Emanuel Makron je na čelo Francuske došao kao najmlađi predsednik u istoriji, a kao najmlađi će i da ode 2027, po završetku drugog mandata. Ako je suditi po pisanjima pojedinih zapadnih medija, na čelu s briselskim portalom „Politiko”, to što odlazi mlad (u 49. godini) strašno ga frustrira.
Naime, briselski portal piše da je Makron kritikovao ustavno ograničenje na dva predsednička mandata i da takvo pravilo naziva „prokletim sr….”. On je, navodno, frustraciju izrazio tokom sastanka s liderima svih francuskih stranaka s kojima je u maratonskom dvanaestočasovnom razgovoru diskutovao o inflaciji, institucionalnim reformama, kupovnoj moći Francuza i naravno – Ukrajini. Da je predsednik rekao da je „prokleto sr…. da neko ne može biti ponovo izabran”, potvrdio je za briselski portal čelnik krajnje levice Žan-Lik Melanšon. Ove reči su potom novinskoj agenciji AFP potvrdila još dva učesnika pomenutog maratonskog sastanka.
U Francuskoj predsednik može biti reizabran samo jednom. Dakle, može služiti najviše dva petogodišnja mandata, što je kod Makrona slučaj. On je 2017. prvi put postao predsednik pobedivši u drugom krugu desničarku Marin le Pen. Na poslednjem glasanju, 2022, u jeku rata u Ukrajini, Francuzi su ga opet birali. To znači da će otići s funkcije kao bivši najmlađi predsednik – sa svega 49 godina.
Međutim, ova činjenica, kao i to što je Makron tokom sastanka zaista neprimerenim rečnikom nazvao demokratsku tekovinu koja ograničenjem mandata sprečava lidere da izgrade kult ličnosti i autokratiju, manje je dotaklo javnost, a više je društvene mreže usijala rasprava da li je on zaslužio i taj drugi mandat.
Jedni dovode u pitanje pisanje medija, poput „Politika”, koji je po njima izvukao sporne reči iz konteksta i grubo optužio predsednika. Drugi više veruju medijima nego predsedniku, pa kažu da njegov reizbor i nije bila volja građana već nužda, jedini izbor koji je sprečio Marin le Pen da postane desničarska predsednica Francuske. Pokrenuta je polemika i o tome da li pominjanje predsedničkih mandata zapravo ukazuje kojom brzinom Makronova moć opada, kako zbog nepopularnosti među građanima, tako i zbog činjenice da politička scena već gleda u budućnost ne računajući na njega. Oni koji ga brane kažu da mediji nisu dosledno preneli zbivanja tokom njegovog susreta s političkim liderima, ističući da je predsednik navodno odgovorio na predlog desnice da Francuska pređe s petogodišnjeg na sedmogodišnji predsednički mandat. Da nije govorio o sebi, niti je tražio treći mandat, već da je sarkastičnim odgovorom podržao postojanje dva mandata i narodnu sankciju izbora iste osobe više puta.
Uzvratili su kritičari optuživši predsednički tabor da srlja ka autoritarizmu. Podsetili su da ovo nije prvi put da neko iz Makronovog tabora kritikuje ovaj ustavni propis. Letos je predsednik parlamenta Ričard Feran kritikovao pravilo od najviše dva mandata jer „ograničava izražavanje narodne volje”.
Sijaset je komentara na sajtovima medija koji su preneli pikanterije sa sastanka, a u kojima Francuzi govore kako zapadne demokratije kritikuju političare poput Vladimira Putina, Redžepa Tajipa Erdogana, Si Đinpinga, jer ukidaju ograničenja zarad doživotne vladavine, a istovremeno bi i sami voleli da su u istoj poziciji. Mogu se pročitati opaske o lažnom moralisanju kao i tvrdnje da svaki put kada političar kuka zbog ograničenja mandata to znači da svi ostali jedva čekaju da on ode.
Čitaoce je posebno privukao komentar koji aludira na Makrona, a kaže da neki ljudi jednostavno imaju jak prirodni instinkt ka autokratiji i diktaturi, kao i pitanje – da li je predsednik svestan da je jedini razlog što je opet biran taj što narod nije hteo fašiste na vlasti, što je jednostavno bio prijatniji od krajnje desnice. Sijaset je Francuza koji tvrde da bi mu bilo džaba i da može opet da se kandiduje nakon svih represivnih mera kojima pritiska građane, poput penzione reforme. Poručuju mu i da je otišao toliko udesno da bi se sada jedva mogla primetiti razlika između njegove i politike Marin le Pen, osim što bi ona, za promenu, bila osveženje.
Nezadovoljstvo građana podstaknuto tekstom o tome da je predsednik demokratsku tekovinu nazvao „prokletim sr….” nije se sručilo samo na aktuelnog šefa Jelisejske palate. Deblji kraj izvukla je i levica koja je i digla prašinu u medijima – i to od strane sopstvenih pristalica.
„Ja glasam za levicu, ali sada zaista ne mogu da krivim svoje zemljake jer su glasali za Makrona ili za desne stranke. Levica nema nijednu svežu ideju u poslednjih 40 godina, niti spremnost da se pozabavi savremenim problemima. Ista stara, izlizana lica, poput Žan-Lika Melanšona, koji forsiraju blede socijalističke ideologije umesto da se povuku, što je trebalo da urade pre mnogo godina”, rekao je jedan francuski levičar, zaključivši da nije ovde reč samo o njegovoj zemlji već da je reakcija ovim povodom u medijima odraz opšteg nezadovoljstva prevashodno levicom širom evropskih zemalja. „Oni su mrtvi dok desnica zna šta radi i živa je, iako je sve što nam prodaju prokleto sr…”
Reklo bi se da su, nakon ovih poruka građana francuskoj političkoj sceni, sondaže javnog mnjenja o raspoloženju građana prema partijama – nepotreban trošak.
(politika.rs)
