Josip Broz je bio istovremeno i gospodin i dželat u politici. U Jugoslaviji je sve što je srpsko postupno suzbijano i likvidirano, piše bivši šef Predsedništva SFRJ u memoarskoj knjizi, objavljenoj baš kad je on umro od korone.
Nekadašnji predsednik Predsedništva SFRJ i šef SPS Borisav Jović oštro je napao nekadašnjeg jugoslovenskog lidera Josipa Broza Tita, i to zbog njegovog odnosa prema Srbima. Jović je u memoarskoj knjizi “Na ivici provalije”, koja se u knjižarama pojavila ovih dana – baš kada je ovaj političar preminuo od koronavirusa, naveo da je Tito bio “najveći zlikovac” koga je upoznao.
Bili smo naivni
– Istovremeno i gospodin i dželat u politici. Lukavi prevarant. To je bio najveći zlikovac koga sam ikada upoznao. Gledao je na daleko. Razmišljao je naizgled sporo i tupo, a u stvari nemilosrdno. Njegova zamisao nije mogla da propadne. Da bi uspela bez izuzetka, on je u svojoj glavi, naizgled mirnoj i bezazlenoj, imao koliko god treba varijanti, od drugarskih upozorenja do smrtnih presuda. Bio je veoma dugo s nama, a mi ga nismo dovoljno ozbiljno shvatali i debelo smo platili. Pune četiri decenije nas je držao u zabludi, pevali smo mu pesme dok je bio živ i zaplakali kad je umro. Trebalo je četvrt veka da razotkrijemo koliko smo bili naivni i lakoverni, da bismo zbog toga imali razlog da zaplačemo. Ali ne bi bilo koristi. Samo smo ostali nemi. Ako od njega nismo dovoljno naučili, teško nama u budućnosti – napisao je Jović.
Dodao je da je Tito “obespravio i zavio u crno srpski narod, koji ga je svesrdno podržavao i pevao mu pesme u znak zahvalnosti za sve što čini, ne primećujući koliku štetu trpi”, ističući da je u Jugoslaviji “sve što je srpsko postupno suzbijano i likvidirano”.
– Srpski narod je slepo verovao u deklarisanu politiku ravnopravnosti naroda i narodnosti, uprkos njenom svakodnevnom narušavanju – naveo je on.
Tvrdi i da je “ono što je srpski narod doživeo u 20. veku nešto neverovatno”:
– Tako je teško izigran i prevaren, i to kao nacija u celini, da sve njegove institucije skoro da nisu ni primetile, a sva njegova vlast se za to svesrdno zalagala i smatrala svojim velikim uspehom. Verujem da se tako nešto nikada u ljudskoj istoriji nije dogodilo.
Ne dam budali moju uniformu
U knjizi je i priča koju je jugoslovenski političar Milovan Đilas ispričao akademiku Matiji Bećkoviću, a on potom Joviću.
– Na Drugom zasedanju AVNOJ, kao što se zna, Tito je proglašen za maršala. Trebalo je odmah rešiti pitanje odgovarajućih uniformi. Videlo se da su one već pre zasedanja bile nacrtane, i to tako da su sve epolete, opasač i širiti bili pozlaćeni. Tito je već bio nezadovoljan što nije proglašem za generalisimusa, od čega su ga jedva odvratili da se ne bi zamerio Staljinu, koji je imao primedbe na sve što je rađeno na zasedanju. Ali kad se poveo razgovor o maršalovoj uniformi, nije hteo ni da čuje da epolete i drugi ukrasni delovi budu pozlaćeni. Insistirao je da sve bude zlatno. Nisu pomogli nikakvi argumenti, da je to mnogo skupo, da je nepraktično jer je teško itd. Moralo je kako Tito kaže. Da bi se prekinula uzaludna rasprava, jedan od prisutnih drugova pronašao je neko opravdanje za Titov zahtev, rekavši da ubuduće neće morati da se troše uvek tolike pare, jer će ta uniforma, ili bar zlatni delovi, biti upotrebljeni za naslednike. To je Tita razjarilo da se razdrao i rekao: “Pa nećemo valjda dozvoliti da moje odelo u budućnosti obuče neka budala” – zapisao je Jović.
(Kurir)
