Milan Miličević: Ko istupi samostalno nije istinski opozicionar i borac za promjene

0
24

Gost emisije „Oči u oči – objektivno“ ovog utorka je Milan Miličević, načelnik opštine Teslić i predsjednik Glavnog odbora SDS.

U subotu, 2. oktobra, opozicija u Republici Srpskoj najavila je mirne proteste kojim, kako kaže, želi da podigne svoj glas za slobodu medija i borbu protiv režima.

„Jučerašnji sastanak prvo predsjedništva SDS, a onda i opozicionih lidera, odnosno timova, završio je jednoglasnim zaključkom da je potrebno dignuti svoj glas protiv, odnosno za slobodu medija. Rekao bih tačnije da je to glas za istinu u Republici Srpskoj“, poručio je Milan Miličević.

Ono što je svakako aktuelno ovih dana je politička kriza, koja je nastupila na nivou BiH. Dolazak novog visokog predstavnika, nametnuti „Inckov zakon“.. Kakav je Vaš stav po tom pitanju? Hoće li se to odraziti na Republiku Srpsku?

Već se odrazilo. Kada su u pitanju institucije u BiH rekao bih da smo mi u kontinuiranoj krizi. To traje jako dugo, bez obzira koja struktura i kada je bila dio tih institucija. Odrazilo se jer je politička kriza vjerovatno planirana da se dogodi ovako kako se dogodila i nju u principu kreiraju nesposobni i korumpirani političari. Nije to kriza koja je nastala sa strane. Mi to često volimo reći, da se to desilo zbog Incka, visokog predstavnika, zbog nametnutog zakona, a to su zapravo sve stvari koje su se dešavale, redovno se dešavaju, a koje političari koju su predstavnici i Republike Srpske i Federacije u tim institucijama moraju da prihvate i budu spremni da daju svoj odgovor, onako kvalitetno da zaštite interese onih koji su ih birali. Međutim, u ovom slučaju na krilima takve krize uvijek najbolje plivaju oni koji predstavljaju najjače tri političke partije u BiH, a to su SNSD, HDZ i SDA. Obično se takve krize režiraju pred opšte izbore, da bi na njoj političari gradile svoje kampanje. U tom slučaju velike političke partije se pozicioniraju, ali taoci te krize su svi ostali koji žive u Republici Srpskoj ili u čitavoj BiH. Kriza u BiH je nažalost stvar kontinuiteta, pitanja oko koje mi koji se bavimo bilo lokalnom ili višom politikom trošimo ogromnu energiju. Svi smo nekako u toj priči, a glavne teme o kojima mi treba da pričamo, zbog kojih nas ljudi biraju i zbog kojih mi predstavljamo te ljude, a to su ona životna pitanja – ekonomija, zdravstvo, penzioni fond, sport, kultura i sve ono što čini svakodnevni život ostaju daleko od fokusa interesovanja političara. To se dešava iz prostog razloga što se radi o fondovima i pitanjima koja su potpuno devastirani i u kojima oni ne vide rješenje i izlaz.

Dakle, kriza postoji i kreiraju je političari. Isto tako političari treba da je dovedu do kraja u pozitivnom smislu. Oni koji je sada kreiraju nikada je neće dovesti na pravi put, jer rješavati krize mogu samo neki novi ljudi.

Pomenuli ste da SNSD pliva u ovoj krizi. U kom smislu?

SNSD i Milorad Dodik rade na stvaranju paranoidne slike u kojoj prosječan građanin Republike Srpske treba da smatra da je u toj krizi jedini spas za Republiku Srpsku i naš opstanak ovdje, jer će nas u protivnom neko otjerati sa ovih prostora i nećemo imati redovne plate i penzije, SNSD i Milorad Dodik. Time bi završio pominjanje i Milorada Dodika i SNSD i ovaj put i ubuduće, jer smo previše u toj priči. Stvaranje te paranoidne slike da veliki nacionalni lideri, a njih je trojica u BiH, spašavaju svoje nacije je odlična predizborna kampanja na kojoj su do sada imali izuzetno dobar izborni rezultat. Mislim da je to jedna vještački napravljena priča, koja je do sada za SNSD konkretno bila spasonosna. Ovaj put mislim da smo kao društvo toliko devastirani, neću reći da smo pametniji nego što smo bili, ali smo toliko devastirani da u tu priču više nijedan normalan čovjek koji je ostao da živi u Republici Srpskoj ne vjeruje.Međutim, pošto oni nemaju šta drugo da ponude oni drugima nabacuju tu priču da su jedini nacionalni spasioci i očekuju da na toj paranoji među biračima budu pobjednici. To je jedino što je preostalo da ponude, jer rješenja za ova krupna životna pitanja nisu našli. S obzirom da rješenje oni nisu našli, trebalo bi da se situacija promjeni i da dođu neki drugi ljudi koji će to da učine. Trideset godina se vrtimo u tim krugovima i živimo sve lošije i lošije.

Može li sve ovo što govorite poljuljati jedinstvo srpskih predstavnika, kada je u pitanju parlament BiH?

Ja sam to javno govorio i opet ću reći, ali ne bih volio da budem pogrešno shvaćen. Za mene to jedinstvo nikada nije ni postojalo, niti treba da postoji. Jedinstvo i stav svih srpskih predstavnika u Sarajevu je nešto što se podrazumijeva. Ne postoji niti jedno vitalno pitanje od značaja za interese Republike Srpske za koje bi bilo koji predstavnik bilo koje srpske političke partije u Sarajevu digao ruke protiv. Pravimo priču oko nekog srpskog jedinstva koja nema nikakvog smisla. Mi ne možemo biti jedinstveni kada je u pitanju pogled na ekonomiju, razvoj, evropske integracije, reformu zdravstvenog i penzionog fonda. Jednostavno ne možemo imati jedinstven stav, jer oni koji su vodili Republiku Srpsku, pa usudiću se reći i BiH, su sve ovo devastirali i čak doveli do samog dna, da bismo mi sada sa njima bili jedinstveni. Nema potrebe da pričamo o srpskom jedinstvu u tom kontekstu, ali u kontekstu zajedničkog stava o ključnim pitanjima i o našim ustavom zagarantovanim pravima unutar BiH, o tome smo uvijek jedinstveni i bili i bićemo i ubuduće.

Na početku ste pomenuli da oduvijek postoje krize u BiH. Imali smo period kada je opozicija bila vladajuća na nivou BiH, sada imamo period kada je to koalicija sa SNSD-om. Krize su postojale tada, postoje i sada. Šta je onda rješenje?

Kriza postoji u kontinuitetu, bez obzira predstavnici kojih političkih partija bili vlast, bio to SDS ili SNSD ili bilo ko drugi. Rješenje je u drugačijim politikama i pogledima na interese Republike Srpske. Ne možemo očekivati od tih istih ljudi, koji su 30 godina ove krugove zatvarali na ovaj način i stvarali paranoidne slike ugroženosti nacije da oni budu dio rješenja te situacije. Naravno da predstavnici koji će nas sutra predstavljati i u parlamentu BiH i u Narodnoj skupštini Republike Srpske ili bilo gdje imamo priliku birati na izborima i naravno da ih ne možemo stvoriti niotkuda. Stvorićemo ih opet iz tih istih političkih partija. Sve političke partije sa tim srpskim predznakom imaju svoja zdrava jezgra. Iz zdravih jezgara tih političkih partija, i iz SDS, PDP i iz SNSD trebamo stvarati nove predstavnike, nove politike i nove ljude, jer smo već 25 godina taoci istih politika.

Postoji li za SDS, kao najveću opozicionu partiju, visoki predstavnik? Prihvatate li ga?

On postoji za sve nas. Političari i mediji daju previše značaja toj priči. Mediji to čine jer to političari forsiraju, nisu to mediji izmislili sami po sebi. Mi kao Republika Srpska smo sebi jako važni, tu živimo, tu smo se rodili, tu stvaramo svoje porodice, ali realno rečeno mi smo jako mali i moramo shvatiti gdje nam je mjesto. U toj bici velikih sila u svijetu, ali reći ću i na Balkanu, pa i u regiji mi smo toliko mali da bismo mi sada svu svoju energiju potrošili na to da mi odlučujemo da li je visoki predstavnik relevantan, izabran na pravi način, da li ga mi to kao priznajemo ili ne priznajemo. On je stvarnost. Njega postavljaju velike sile kroz procedure koje su propisane i koje su nekada poštovane.

Visokog predstavnika nismo mi tražili, oni su nam ga nametnuli nakon Dejtonskog mirovnog sporazuma. On je tu. On je fakt i on je ovdje donosio raznorazne odluke koje su u političkom smislu najviše išle preko leđa SDS.Sjetite se smjena oko 60 vrhunskih predstavnika SDS u jednom danu. To je prošlost. Sada, kada je on postavljen, imenovan, možemo ga zvati ovako ili onako, ali mi smo toliko mali da je potrebno da sa njim razgovaramo. Kad kažem mi, mislim na ljude koji predstavljaju institucije. Mi smo se sa g. Šmitom posvađali i prije nego što je on došao, a to je pogrešno. Od toga smo ponovo dobili jednu paranoidnu priču i sliku, gdje u našoj svakodnevnoj šatorskoj politici još samo nisu počeli pjesme da pjevaju, ali počeće uskoro, o tome da opet neko treba da nas spašava od tog visokog predstavnika jer će on ugroziti Republiku Srpsku. Neće. Ugroziće, ako mi dozvolimo da ugrozi. Institucionalno, mi treba da budemo sagovornici visokog predstavnika.

Nedavno je u Banjaluci održan sastanak lidera opozicionih partija. Šta je zaključeno na tom sastanku?

To su radni sastanci. Ja sam pristalica ideje da se press konferenecije nakon svakog tog radnog sastanka ne trebaju ni praviti. To su tekuća pitanja i pripreme za oktobarske izbore 2022. Ono što je ključno što je doneseno kao zaključak, a što uopšte nije spektakularno još uvijek, tek će da bude kada dođe vrijeme, je to da ćemo imati zajedničke kandidate, da zajednički činimo osovinu nečege što treba da se pretvori u talas promjena. Tu osovinu čine opozicione partije koje su trenutno u tom krugu. Dogovorili smo se da nakon zadnjeg sastanka uopšte ne razgovaramo i ne pominjemo kandidature za predsjednika Republike Srpske i srpskog člana Predsjedništva BiH, a da od oktobra, simbolično godinu dana pred izbore, krenemo u jednu ozbiljnu proceduru kandidovanja naših zvaničnih kandidata. To su radni sastanci koji se baziraju na priči o zajedničkoj platformi koju treba da predstavimo političkoj i javnosti Republike Srpske za predstojeće izbore.

Kakvi su odnosi u opoziciji? Postoje li određeni problemi kada je u pitanju Nebojša Vukanović?

Sa Vukanovićem ima probleme samo onaj ko ga ne razumije. Ne postoje idealne situacije i odnosi, ni u poziciji, ni u opoziciji, ali ono što bi se moglo nazvati disonantnim tonovima i lošim odnosima pojedinca unutar te opozicije više se bazira na ličnim odnosima. Kada je politika u pitanju, ja lično ne vjerujem u lične odnose. Mislim da oni ne treba da budu bitni. Vukanović je jedan istinski i iskreni opozicionar i borac protiv režima. Sa svojim osebujnim stilom i načinom kako to čini, koji se nekome dopada, nekome ne dopada, ali on je bar sa te strane potpuno jasan i potpuno čist. Kao takvog treba ga prihvatiti i uvažiti. U tim odnosima unutar opozicije treba pokazati mnogo više fleksibilnosti i spremnosti na različita razmišljanja. To ne smije i ne treba da bude razlog da se unutar tog opozicionog bloka stvara bilo kakvo raslojavanje ili hod u više kolona.

Postoje li raslojavanja unutar opozicionog bloka? Pridružio vam se i DNS. Kako sada na to sve gledate? Ko sada čini opoziciju? Da li je SPS dio opozicije?

Uvijek postoje disonantni tonovi, pogotovo kada su interesi u pitanju. Ovdje su interesi vjerovatno pozicioniranja na listama i za kandidature. Oko toga se uvijek lome koplja. I u poziciji i u opoziciji, ali i u strankama pojedinačno. To je nešto što predstavlja redovno stanje i političko lobiranje koje je dozvoljeno. U formalnom smislu u ovom momentu dio opozicije su prije svega SDS, PDP i DNS, ali i Stranka za pravdu i red Nebojše Vukanovića. To je ono što je formalno u ovom momentu opozicija. SPS u formalnom smislu nije dio tijela koji bismo nazvali operativnim tijelom opozicije, ali su vrlo ozbiljna politička partija koja pokazuje znakove da želi da bude dio opozicionog bloka. To treba prihvatiti kao realnost i što se tiče nekog mog razmišljanja, koje kroz SDS pokušavam da profilišem, da su svi ljudi koji žele promjene u Srpskoj dobrodošli da budu dio opozicije. Šta znači opozicija? To jeste par političkih partija, ali nisu političke partije kako god se zvale dovoljne da bi napravili promjene u Republici Srpskoj. One samo mogu da budu jezgro oko kojeg će se neke nove snage, drugi ljudi i nepolitičke ličnosti okupiti. Ako ozbiljno želimo, možemo da napravimo te promjene.

Da li se pregovaralo sa još nekim partijama iz vladajuće koalicije da vam se pridruže?

Ja nisam. Iskren da budem ne znam za takve pregovore sa bilo kojom od tih političkih partija. Zvanično, ni na kakvom skupu, sastanku i u SDS i na nivou opozicije nije o tome bilo govora. Pretpostavljam da postoje pojedinačne privatne komunikacije sa mnogim drugim političkim partijama, ali šta će od toga na kraju da bude, ne znam.

Dugo ste u političkom životu. Šta očekujete od predstojećih opštih izbora?Da li su predstojeći opšti izbori drugačiji od prethodnih?

Svi izbori su drugačiji nego prethodni i za svake kažem da su istorijski i ključni. Pokušavamo da to uozbiljimo, da svi ljudi koji imaju biračko pravo da to svoje pravo shvate na ozbiljan način, iskoriste i glasaju za nekoga. Apstinencija od izbora je uvijek problem za svako društvo i jedino ako napravimo situaciju da što više građana izađe i iskoristi biračko pravo, to može biti jezgro nekakvih promjena, ako to ne postignemo, promjene neće ne doći. Ja da nisam optimista u smislu da se promjene u Republici Srpskoj mogu i moraju desiti, ne bih se ni bavio politikom na ovaj način. Optimista jesam, ali nisam lažni. Svjestan sam potpuno svih slabosti koje ima i moja politička partija i uopšte ono što mi danas zovemo opozicija. Ima mnogo problema i slabosti, ali ako želimo biti pobjednici, a znam mnogo ljudi koji to žele, to porazumjeva 24-časovni ozbiljni rad. To neće doći samo zbog toga što u vladajućoj koaliciji, koja je tu već dugo, ima problema. To nije dovoljno. Potreban je ozbiljan rad i energija, a bojim se da ta energija još uvijek nije pokrenuta. Mislim da smo jednim dijelom već zakasnili da se ozbiljno uključimo u nešto što se zove kampanja, rad na terenu, sa ljudima, sa medijima, analiza naših budućih izbornih programa, predstavljanje javnosti. Javnosti više ne želi da sluša da mi o njima pričamo da su kriminalci, a oni o nama da smo izdajnici. Ljudi su zbog tih stvari i odustali od Republike Srpske. Mnogi su otišli odavde i ne žive ovdje. Ljudi hoće da im kažete kako vi vidite promjene i šta ćete vi to promijeniti. To je ono o čemu ja želim da pričam i o čemu opozicija mora da priča. Ne možemo svu politiku bazirati na kritici i priči o tome šta je rekao Milorad Dodik i da li je to dobro ili nije dobro.

Da li sada ukazujete konkretno na nekog od Vaših kolega?

Primijetili ste da s vremena na vrijeme Milorad Dodik izbacuje nekakve teme i ubaci ih u javnost, kako bismo se mi svi horski upinjali i trošili energiju da to demantujemo i kritikujemo. Mislim da je to potpuno pogrešan put. Ja lično nastojim da radim drugačije, da pričam o programima, o tome kako ćemo napraviti reformu ekonomskog sistema, zdravstvenog sistema, penzionog, javnog servisa, politike sporta, kulture, politike približavanja EU, ne samo deklaracionu priču da mi želimo biti dio svijeta, nego da na tome zaista ozbiljno radimo, a da sačuvamo entitet i Republiku Srpsku. To su krupne i ozbiljne stvari. Mislim da je većina političara iz starijih generacija izlizala priču o patriotizmu, spašavanju nacije o želji da se vrše promjene, o želji za članstvom u EU, da nam se evropski fondovi otvore, a u isto vrijeme se trude da se to nikada ne desi, jer korumpiranoj vlasti na prostoru Republike Srpske najbolje odgovara postojeće stanje.

Rekli ste da ste govorili o zajedničkim kandidatima. Jesu li tu usaglašeni stavovi? Da li postoji mogućnost da neko istupi samostalno?

Uvijek je legitimno da bilo ko od političkih partija samostalno istupi. Ko god istupi samostalno, a misli da treba da se zove opozicija, nije opozicija i nije istinski borac za promjenu postojećeg režima u Republici Srpskoj. Mislim da opozicija ukoliko bude imala tri ili dva kolosijeka da to već predstavlja raslojavanje i razbijanje opozicije i ide na ruku samo SNSD-u. S druge strane, mislim da tu neće biti nekakvih velikih problema, jer za sve ima rješenje. Siguran sam da će biti dva kandidata koja će predstavljati opoziciju, jedan iz SDS-a i jedan iz PDP-a, ali još uvijek ne znamo ko će koju kandidaturu dobiti. Kada se to bude obznanilo trebalo bi da bude potpuno jasno u kom pravcu idemo i mislim da se neće više o tome velika politika voditi, te da će se krenuti u ozbiljnu kampanju. Svi drugi kandidati, ako su dobronamjerni i žele promjene treba da budu dio zajedničke borbe.

Često se u javnosti licitiralo o Vašem imenu?

Ja sam o tome čitao, ali o tome nisam previše razmišljao i nisam time opterećen. Iskren da budem, ukoliko se odlučimo i dogovorimo da onaj ko bude kandidat treba da bude onaj u koga najviše vjerujemo i koji ima najbolji rejting, ja ću ga podržati u svakom pogledu. Nikada nismo o tome razgovarali na ozbiljan način, jer smo se dogovorili da to ne činimo. Lično mislim da je trebalo drugačije, ali to moje razmišljanje nije imalo podršku. Dakle, bio sam mišljenja i dan danas sam da kandidate za dvije najveće funkcije, predsjednika Republike Srpske i člana Predsjedništva BiH treba da imenujemo i izbacimo u javnost, dogovorno što ranije. To je bitno kako bi se oni isprofilisali, predstavili ljudima, da bi svoje programe mogli da promovišu, da imaju dovoljno vremena da praktično uđu u javnost, obiđu sve opštine i gradove, medije i da se otprilike svjest javnosti opredijeli prema jednoj opciji. Drugi su razmišljali da to ne bi bilo dobro, jer bi u tom slučaju kandidati bili izloženi velikom medijskom linču, pritisku vlasti i da bi na neki način bili slomljeni. Mislim da, ako već treba da budu slomljeni, treba da budu slomljeni što prije, da bismo imali vremena da nađemo prave. Ja sam uvijek za poštovanje mišljenja većine. Šta je, tu je. Mislim da ćemo kandidate imati, ne prije proljeća.

Načelnik ste opštine Teslić, pratite situaciju u Banjaluci. Gradonačelnik na jednoj strani, skupštinska većina na drugoj. Imali ste i vi takvu situaciju. Šta savjetujete, kako gledate na kompletnu situaciju u Banjaluci?

Jednom načelniku ili gradonačelniku ništa gore ne može da se desi, nego da radi bez skupštinske većine. To ne bih nikome poželio. Ja sam kroz to prošao, jer sam morao i zahvaljujući jednom jako velikom timu ljudi koji je tri i po godine posvetio svoju energiju da nađe sve moduse, a zakonom utemeljene da opština funkcioniše opština iako načelnik nema većinu. Mi smo to uspjeli, ali to nije dobra situacija, tu trpe građani. Skupštinska većina koja opstruiše budžet, programe, regulacione planove, zamisli gradonačelnika ili načelnika radi samo protiv onih koji su ih birali, u ovom slučaju građana Banjaluke. Skupštinska većina je kategorija koja treba da služi napretku. Ne mora se ona slagati sa načelnikom i ne mora se zvati načelnikova skupštinska većina, ali ne mora da donosi odluke koje će usporiti Banjaluku ili neki drugi grad.

Konkretno u mom slučaju opštinska većina je u tom periodu, ja sam to izračunao i ljudima predstavio, a oni su shvatili da je to istina, uvjerili se nažalost koštala za te tri i po godine 10 miliona projekata. Ne 10 miliona novca, nego 10 miliona ozbiljnih projekata, koji u jednoj opštini mogu učiniti jako mnogo. To je ono što je problem. Ja sam stekao mnogo iskustva u takvom načinu funkcionisanja i takva iskustva spreman sam podijeliti i dijelim sa gradonačelnikom Stanivukovićem i Ljubišom Petrovićem i još nekim načelnicima koji su u sličnoj situaciji, kako bi im pomogao da ne lutaju i ne prave greške koje sam možda ja pravio, a koje bih ispravio. Dakle, može se funkcionisati, ali to nije zahvalna situacija.

Protest – glas za istinu i ravnopravan tretman svih medija u Republici Srpskoj

U subotu je najavljen veliki protest opozicije u Banjaluci. Tim povodom predstavnici opozicije sastali su se juče. O čemu je bilo riječi?

Jučerašnji sastanak prvo predsjedništva SDS, a onda i opozicionih lidera odnosno timova završio je jednoglasnim zaključkom da je potrebno dignuti svoj glas protiv, odnosno za slobodu medija. Rekao bih tačnije da je to glas za istinu u Republici Srpskoj. Dakle, na dan 1. oktobra praktično dolazi do gašenja analognog signala što je zakonska obaveza što je jasno, ali isto tako je jasno da nisu svi mediji ravnopravni u smislu prelaska na novi nivo predajnika za digitalni signal. Tako je, između ostalih i BN televizija jedna od onih koja u ovom momentu nema mjesta na ovom predajniku. Sigurni smo da se radi o planiranoj aktivnosti jer je u isto vrijeme jedan drugi medij, ATV, koji je takođe komercijalnog tipa dobio odmah svoje mjesto na tom predajniku.
Šta je poenta? Poenta je da veliki broj ljudi prati i jedan i drugi i treći i peti medij. Ljudima je potrebno da dobiju informaciju. Na osnovu informacija koje se plasiraju iz režimskih medija mi imamo jednoumlje. Ako ukinemo ili onemogućimo ljudima da saznaju istinu o raznim temama, a svjedoci smo da se iz dana u dan dešava mnogo toga, ne više iz dana u dan, nego iz sata u sat, onda ćemo imati jednostranu sliku i jednu jednostranu informisanost stanovnika Republike Srpske o vrlo krupnim i ključnim pitanjima.

Dakle, apsolutno smo za slobodu medija i u tom pogledu smo za istinu i zbog toga će biti održani ovi mirni protesti koji će praktično dignuti glas za istinu i ravnopravan tretman svih medija u Republici Srpskoj prije svega.

Sve druge teme, naravno da kroz informisanje moraju i da budu tema i ovih protesta, mora da postoji tema vezana za sve ono što se dešavalo u toku pandemije pa evo u konačnom oko te afere vezane za uvoz kiseonika u terapijske svrhe. Kakav je to kiseonik, na koji način je dovožen i koji je odgovoran za to što ne postoji niko ko je registrovan u Agenciji za lijekove za distribuciju medicinskog materijala, pa i kiseonika u terapijske svrhe i da li je to jedan ili drugi kiseonik.

Bojim se Vlada Republike Srpske namjerno skreće temu sa jučerašnje vanredne sjednice, sa onog što je jako važno da li je kisik medicinski ili tehnički. S druge strane postoji nešto što je nesumnjivo, a nesumnjivo je da ne postoji niko ko je imao sertifikat Agencije za lijekove BiH ili za uvoz, proizvodnju ili distribuciju medicinskog kiseonika, što znači da u tom proceduralnom smislu mi već imamo razloga da se procesuiraju oni koji su uvozili kiseonik bez ovih odobrenja. Dakle, ozbiljne su stvari u pitanju, ovo je vjerovatno jedna od najvećih afera u Republici Srpskoj koja direktno ugrožava zdravlje i život stanovnika Republike Srpske.

U tom smislu najavljujemo mirne proteste, jasne zahtjeve koji će ići u pravcu da se dozvoli sloboda mišljenja i sloboda informisanja i sloboda medija da bi ispravili sve ono što u ovom društvu mora da se ispravi, a nažalost mnogo je toga, a jedini način da nas iz krize izvlače neki novi ljudi, a ne oni koji su nas u ovu krizu i doveli.

(Banjaluka.net/ ELTA TV)

Ostavite komentar