Bezbednosni pakt Kine i Solomonskih Ostrva podigao je „geopolitičke talase” u južnom delu Pacifika koji su se osetili od Australije do SAD
Bio je to kineski prst u oko Australiji, zbog čega je Kanbera dobila napad besa. Zamenik premijera Barnabi Džojs je zakukao kako Australija neće „malu Kubu” u blizini svoje obale, dok je poznati ekonomski analitičar Dejvid Levelin Smit izbezumljeno tražio da se izvrši preventivna invazija na Solomonska Ostrva.
Bezbednosni pakt Kine i tropskog arhipelaga od 1.000 ostrva i atola, rasutih između Vanuatua i Papue Nove Gvineje, podigao je „geopolitičke talase” u južnom delu Tihog okeana koji su se osetili od Australije do SAD. Ipak, najveću cenu bacanja kineskog sidra na 2.000 kilometara od australijske obale mogla bi da plati vlada Skota Morisona na predstojećim izborima 21. maja. To što je Peking uhvatio Kanberu na spavanju opozicija je nazvala najgorim neuspehom australijske spoljne politike na Pacifiku od kraja Drugog svetskog rata.
Prve glasine o pregovorima Kine i Solomonskih Ostrva zakotrljale su se još prošlog leta, a u martu su na „Tviteru” procureli delovi nacrta bezbednosnog sporazuma. A onda je Peking iznenada obelodanio da je sa Honijarom potpisao pakt u cilju „promovisanja mira i stabilnosti” koji nije uperen protiv bilo koje treće strane. Da poniženje bude veće Kinezi su ovo izjavili u trenutku kada su se SAD spremale da pošalju izaslanika u ovu malu pacifičku državu s ciljem da ubedi tamošnju vladu da odustane od sporazuma s režimom Si Đinpinga.
Ovakav gubitak u trci s vremenom, ali i uticajem u odnosu na preduzimljivi Peking, naljutio je Kanberu, uznemirio Tokio i Velington, ali i zatekao Vašington nespremnim. U strahu da će Kina dogovor iskoristiti za stvaranje vojnog uporišta u ovom delu sveta, SAD, Japan, Australija i Novi Zeland su u zajedničkoj izjavi poručili da pakt predstavlja „ozbiljne rizike za slobodni i otvoreni Indo-Pacifik”.
Braneći sporazum, premijer Solomonskih Ostrva, Manaseh Sogavare, ističe da će pakt ojačati policijsku službu zemlje kako bi se izborila sa budućim izazovima, odbacujući tumačenja kako dogovor predviđa i mogućnost da Kina na ostrvima otvori i svoju prvu vojnu bazu na Pacifiku.
„Uveravam narod Solomonskih Ostrva da smo ušli u aranžman sa Kinom širom otvorenih očiju, vođeni našim nacionalnim interesima”, rekao je Sogavare u parlamentu ne otkrivajući, ipak, detalje dogovora, ali ni datum kada ga je potpisao.
Prema nacrtu ovog dokumenta koji je procurio u javnost, Solomonska Ostrva imaće mogućnost da traže od kineske policije i vojske da održavaju društveni red tokom nemira ili prilikom prirodnih katastrofa. Sporazum se očito odnosi na sprečavanje novih nasilnih protesta, situacija sličnih onoj koja je potresla glavni grad zemlje u jesen prošle godine. Ono što, ipak, brine Australiju i SAD jeste to što ovaj sporazum omogućava kineskim ratnim brodovima da pristaju u luku ove pacifičke državice zbog „logističkog dopunjavanja”.
„Australija i SAD još se nisu probudile kada su u pitanju realnost kineske moći i načini na koje ćemo se nositi s njom. I u Kanberi i u Vašingtonu misle da nekako možemo naterati Kinu da nestane”, rekao je Hju Vajt, profesor emeritus strateških studija na Australijskom nacionalnom univerzitetu za Si-En-En.
Manaseh Sogavare tvrdi da je ovaj bezbednosni sporazum s Kinom u potpunosti usmeren na očuvanje unutrašnje bezbednosti i da dogovor dopunjuje bezbednosni aranžman sa Kanberom iz 2017. prema kojem su australijske policijske mirovne snage bile u Honijari zbog nereda koji su izbili u novembru prošle godine.
Terens Vud, istraživač u Centru za razvojnu politiku na Australijskom nacionalnom univerzitetu, smatra da otvaranje kineske vojne baze nije u interesu ni narodu nepopularnog premijera Monaseha Sogavara koji pokušava da sačuva vlast, ali ni u interesu Pekinga. Pre svega zato što su, po njegovom mišljenju, Solomonska Ostrva prilično sinofobična državica u kojoj je među lokalnim stanovništvom Australija popularnija od Kine.
Iako je Kanbera najveći donator koja izdvaja dva i po puta više sredstava od Pekinga za pomoć ovoj zemlji, kineska preduzeća dominiraju u svim sektorima privrede Solomonskih Ostrva. Rastući uticaj Kine u regionu južnog Pacifika napokon je probudio SAD što je dovelo do novog talasa diplomatskog udvaranja ne samo Solomonskim Ostrvima već i drugim „zaboravljenim” ostrvskim državicama koje se sve teže odupiru primamljivim kineskim ponudama.
Da Vašington kasni za Pekingom u južnom Pacifiku pokazuje i činjenica da je Stejt department tek nedavno najavio ponovo otvaranje ambasade u Honijari koju su kao „nerentabilnu” zatvorili pre 29 godina. Istovremeno Entoni Blinken je u februaru bio prvi američki državni sekretar koji je posle 40 godina posetio Fidži, koji je s Kinom od 2016. godine ima sporazum o slobodnoj trgovini.
(politika.rs)
