Bivši izraelski premijer Benjamin Netanjahu i njegovi saveznici, ultranacionalističke i verske partije, na putu su da postignu stabilnu većinu u parlamentu, odnosno Knesetu, pokazuje prebrojanih više od dve trećine glasačkih listića.
Glasovi se još uvek broje, ali ako su preliminarni pokazatelji ispravni Izrael će imati jednu od najdesnijih vlada u svojoj istoriji s obzirom na dobar rezultat na jučerašnjim parlamentarnim izborima ultranacionalističke Religiozne cionističke partije čiji su članovi poznati po antiarapskoj i anti LGBTQ retorici.
Početni rezultati ukazuju na skretanje udesno izraelskih birača, čime se još više umanjuju nade za mir sa Palestincima i stvaraju uslovi za mogući sukob sa administracijom predsednika SAD Džozefa Bajdena i izraelskim pristalicama u toj zemlji.
Jučerašnji izbori bili su peti u Izraelu za manje od četiri godine i kao i prethodni uglavnom fokusirani na sposobnost Netanjahua da vlada dok mu se sudi za korupciju. Netanjahua pristalice smatraju žrtvom “lova na veštice”, a protivnici ga optužuju da je pretnja za demokratiju i varalica. Cele noći su brojani glasovi i do rano jutros je izbrojano 80 odsto glasova i predvidja se da će Netanjahu i saveznici imati više od 61 poslanika koliko je potrebno da bi obrazovali vladu.
Izborna trka je bila tesna kao i ranije, ali nagoveštava da će Netanjahu (73) ponovo biti premijer sa čvrstom većinom u Knesetu koji ima 120 poslanika. Čak i ako Netanjahu i njegovi saveznici pobede i dalje će biti potrebne čitave nedelje pregovora da bi se obrazovala koaliciona vlada. Ne isključuje se ni mogućnost nastavka političkog zastoja i novog procesa izbora.
Govoreći u Jerusalimu usred noći Netanjahu je apelovao na pristalice da budu strpljivi i ocenio da su on i njegova konzervativna partija Likuda “na ivici velike pobede”.
Možda zbog bojazni da bi mu arapski glasači mogli onemogućiti pobedu Netanjahu je na Tviteru objavio optužbe za nasilje i nepravilnosti na arapskim biračkim mestima, ali dokaze nije pružio i Centralna izborna komisija ih je odbacila kao neosnovane glasine.Netanjahu je kasnije tražio izbori budu bez mrlje jer je to osnova demokratije.
Arapi čine 20 odsto stanovnika Izraela i oni su bili ključni faktor u blokiranju Netanjahua na ranijim izborima. Ovog puta su, međutim, njihovi glasovi bili podeljeni izmedju tri različite partije i svakoj je pretila opasnost da ne pređe izborni prag.
Netanjahu je najduže bio premijer u istoriji Izraela, 12 godina uzastopno i 15 godina ukupno, pre nego što ga je prošle godine smenila raznolika koalicija predvođena liderom partije centra Ješ atid (Ima budućnosti) i nacionalistom. vođom partije Jamina Naftalijem Benetom.
U toj koaliciji, u kojoj je prvi put u istoriji Izraela bila jedna mala arapska partija, izbili su nesporazumi pa se raspala posle samo jedne godine na vlasti. Partije koje su bile u njoj će kako se očekuje osvojiti oko 50 poslaničkih mandata, sudeći po početnim rezultatima.
Lapid (58) je obraćajući se pristalicama rano jutros rekao da trka nije odlučena sve dok se ne izbroji i poslednji glas. Treća po jačini posle Netanjahuove i Lapidove je partija ultradesnog političara Itamara Ben-Gvira Verski cionizam koja je prošle noći slavila u Jerusalimu mašući izraelskim zastavama. Okupili su se sami mušarsci sa malim jevrejskim kapama, kipama na glavama. Ben-Gvir je sledbenik rabina rasiste Meira Kahana čija je partija bila zabranjena i proglašena terorstičkom grupom u SAD. On je ubijen je u Njujorku 1990. godine. Kahan je pozivao na zabranu mešovatih brakova između Arapa i Jevreja, oduzimanje Arapima izraelskog državljanstva te proterivanje velikog broja Palestinaca. Ben-Gvir je, za razliku od Kahana koji je bio parija, jedan od najpopularnih izraelskih političara i često se pojavljuje u medijima i poziva na oštriji odnos prema Palestincima. Najveće pristalice su mu mladi ultraortodoksni Jevreji, a živi na okupiranoj Zapadnoj obali i pristalica je širenja jevrejskih naselja, a arapske kolege u parlamentu opisuje kao teroriste.
Palestinski premijer Muhamed Štajeh je rast izraelske ultradesnice označio “prirodnim rezultatom rastuće manifestacije ekstremizma i rasizma u izraelskom društvu”. Ne isključuje se, međutim, mogućnost da Netanjahu, ako dobije zadatak od predsednika Izraela Isaka Hercoga da obrazuje novu vladu traži druge koalicione partnere.
To mu, međutim, ne bi bilo lako, jer su njegovi protivnici rekli da nikada neće biti s njim u vladi.
Dansku će voditi ljevičari
Socijaldemokrate predvođene aktuelnom danskom premijerkom Mete Frederiksen osvojili su najviše glasova na parlamentarnim izborima održanim u toj zemlji.
Frederiksen je tako dobila mandat za formiranje nove vlade, uprkos kritikama zbog centralizacije vlasti i kontrovezne politike koju je vodila tokom pandemije koronavirusa.
„Hvala svim Dancima koji su nam ukazali poverenje svojim glasovima, to je ogromna čast. Iako su mnogi sumnjali u nas”, rekla je Frederiksen.
U izuzetno neizvesnoj post izbornoj noći ponovna pobeda levičarskog bloka, predvođenog Socijaldemokratama, nije bila sigurna do ranih jutarnjih časova.
U novom sazivu parlamenta Socijaldemokrate će biti najbrojnije jer su prema preliminarnim rezultatima osvojili 27,5 odsto glasova.
Levo orijentisani blok partija imaće 87 poslanika u parlamentu koji broji 179 mesta, što bi im uz očekivanu podršku poslanika sa Farskih ostrva i Grenlanda, koji često biraju levičarske kandidate, dalo većinu u skupštini.
Vlada levice dolazi na iznenađenje mnogih, uprkos predviđanjima analitičara, koji su ranije najavljivali da ni levo ni desno orijentisane partije neće moći da samostalno formiraju vladu.
Frederiksen je uoči izbora, sedam meseci pre kraja svog četvorogodišnjeg mandata, rekla da želi široku vladu sa strankama sa obe strane političkog spektra.
Socijalno-liberalna stranka levog centra kritikovala je njenu vladu zbog donošenja odluke 2020. godine da se ubije celokupna populacija kuna u Danskoj, na vrhuncu pandemije korona virusa, donete kako bi se sprečilo eventualno širenje mutacije virusa kovida-19.
Eliminacija kuna je dovela do ostavke jednog ministra, a Frederiksenova je bila suočena sa ultimatumom – održavanje novih izbori ili glasanje o poverenju.
Dio Brazilaca priziva vojni udar
Hiljade pristalica predsednika Brazila Žaira Bolsonara, koji je na nedavnim izborima izgubio od predstavnika levice Luiza Injacija da Silve, demonstrirale su danas u Rio de Žaneiru i pozivale vojsku da Bolsonara, zastupnika tvrde desnice, zadrži na funkciji, iako njegova administracija signalizira spremnost da preda vlast izbornom pobedniku.
Predsednikove pristalice okupile su se po kiši ispred zgrade Istočne vojne komande u Riju, a mnogi učesnici skupa dizali su pesnice u vazduh, mahali nacionalnim zastavama i pevali nacionalnu himnu, a neki su uzvikivali: „Vojsko, spasavaj nam Brazil” i „Naš narod, kad je ujedinjen, nikad neće biti poražen”, prenela je Beta.
U međuvremenu, brazilske kamiondžije, koje mahom podržavaju Bolsonara, i dalje blokiraju mnoge puteve u znak protesta zbog njegovog izbornog poraza, iako im je Vrhovni sud naredio da prekinu s tim.
Ovi protesti se održavaju iako je Da Silvina pobeda naišla na opšte međunarodno priznanje, a Vrhovni sud Brazila preporučio Bolsonaru da prihvati rezultate izbora, održanih u nedelju.
Članovi vlade, guverneri saveznih država i verske vođe koje su čvrsto podržavale Boslonara iskazuju otvorenost prema budućoj levičarskoj vladi.
Vojska je igrala krupnu ulogu za vreme Bolsonara, ali se nije oglašavala u mesecima koji su protekli između prvog i drugog kruga predsedničkih izbora, što je verovatno znak distanciranja od ovog bivšeg vojnog kapetana, rekli su Asošiejted presu eksperti za bezbednosna pitanja.
„U demokratijama, vojne snage nemaju pravo glasa u izbornom procesu. Ova tišina je poželjna”, rekao je predsednik Brazilske asocijacije za bezbednosne studije Eduardo Munjoz Svartman.
Bolsonaro je izgubio od Da Silve u veoma neizvesnoj i napetoj izbornoj utakmici, prikupivši u drugom krugu izbora 49,1 odsto glasova birača u odnosu na Da Silvu koji je prikupio 50,9 odsto.
Bio je to najtešnji izborni rezultat u Brazilu otkako se ova južnoamerička zemlja vratila demokratiji 1985. godine. To je, takođe, bio prvi put da je Bolsonaro izgubio neku izbornu trku u svojoj 34-godišnjoj političkoj karijeri.
Odlazećem predsedniku trebalo je gotovo dva dana da se uopšte obrati naciji nakon poraza, a nagađalo se da će se on usprotiviti rezultatima izbora, jer je pre njih više puta dovodio u pitanje pouzdanost brazilskog izbornog sistema.
U govoru koji je održao juče u predsedničkoj rezidenciji, a koji je trajao kraće od dva minuta, Bolsonaro je izbegao da direktno prizna poraz od Da Silve, ali je rekao da će nastaviti da poštuje ustav Brazila. Takođe je podržao proteste svojih pristalica, ali samo dok oni to čine na miran način.
Odmah potom, njegov šef službe rekao je novinarima da ga je Bolsonaro ovlastio da počne sa procesom predaje vlasti. Nešto kasnije, predsednik je navodno rekao članovima Vrhovnog suda da je njegova izborna borba sa Da Silvom došla do kraja. „Gotovo je. Dakle, hajde da gledamo napred”, rekao je Bolsonaro prema kazivanju sudije Vrhovnog suda Luiza Edsona Fahina. Fahin je to izjavio u video poruci koju su preneli brazilski mediji.
U mnogo čemu nalik na bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa, kojem se Bolsonaro otvoreno divi, odlazeći predsednik Brazila je tvrdio da su mašine za elektronsko glasanje podložne mahinacijama. Nije ponudio nikakav dokaz za to, čak i kad mu je dokaze zatražilo sudsko telo nadležno za izbore.
Mnogi od njegovih pristalica dovode u sumnju rezultate izbora, a kamiondžije koje podržavaju Bolsonara napravile su hiljade blokada širom zemlje u znak protesta. Rano jutros, policija je uklonila 630 blokada, a više od 150 i dalje postoji. Na jednoj od blokada u saveznoj državi Sao Paolo, demonstranti su juče zapalili gume.
Guverner Sao Paula Rodrigo Garsija rekao je juče da je vreme za pregovore sa pobunjenim kamiondžijama isteklo, i nije isključio upotrebu sile kako bi blokade bile uklonjene, ali Bolsonarove pristalice nastavljaju otpor, a društvenim mrežama šire se zahtevi vojsci da izađe na ulice, ili da brazilski Kongres i Vrhovni sud budu raspušteni i da predsednik ostane na funkciji.
(Agencije)
