Na kraju 2022. godine bruto javni dug članica evrozone iznosio je 91,6 odsto BDP-a. To je smanjenje u odnosu na 95,5 odsto koliko je javni dug prema BDP-u bio na kraju 2021. godine.
Prema podacima Euostata, statističke agencije EU, javni dug u celoj EU bio je nešto manji i iznosio je 84 odsto BDP-a, što je smanjenje od četiri procentna poena u odnosu na kraj 2021. godine.
Kako se navodi u saopštenju Eurostata, smanjenje racia javnog duga je posledica većeg nominalnog rasta bruto domaćeg proizvoda nego duga zemalja.
Na kraju prošle godine od ukupnog javnog duga evrozone, 82,5 odsto činile su hartije od vrednosti, dok su obveznice činile 81,9 odsto duga Evropske unije.
Zajmovi su činili 14,5 odsto duga evrozone, a 15,1 odsto duga EU.
Apsolutno, javni dug Evropske unije na kraju 2022. iznosio je 13.272,7 milijardi evra.
Najveći javni dug imala je Grčka, čak 171,3 odsto BDP-a, dok je Italija završila godinu sa javnim dugom od 144,4 odsto BDP-a.
Javni dug Portugala iznosio je 113,9 odsto BDP-a, Španije 113,2 odsto, a Francuske 111,6 odsto BDP-a. Javni dug veći od svog BDP-a imala je i Belgija sa 105,1 odsto BDP-a.
Na drugoj strani, najmanji javni dug imala je Estonija sa svega 18,4 odsto BDP-a, Bugarska sa 22,9 odsto i Luksemburg 24,6 odsto BDP-a.
Među najštedljivijim zemljama u EU su nordijske i zemlje Centralne i Istočne Evrope.
Ispod proseka po javnom dugu su Danska, Švedska, litvanija, Letonija, Češka, Irska, Rumunija.
Iako najzaduženija zemlja u EU, Grčka je najviše smanjila odnos duga prema BDP u odnosu na kraj pretprošle godine, za 23 procentna poena. Dug prema BDP su smanjili i Kipar, Portugal, Irska, Hrvatska, Danska, Italija, Litvanija i Španija.
Učešće javnog duga u BDP su povećali Češka (za 2,1 procentni poen), Estonija, Finska i Luksemburg.
(Danas)
