Srbija još nije izabrala svog kandidata za pesmu Eurovizije, koja će ove godine biti održana u Malmeu. Međutim, jedna pesma je svojim stihovima već izazvala pažnju društvenih mreža.
U pitanju je pesma “Gnezdo orlovo”, koju peva Anđela Ignjatović Breskvica i koja je pre samo pet dana postavljena na Jutjub. Za tih pet dana ima više od milion pregleda (mnogo više od bilo kojeg konkurenta) i reklo bi se da ona za sada može da bude zadovoljna, iako je do polufinalnog takmičenja ostalo još gotovo mesec dana.
Međutim, njena pesma je već postala predmet polemika na balkanskom dijelu društvenih mreža i to zbog stihova. Pojedini korisnici društvenih mreža analizirali su stihove i došli do zaključka da pesma “Gnezdo orlovo” govori o “etničkom čišćenju Albanaca”.
Tvrdi se da “proleće”, koje se pominje u stihovima koji su analizirani, simbolizuje početak NATO bombardovanja Srbije 1999. godine, a za završne stihove koji glase “tata kaže malom Orlu biće sine gotovo, otići će crne ptice, vedro biće ponovo”, tvrdi se da u potpunosti raskrinkavaju nameru tekstopisca i da govore o “etničkom čišćenju Albanaca”.
Takođe se navodi da se tako “podržavaju i opravdavaju masakri i etničko čišćenje Albanaca na Kosovu”, a sama poruka glasi da će “Albanci nestati sa Kosova, a Srbi imati punu kontrolu nad teritorijom”.
Ovo slobodno tumačenje ovih stihova očekivano je izazvalo brojne komentare na društvenim mrežama, mnogi su vređali Anđelu Ignjatović, a njenu pesmu nazivali “genocidnom”. S druge strane ima mnogo i onih koji, u skladu sa ovakvim tumačenjem teksta, kažu da je pesma zapravo poziv na oslobađanje Kosova i Metohije od okupacije, a ima i onih koji kažu da je tekstopisac uspeo u svojoj nameri da napiše pesmu o Kosovu, a da ga nigdje zapravo ne pomene i tako da svi znaju o čemu on pjeva. Bilo kako bilo, “Gnezdo orlovo” za sada ima mnogo više pregleda od bilo kojeg konkurnta i mnogi ga već proglašavaju favoritom Pesme za Evroviziju, a Breskvicu srpskim predstavnikom u Malmeu.
Da je politika bila prisutna na Evroviziji od samog početka govori i to da se najčešće glasa u odnosu na političku privrženost, ili bar tako mnogi vjeruju. Kada naučnici govore o Euroviziji, poput istoričara Dejana Vuletića sa univerziteta u Beču, on kaže da je sama činjenica da se na Eurosong šalju pesme iz države zapravo govori da je to pozornica za razigravanje međunarodnih odnosa i da je glasanje uvek gledano kroz politička značenja veza između država, prenosi Euronews.
