Libijska izborna komisija raspustila je sva regionalna i lokalna tela za sprovođenje izbornog procesa, čime su, suštinski, odloženi predsednički izbori ambiciozno zakazani za 24. decembar. Istovremeno, Ujedinjene nacije su upozorile na tenzije i mobilizaciju lokalnih milicija, tvrdeći da na ovaj način raste opasnost od izbijanja novih sukoba u Libiji.
Silni problemi sa kojima su prelazne libijske vlasti bile suočene tokom pokušaja da organizuju predsedničke izbore pokazale su se prevelikom preprekom, pa je izborna komisija raspustila regionalne i lokalne glasačke komisije, što predstavlja jasnu naznaku da glasanje zakazano za 24. decembar neće biti održano.
„Raspuštanje regionalnih i lokalnih odbora i komisija“, ključni je deo internog dokumenta, koji je šef izborne komisije Imad el Sajeh u ponedeljak poslao ostalim članovima ovog tela.
Odlaganje izbora logičan je kraj višenedeljnih tenzija oko celokupnog izbornog procesa, uključujući način na koji su potvrđivane kandidature, ceo paket izbornih zakona i na kraju, činjenicu da je približavanje glasanja na ulice isteralo više lokalnih milicija nego pristalica predsedničkih kandidata.
Zbog toga je, tri dana pred glasanje, Misija UN u Libiji (UNSMIL) izrazila ozbiljnu zabrinutost zbog razvoja bezbednosne situacije u Tripoliju, navodeći da bi mobilizacija različitih oružanih grupa „lako mogla prerasti u konflikt“.
Upozorenje Misije UN usledilo je svega nekoliko sati pošto su se na ulicama Tripolija pojavili tenkovi, teškim mitraljezima naoružani kamioneti i druga borbena vozila, kojima su naoružani pripadnici milicija blokirali saobraćaj.
Iako nijedan od libijskih zvaničnika nije zvanično saopštio odluku o odlaganju izbora, generalni sekretar Arapske lige Ahmed Abul Geit izrazio je žaljenje jer izbori u Libiji neće biti održani, okrivljujući za takvu situaciju „strane faktore, unutrašnje podele i prisustvo plaćenika“.
Šef prelazne vlade Abdul Hamid Dbaiba je, ipak, rekao da je za uspeh izbora potrebno imati valjani ustav, zakone koji garantuju poštene izbore i garancije da će sve strane poštovati rezultate.
„Izostanak bilo kojeg od ova tri preduslova uzrok je neuspeha izbora zakazanih za 24. decembar“, rekao je Dbaiba u Tripoliju.
Dbaiba je, uz „feldmaršala“ Kalifu Haftara i Sejfa el Islama, na listi predsedničkih kandidata koje Vašington smatra „suštinski neprihvatljivim“, što zbog poternica koje su raspisali različiti sudovi, što zbog drugih grehova, poput korupcije.
Istovremeno, 17 predsedničkih kandidata potpisalo je zajedničko saopštenje iz čijeg sadržaja proizlazi da je odlaganje izbora neizbežno.
Jedina stvar koja sprečava da izbori i zvanično budu odloženi je strah od američkih sankcija, jer Vašington smatra da nema prepreka za održavanje prvih direktnih predsedničkih izbora u Libiji.
Američki pritisak pokazao se nedovoljnim da se reši nekoliko gorućih pitanja vezanih za sudbinu izbora, uključujući konačnu listu kandidata, koja nije objavljeni ni tri dana pred najavljeno glasanje.
Takođe, kandidatima nije omogućeno da na bilo koji način predstave programe potencijalnim biračima, kojih na biračkim spiskovima ima oko 2,5 miliona. U Libiji, prema procenama, živi oko sedam miliona ljudi.
Odlaganje izbora, kako se čini, bilo je neizbežno već pre nekoliko sedmica, kada je Visoko državno veće zatražilo odlaganje izbora, smatrajući da bi sam čin glasanja mogao da izazove podele i sukobe, kao što se to dogodilo posle parlamentarnih izbora održanih 2014. godine.
Odlaganje izbora, kako stvari stoje, samo će delimično rešiti nagomilane probleme s kojima se Libija suočava, jer ostaje nejasno da li će međunarodna zajednica podržati kraće odlaganje, koje bi značilo da bi, na kraju krajeva, za nekoliko sedmica mogli biti istovremeno održani parlamentarni i predsednički izbori, ili će ova država na izlazak na glasanje čekati nekoliko meseci.
Takođe, postavlja se ozbiljno pitanje ko će voditi Libiju kada u petak istekne mandat prelaznim institucijama, formiranim kako bi državu doveli do izbornog procesa.
Haos u Libiji je, kako se čini, počeo već u ponedeljak, kada su pripadnici lokalnih milicija zatvorili četiri značajna izvora nafte i rasporedili snage po Tripoliju.
Libijski mediji tvrde da je, uz američku podršku, već načinjen novi plan, prema kojem bi o održavanju predsedničkih izbora trebalo da se izjasni novi parlament, posle izbora zakazanih za februar.
Ipak, ni održavanje parlamentarnih izbora nije izvesno, jer se za novi saziv prijavilo bezmalo 3.500 kandidata, pa predstavnici izborne komisije tvrde da do izlaska na glasanje neće biti poguće potvrditi sve kandidature.
Nedugo nakon američkog plana za rešavanje izborne krize, pojavio se i alternativni lokalni plan, prema kojem bi predsednički i parlamentarni izbori morali da budu održani u razmaku od dva meseca.
Izborna komisija je, u međuvremenu, predala vlastima izveštaj o svim mogućim preprekama sa kojima se suočavaju prilikom organizovanja glasanja, tražeći niz amandmana na izborne zakone i rešavanje problema žalbenih veća. Lokalni mediji smatraju da ti problemi ne mogu da budu rešeni pre februara.
Suštinski, prilično razjedinjena međunarodna zajednica je svesna činjenice da nema lakog rešenja krize koja je nastala posle ubistva Muamera Gadafija, pa mogućeg saveznika u procesu stabilizacije Libije traži u budućem pobedniku predsedničkih izbora.
Problem, naravno, predstavlja činjenica da su najznačajniji kandidati za prvog direktno biranog predsednika Libije Gadafijev sin Sejf el Islam, samozvani „feldmaršal“ Kalifa Haftar, Dbeiba – premijer koji je obećao da se neće kandidovati, te bivši ministar unutrašnjih poslova Fathi Bašaga.
(nova.rs)
