Slikom Mersada Berbera, Severna Makedonija je u privremenu ili konačnu političku penziju ispratila Zorana Zaeva, koji je na čelu ove balkanske države proveo nešto više od četiri godine i za to vreme uspeo da reši dvodecenijski problem sa susednom Grčkom i državu uvede u NATO.
Gotovo istovremeno, predsednik Stevo Pendarovski uručio je mandat za sastav nove vlade malo poznatom Dimitru Kovačevskom, novom lideru socijal-demokrata, kojem je u amanet ostavljena energetska kriza, pandemija koronavirusa i gomila zahteva zbog kojih Bugarska blokira početak pregovora sa Evropskom unijom.
„Odmah počinjem formiranje novog tima koji treba da se suoči sa ozbiljnim izazovima koji nas očekuju već početkom godine“, rekao je Kovačevski, čiji bi izbor za šefa vlade makedonski parlament trebao da potvrdi do 17. januara.
Posle ozbiljne političke krize, koja je u Severnoj Makedoniji nastala posle obećanja Zorana Zaeva da će podneti ostavku u slučaju da SDSM ne nastavi dominaciju u Skoplju, vladajuća koalicija je uz malo parlamentarne gimnastike učvrstila većinu u Sobranju pa sada, umesto ranijih 61 sada ima podršku 64 poslanika.
Takav razvoj situacije, potvrđivanje mandata novog premijera čini gotovo izvesnim, mada glavna opoziciona stranka, VMRO-DPMNE Hristijana Mickovskog i dalje insistira na vanrednim parlamentarnim izborima, tvrdeći da je vladajuća koalicija, uprkos postizbornim manevrima, izgubila poverenje birača.
VMRO-DPMNE je Kovačevskog nazvao „marionetom“ Zorana Zaeva, koji će nastaviti da „izdaje nacionalne interese“ i koketira sa korupcijom.
Iako vodi u istraživanjima javnog mnjenja, ni VMRO-DPMNE se nije proslavio političkim akcijama, posebno pošto je pre mesec dana propao pokušaj izglasavanja nepoverenja vladi Zorana Zaeva, jer je jedan od poslanika „nakratko nestao“ uoči glasanja.
Čekajući EU
Makedonska vlasti očekuju da bi početak kraja rešavanja problema između dve države mogao da počne odmah nakon što Kovačevski formira vladu, nadajući se da će prvi strani gost Skoplja u novoj godini biti novi bugarski premijer Kiril Petkov.
Bugarska smatra da Severna Makedonija mora da pristane na čitav niz ustupaka, kako bi Sofija odblokirala početak pregovora Skoplja sa Evropskom unijom.
Šef makedonske diplomatije Bujar Osmani smatra da dve države moraju da se usredsrede na prevazilaženje razlika i početak istinskih pregovora.
Slično mišljenje ima i bugarski premijer, koji je predložio da se pregovori „razbiju“ na više nivoa, te tekuće natezanje oko istorijskih pitanja vremenom preusmeri na ekonomska pitanja i saradnju.
Evropska unija je, sredinom godine, pokrenula prilično ambicioznu inicijativu, pokušavajući da mahom verbalno ubedi Sofiju da odustane od daljeg uslovljavanja početka pregovora sa Skopljem, tvrdeći da bi čitav proces mogao da se završi do kraja decembra.
Emanuel Makron je francuskim diplomatama naložio da diljem EU lobiraju za taj cilj, ali je čitav proces propao zbog izbora u Bugarskoj, pa je makedonsko pitanje u Briselu odloženo za bar šest meseci.
Meka blokada pregovora
Osmani je, istovremeno, potvrdio da je prethodna bugarska vlada zatražila od Skoplja da „prizna“ da je makedonski jezik nastao od bugarskog, kao i da je makedonska nacija proizvod borbe za oslobođenje od otomanske okupacije.
Bugarska i Makedonija su 2017. godine potpisale Ugovor o prijateljstvu, dobrosusedskim odnosima i saradnji, koji Skoplje smatra jedinim preduslovom za početak pregovora sa EU.
Vlasti u Sofiji pak smatraju da je pre početka pregovora potrebno rešiti pitanja koja se odnose na makedonski nacionalni identitet, odnosno, pitanje jezika i identiteta nacionalnih heroja, među kojima je i Goce Delčev.
Bugarska je jedina zemlja koja blokira početak pregovora Skoplja sa Evropskom unijom.
Takav stav Bugarske je proteklih meseci nailazio na jasne osude evropskih zvaničnika, pre svega jer iz izjava bugarskih političara nije baš najjasnije šta stvarno žele.
(Danas)
