Kina će imati kapacitete da izvrši potpunu invaziju na Tajvan do 2025. godine, rekao je tajvanski ministar odbrane Čiu Kuo-Čeng. On je trenutne tenzije između Kine i Tajvana ocenio kao „najveće u poslednjih 40 godina“.
Govoreći za Čajna tajms, Čiu je rekao da Kina i sada ima kapacitete, ali da će u potpunosti biti spremna za invaziju za tri godine. „Kina ima i sada kapacitete, ali neće lako započeti rat, pošto mora da uzme mnoge druge stvari u obzir“, rekao je Čiu.
Peking je u tajvansku vazdušnu zonu odbrane za četiri dana poslao 150 borbenih aviona, počevši od petka, istog dana kada je Kina obeležavala nacionalni praznik, što je najveća eskalacija njenih vojnih aktivnosti usmerenih ka ostrvu, piše Gardijan.
Peking tvrdi da je Tajvan pokrajina Kine i obećao je da će da ga povrati ako je potrebno i silom, te optužuje demokratski izabranu tajvansku vladu da je separatistička. Tajvanska vlada tvrdi da je Tajvan već suverena država i da nema potrebe da proglašava nezavisnost.
Tajvanska predsednica Cai Ing-ven je u utorak napisala da Tajvan neće biti „avanturistički nastrojen“, ali će uraditi „šta god je potrebno“ da se odbrani.
Iako se sve više spekuliše da Kina intenzivira aktivnosti prema Tajvanu, među analitičarima i vladinim akterima se vodi žestoka debata o tajmingu i prirodi takvog delovanja.
Komentari Čiua su usledili nakon što je tajvansko zakonodavno telo izvršilo reviziju specijalnog predloga zakona o budžetu za odbranu od 240 milijardi novih tajvanskih dolara (8,6 milijardi američkih dolara).
Oko dve trećine bi bilo potrošeno na protivbrodsko oružje kao što su raketni sistemi stacionirani na kopnu, uključujući plan da se 148,9 milijardi novih tajvanskih dolara izdvoji za masovnu domaću proizvodnju raketa i brodova „visokog učinka“.
Tajvanski ministar odbrane je rekao parlamentarnom komitetu da je situacija „najozbiljnija“ u proteklih više od četrdeset godina od kada se on pridružio vojsci, te da postoji opasnost da se tenzije rašire širom Tajvanskog moreuza.
„Za mene kao vojno lice situacija je urgentna“, rekao je.
Ministarstvo odbrane je u preambuli predloga ukazalo na povećane vojne troškove Kine, naročito na napredne borbene i amfibijske ratne brodove, kao i na intenziviranje aktivnosti kineskih vazdušnih snaga i mornarice u blizini Tajvana.
„Ima čak više vojnih pretnji i provokacija nego ranije“, navelo je Ministarstvo i dodalo da će svaka kriza najverovatnije brzo eskalirati.
Kina je u vojnom smislu znatno jača od Tajvana koji se zato usredsređuje na uspostavljanje asimetričnog ili „bodljikavog“ sistema odbrane u cilju odvraćanja ili sprečavanja kopnene invazije.
Takođe lobira za obaveštajnu i logističku podršku više zemalja, uključujući Australiju, Japan i Sjedinjene Države koje takođe Tajvanu prodaju oružje.
Američki predsednik Džozef Bajden je rekao da je razgovarao s kineskim predsednikom Sijem Đinpingom i da su se dogovorili da poštuju sporazum o Tajvanu.
„Razgovarao sam sa Sijem o Tajvanu. Dogovorili smo se da ćemo poštovati sporazum o Tajvanu. Pojasnili smo da ne mislim da treba da radi bilo šta drugo, osim da poštuje sporazum“, rekao je Bajden.
Gardijan ukazuje da nije poznato na koj sporazum Bajden misli. Vašington dugo vodi politiku „jedne Kine“ prema kojoj zvanično priznaje Peking, a ne Tajpej na osnovu Tri zajednička komunikea, Šest garancija i Zakona o odnosima s Tajvanom, što ukazuje da je odluka SAD da uspostavi diplomatske veze s Pekingom umesto s Tajvanom zasnovana na očekivanju da budućnost Tajvana bude definisana mirnim sredstvima.
Džesika Dran, spoljna saradnica ekspertske grupe „Project 2049“, rekla je da nije jasno da li je Bajden „komentarisao dugogodišnju američku politiku prema Kini ili raniji zasebni razgovor sa Sijem“. Ona je navela da ako je reč o politici „jedne Kine“, to ne bi okarakterisala kao sporazum.
„Kako sam razumela, to je standardna procedura u interakciji s kineskim kolegama da svaka strana iznese svoje stavove. Za Vašington je to potvrda politike ’jedna Kina’, što je njegova sopstvena politika koja je nezavisno formulisana i koja definitivno nije ista kao princip Pekinga ’Jedna Kina’“, rekla je Dran.
Peking često tvrdi da su druge vlade obavezane njegovim principom „Jedna Kina“ prema kojem je Tajvan kineska pokrajina.
I druge države imaju sopstvenu politiku „jedne Kine“ kojom se definiše nivo priznanja koji njihove vlade dopuštaju kada je reč o politici Pekinga. SAD i Australija, na primer, prihvataju, ali ne priznaju pretenzije Pekinga prema Tajvanu. Peking se pre dva dana osvrnuo na američku politiku kao na nešto što su SAD unilateralno „zakuvale“.
Kako piše Gardijan, komentarišući pitanje Tajvana, ispostavilo se da se Bajden osvrnuo i na devedesetominutni telefonski razgovor koji je imao sa Sijem 9. septembra, što je njihov prvi razgovor u poslednjih sedam meseci. Oni su tada razgovarali o potrebi da se obezbede garancije da konkurencija između dve najveće ekonomije na svetu ne ide ka konfliktu.
Sastanak u Cirihu
Bela kuća je saopštila da će savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Džejk Saliven ove nedelje razgovarati sa najvišim zvaničnikom kineske Komunističke partije za diplomatiju Jangom Điječijem u Cirihu, pošto između dve zemlje preovladavaju tenzije u vezi s nizom pitanja, uključujući Tajvan i trgovinu.
(Danas)
