projektila. Pretpostavlja se da „Kinžal” ima veoma precizne udare i da može da pogodi pokretne mete pomoću radarske glave za samonavođenje.
Nije malo onih koji na Zapadu neguju agresivne ideje u vezi s Kalinjingradom. Američki vojni analitičari su još krajem januara pozvali Poljsku i Litvaniju da što pre preduzmu mere za „neutralizaciju vojnih prednosti Kalinjingradske oblasti” i „neutralisanje” kalinjingradskog faktora u slučaju oružanog sukoba sa Rusijom. I
Iz Moksve je stigao odgvor: „Zbog toga smo izveli taktički manevar, pod pretpostavkom da ćemo u periodu ugrožavanja, ako bude potrebno, prerasporediti naše snage i sredstva, uključujući i novo hipersonično oružje, kako bismo rashladili žar onih koji bi da pokušaju da izvedu ofanzivnu operaciju na granici Poljske i Kalinjingrada”, naglasio je ruski general major u penziji Vladimir Popov.
Ahilova peta NATO-a
I tema koridora Suvalki pokreće se kontinuirano u zemljama NATO, posebno u Poljskoj i Litvaniji, verujući da bi upravo ova teritorija mogla da postane tačka zaoštravanja odnosa između Moskve i NATO-a, naročito nakon najave ulaska Finske i Švedske u Severnoatlantsku alijansu.
„Trenutno, da bi ojačao baltičke države, NATO treba da obezbedi Suvalki koridor, uski kopneni deo koji razdvaja Kalinjingrad i Belorusiju, a koji Rusija može da pokuša da zatvori u slučaju sukoba”, napisao je Vašington post u svom uvodniku. „U ovom slučaju, pomoć baltičkim zemljama više neće stizati, a Rusija će u korenu ugušiti svaku priliku da se blokira Kalinjingradska oblast.”
Priča o koridoru emitovana je i na francuskom TV kanalu France 24. Litvanski ministar odbrane Arvidas Anusauskas rekao je da „koridor Suvalki ostaje veliki problem za bezbednost naše republike i ovaj problem se ne rešava”.
Amerikanci koridor Suvalki nazivaju „Ahilovom petom NATO-a i mestom gde Rusija može da započne rat sa Alijansom”. Pretpostavka je, na prvi pogled, sasvim logična. Zaista, u slučaju blokade Kalinjingradske oblasti biće potrebna direktna kopnena komunikacija sa „kopnenom” Rusijom, a ovaj koridor se u prognozama NATO-a vidi kao direktan put za ruske trupe ka Kalinjingradu.
Ovim koridorom danas prolaze dva puta i jedna jednokolosečna železnička linija. Jedan od puteva je toliko uzak da nema ni oznaka u trakama, a drugi je lokalni, nekategorisani put. U slučaju izbijanja neprijateljstava, njihovo zagušenje i neprohodnost su neminovni, naročito ako se tome doda i da je koridor izuzetno ranjiv i da se nalazi na meti artiljerije i višecevnih raketnih sistema, kako i NATO-a, tako i beloruskih i ruskih raketa.
Ovakve procene NATO-a imaju uporište ukoliko bi se ruski ciljevi u eventualnoj vojnoj akciji na severozapadu Rusije suzile na koridor, što, po svemu sudeći, ne bi bila strategija koju bu ruska vojska primenila u slučaju vojne intervenciju na Baltiku, pošto koridor Suvalki za Ruse nema samostalan značaj i ne bi bio mnogo interesantan za rusku vojsku.
Put do Kalinjingrada
Naime, ovaj koridor nije jedini put od Rusije do Kalinjingrada, nije ni najlakši, a njegova posebnost je u tome što se do njega prolazi kroz teritoriju Belorusije, gde Rusija nema formirane vojne baze, prisustvo velikih vojnih formacija, materijalno-tehničkih sredstava ni zalihe municije. Upravo zbog nedostatka značajnog naoružanja na njenoj teritoriji, Rusiji bi bilo teže da se probiju kroz Belorusiju do Kalinjingrada, naglašavaju eksperti. Lakše je u ovom slučaju ići direktno kroz baltičke zemlje.
Naime, ako zaista postoji mogućnost oružanog sukoba Rusije sa NATO-om, onda je lakše upotrebiti snage ruskog Zapadnog vojnog okruga na granici sa Estonijom i Letonijom, odakle vodi pravac ka Kalinjingradu, kako za tenkovske jedinice tako i za vazdušno-desantnu diviziju u Pskovskoj oblasti. „Ova opcija se ne može isključiti, a koridor Suvalki može postati samo deo određene opšte operacije, koja bi pomogla da se ceo Baltik uhvati u klešta”, navode zapadni analitičari.
Značaj koridora Suvalki za Rusiju i NATO je zato obrnuto srazmeran: Rusiji on nije jedini put da pomogne Kalinjingradu u slučaju potrebe, ali je jedini način da Alijansa pomogne Baltiku. U slučaju da Rusija ovlada koridorom ili ga blokira, baltičke države bile bi odsečene od poljskih i nemačkih trupa koje bi prve trebalo da im priskoče u pomoć.
Zapadni vojni analitičari su svesni da će u slučaju sukoba sa NATO-om ruska vojska moći efikasno da upotrebi snage koncentrisane u Kalinjingradskoj oblasti. Eksperti tvrde da NATO neće imati više od tri dana da ojača Suvalki koridor pre nego što Moskva u potpunosti odseče saveznike od baltičkih država. Istovremeno, isti stručnjaci napominju da su tri dana samo najoptimističnija opcija, jer se kao realnost uzima procena da bi ruska vojska, ako bude potrebno, blokirala ovaj koridor u roku od tri sata.
Gomilanje trupa
Zbog značaja koridora Suvalki, snage i sredstva NATO neprestano se na ovom prostoru uvećavaju, prvenstveno na teritoriji Poljske. Nedavno su u zapadnoj štampi objavljeni materijali koji govore o razmeštanju i snabdevanju borbenih grupa u Istočnoj Evropi. U okviru operacije „Unapređeno prisustvo”, borbena grupa koju čine britanske i danske jedinice raspoređena je u Estoniju, a grupa predvođena Kanadom raspoređena je u Letoniji i dopunjena vojnicima iz Španije, Italije, Poljske, Slovenije, Albanije i Slovačke.
Jasno je da su u ovaj NATO projekat uložena znatna sredstva, a pre svega resursi iz Poljske i baltičkih država koncentrisani su oko Kalinjingradske oblasti.
Za blokiranje mogućih oružanih akcija u ruskoj enklavi s kopnenom granicom od 400 kilometara već su predviđena četiri bataljona NATO-a plus lokalne nacionalne trupe. NATO grupu u Litvaniji predvodi nemački kontingent, kome su pridodati vojnici iz Hrvatske, Francuske, Holandije i Norveške.
Četvrta grupa je stacionirana u Poljskoj i predvode je Amerikanci uz podršku britanskih, hrvatskih i rumunskih vojnika. Na granici Poljske s Belorusijom, prema reci Zapadni Bug, nalaze se jedinice američkog 66. tenkovskog puka, francuske 7. tenkovske brigade i 152. pešadijskog puka, švedskog inženjerskog puka i poljske trupe. Ukupno, oko šest hiljada vojnika.
Da bi poboljšao efikasnost komandovanja i kontrole ovog pravca, Pentagon je preselio u Poljsku komandu i štab 5. armijskog korpusa SAD. Glavni zadatak ovih trupa je, kako je navedeno, obuzdavanje ofanzive ruskih trupa do dolaska pojačanja.
Bivši komandant kopnenih snaga SAD u Evropi, general-potpukovnik Ben Hodžis, saopštio je svoje procene. Prema njegovom mišljenju, vreme potrebno ruskoj vojsci da potpuno zauzme sve tri baltičke prestonice je od 36 do 60 sati, ne više.
Baltik kao NATO jezero
Upravo je strateška ranjivost Baltika posle ruske intervencije u Ukrajini bila jedan od razloga da se podstakne i podupre ubrzani ulazak Švedske i Finske u NATO. Njihov ulazak u NATO će, ako bude uspešan, dodatno izolovati Rusiju u baltičkom regionu, koji je Moskvi neophodan za izlazak na svetske okeane.
„Baltik će zapravo postati NATO jezero”, ponovio je Robert Dalšo iz Švedske agencije za odbrambena istraživanja (FOI). Prema njegovom mišljenju, članstvo Švedske u Severnoatlantskoj alijansi će eliminisati faktor neizvesnosti, „jer baltičke zemlje do sada nisu mogle da budu sigurne kako će se Stokholm ponašati u kriznoj situaciji”.
I Rusija i NATO nedavno su održali upozoravajuće vojne vežbe u regionu. Vojne vežbe ruske Baltičke flote uključivale su oko 60 ratnih brodova, čamaca i pomoćnih plovila, preko 40 aviona i helikoptera. One su održane u senci manevara pomorskih snaga zemalja NATO-a.
NATO je od 5. do 16. juna u centralnim i južnim delovima Baltičkog mora, kao i na obalnim poligonima u Nemačkoj, Švedskoj, Poljskoj i baltičkim zemljama održao manevre „BALTOPS 2022”, u kojima je učestvovalo 14 zemalja, preko 40 brodova i oko 100 aviona.
Sada je možda jasnije na šta je mislio ruski predsednik Putin kada je pre desetak dana u Sankt Peterburgu govorio o istorijskoj ulozi Petra Velikog.
„Pomislili biste da je on ratovao sa Švedskom, zauzimajući njenu teritoriju”, rekao je Putin, govoreći o Velikom severnom ratu koji je Petar Veliki pokrenuo početkom 18. veka, gradeći Rusku imperiju. „Ali on nije ništa zauzimao; on je te teritorije vraćao!”, rekao je Putin, navodeći da su Sloveni u toj oblasti živeli vekovima. „Izgleda da je nama dopalo, isto tako, da te teritorije povratimo i ojačamo”, zaključio je ruski predsednik. Litvanija i baltičke zemlje, jasno je, sa strepnjom su odslušale ovaj govor, pitajući se da li se i koliko on i na njih odnosi.
(RTS)
