© Sputnik / Aleksandar Milačić
Srpski jezik danas je najzastupljeniji u Crnoj Gori, što za sobom povlači i pitanje dobijanja statusa zvbaničnog jezika što podrazumeva i izmene Ustava Crne Gore. Oni koji bi se protivili, morali bi da obrazlože zašto sumnjaju u verodostojnost popisa ili, još gore, zašto žele da uskrate prava ljudi koji pričaju najdominantnijim jezikom u zemlji.
Iako su popis stanovništva u Crnoj Gori pratile mnoge kontroverze, dvomesečni sporovi oko metodologije popisivanja, pa čak i bojkot popisa od strane političkih stranaka bliskih DPS, kao i kašnjenje u objavljivanju rezultata od skoro godinu dana, njegove rezultate niko ne spori.
Po novom popisu stanovništva, 41,21 odsto građana Crne Gore izjašnjavaju se kao Crnogorci, dok se njih 32,93 izjašnjavaju kao Srbi. Srpskim jezikom govori 43,18 odsto, odnosno 269.307 građana, a crnogorskim 34,52 odsto, odnosno 215.299 građana. Ovo znači da srpskim jezikom u Crnoj Gori govori više ljudi nego što ih se izjašnjavaju kao Srbi, odnosno da njime pričaju i pripadnici drugih nacionalnosti.
Jezička slika Crne Gore prema popisu stanovništva 2023. godine.
© Foto : Sputnjiku ustupio Dušan Dačić / Jezička slika Crne Gore prema popisu stanovništva 2023. godine.
Inicijativa za status službenog jezika
Politikolog Vladimir Pavićević veruje da su rezultati popisa verodostojni, a da je on sproveden, bar kada je reč o samom unosu podataka, pošteno i profesionalno. Podatak koji je najviše pažnje privukao i koji predstavlja najveću promenu u odnosu na popis iz 2011. godine jeste činjenica da srpskim jezikom danas govori najveći broj građana Crne Gore.
To će nužno značiti da će se u narednim sednicama u Crnoj Gori formulisati inicijativa koja će podrazumevati da se uputi predlog da srpski jezik dobije status službenog jezika. Ovo bi značilo da bi moglo doći i do izmena u samom Ustavu Crne Gore, rekao je Pavićević za Sputnjik.
On objašnjava da je za ovakvu promenu neophodno ispuniti dva uslova. Prvi je ispunjen, jer je srpski sada i zvanično jezik kojim se dominantno govori, a drugi uslov bi bio taj da političari pronađu, uslovno rečeno, zajednički jezik, i dogovore se o tome uz potrebnu većinu u Skupštini.
Da li će skupštinske većine biti ili ne, ne može se znati unapred, ali Pavićević podvlači da bi se svako ko bi se protivio takvoj inicijativi našao u nezgodnoj situaciji jer bi morao da obrazloži zašto joj se protivi kada rezultati popisa, koje niko ne osporava, jasno pokazuju da srpski jezik zaista jeste ubedljivo ispred drugih u Crnoj Gori.
Buđenje srpstva
Naš sagovornik ističe da je razlog ovoj promeni i buđenju Srpstva u Crnoj Gori, koliko god to zvučalo apsurdno, upravo Milo Đukanović. On je svojom ekstremnom antisrpskom politikom uspeo da ljude koji su imali osećaj privrženosti i srpskom i crnogorskom identitetu „usmeri“ ka srpskoj strani. Kada su videli da ih Đukanović radikalizuje, a da se antisrpska politika zaoštrava do mere nezvaničnih zabrana ćirilice i otimanja svetinja Srpske pravoslavne crkve, osetili su se ugroženo. Nakon toga su i oni „neodlučni“ stali u zaštitu srpskog naroda, jezika i kulture.
Đukanović je od 2018. godine do poraza na izborima 2020. krenuo na put etničkog inženjeringa koji je trebalo da vodi ka odvajanju onoga šta je crnogorsko od onoga šta je srpsko. Ovaj popis i njegovi rezultati u suštini predstavljaju krah Milovog pokušaja etničkog inženjeringa u Crnoj Gori, kaže on.
Sada može da se slobodno tvrdi da živimo neku vrstu ere srpske trobojke u Crnoj Gori. Dok prolazite kroz gradove, možete videti koliko je ta trobojka u simboličkom smislu važna. Ona se ističe bez ikakvog straha i to je prirodno, jer je ona dugo vremena bila simbol crnogorske državnosti. Ne vidim mogućnost da se u Crnoj Gori, nakon definitivnog poraza Mila Đukanovića na izborima, vrati bilo kakva mogućnost tog etničkog inženjeringa koji je mogao ranije da vodi ka potpunom razdvajanju onoga što je srpsko, od crnogorskog, zaključuje Pavićević.
Tako je uvek i bilo
Novinar i istoričar Jovan Markuš ovakav rezultat smatra najprirodnijim i u potpunom skladu sa istorijskim kontinuitetom Crne Gore.
Ko ima imalo mozga, jasno mu je da je maternji jezik, odnosno jedini službeni jezik u Crnoj Gori – srpski jezik. Ko ne veruje, neka pogleda sve popise iz vremena kneževine i kraljevine Crne Gore, odnosno iz vremena kada je Crna Gora bila suverena i samostalna država. Tada je jedini jezik bio srpski i njime je govorilo 94,6 odsto stanovništva. Tu za normalne ljude nema spora. Ne znam kako nekome drugome nešto drugo i može pasti na pamet sem da srpski jezik bude službeni jezik u Crnoj Gori. Neće biti jedino ukoliko smo nenormalni, rekao je Markuš za Sputnjik.
Ipak, Markuš podseća na činjenicu da se od 1945. godine pa do danas konstantno radilo na brisanju srpskog jezika i naroda u Crnoj Gori i da to ne treba zanemariti čak ni sada kada su rezultati popisa bliži istini. Ovim popisom i ovakvom situacijom, veruje on, Crna Gora je za korak bliža Njegoševom nasleđu i polako se vraća u svoju logičnu ravan.
Godine 1909. godine u Crnoj Gori je bilo 94,60 odsto Srba, da bi za vreme Informbiroa 1948. godine Srba bilo 1,78 odsto. Tada su se i nacionalni Crnogorci prvi put pojavili sa više od 90 odsto, međutim, tada se ljudi nisu izjašnjavali, nego su ih popisivali kao brave.
Iako današnje brojke ne mogu ni prići onima sa početka 20. veka, Markuš smatra da ni ovakvim rezultatom ne treba da budemo nezadovoljni, budući da je došao nakon 80 godina ispiranja mozga” i sistematskog uništavanja srpskog nasleđa u Crnoj Gori.
(Sputnjik)
