Glavna opoziciona stranka na Grenlandu pobedila je na izborima koji bi mogli imati velike posledice po međunarodne interese na Arktiku.
Vodeća opoziciona partija se protivi davanju zelenog svetla međunarodnim kompanijama za eksploataciju bogatih nalazišta retkih zemnih metala na toj autonomnoj danskoj teritoriji.
Levo orijentisana partija Zajednica naroda (Inuit Atakatigit) osvojila je 37 odsto glasova i imaće 12 od 31 poslanika u parlamentu Grenlanda.
Njen čelnik rekao je da rudnik Kvanefjeld, gde se nalaze velika nalazišta retkih minerala, neće biti eksploatisan.
Socijaldemokratska partija Napred (Siumut) zauzela je drugo mesto, a bila je na vlasti od 1979. godine, sa izuzetkom jednog četvorogodišnjeg perioda.
Rezultat izbora najverovatnije znači kraj duge vladavine stranke Napred, čiji je lider Erik Jensen priznao poraz.
Iako nema apsolutnu većinu, Zajednica naroda će verovatno pokušati da formira vladu sa grupom manjih partija pre nego sa strankom Napred.
Grenland je najveće ostrvo na svetu.
Reč je o ogromnoj samopravnoj teritoriji pod danskom krunom koja ima svoju vladu i parlament, ali je vezana za Dansku u odbrambenoj, spoljnoj i monetarnoj politici.
Iako ima samo 56.000 stanovnika, izbori su se pomno pratili na međunarodnom nivou.
Grenlandska privreda oslanja se na ribolov i subvencije danske vlade, ali kao rezultat topljenja leda, mogućnosti rudarstva se povećavaju.
Šta je bio ulog?
U središtu izborne kampanje pred vanredne izbore bio je predlog projekta eksploatacije urana i retkih metala na jugu Grenlanda koji je podnela kompanija Grenland minerals, čiji su najveći deoničari Kinezi, a sedište joj je u Australiji.
Ona traži licencu za upravljanje rudnikom Kvanefjeld.
Sam projekat po značaju prevazilazi granice Grelanda, pošto prostranstva te zemlje, koja su delom prekrivena večitim ledom, prema procenama američke geološke službe, kriju neka od najvećih neistraženih nalazišta retkih minerala u svetu.
Procene ukazuju da se u rudarskom basenu Kvanefjeld nalaze najveći depoziti retkih metala izvan Kine, na koju trenutno otpada više od 90 odsto svetske proizvodnje tih elemenata, neophodnog dela savremenih tehnologija – od pametnih telefona, preko mikročipova, pa do baterija za električne automobile.
Kompanija koja je vlasnik lokacije u Kvanefjeldu, na jugu zemlje, kaže da rudnik ima potencijal da postane najznačajniji zapadni svetski proizvođač retkih ruda, grupe od 17 elemenata koji se koriste za proizvodnju elektronike i oružja.
Međutim, neslaganje oko projekta dovelo je do kolapsa vlade Grenlanda početkom ove godine, utirući put vanrednim izborima.
Mnogi lokalni stanovnici izrazili su zabrinutost zbog potencijalnog radioaktivnog zagađenja i toksičnog otpada na poljoprivrednom zemljištu koje okružuje predloženi rudnik.
„Narod je odlučio”, rekao je Muta Egede, predsednik Zajednice naroda.
„Dva pitanja su bila važna u ovom izbornom ciklusu: uslovi u kojima ljudi žive i naše zdravlje i životna sredina”, rekao je 34-godišnji Egede.
Šef stranke Siumut Erik Jensen rekao je za dansku TV 2 da veruje da je kontroverza oko rudnika Kvanefjeld „jedan od glavnih razloga” njegovog poraza.
Njegova stranka je podržala projekat, tvrdeći da će obezbediti stotine radnih mesta i generisati stotine miliona dolara godišnje tokom nekoliko decenija, što bi moglo dovesti do veće nezavisnosti od Danske.
Zašto je Grenland važan?
Poslednjih godina, Grenland je nekoliko puta dospeo u žižu svetske javnosti, a doskorašnji američki predsednik Donald Tramp je 2019. godine sugerisao da SAD mogu da kupe teritoriju.
Danska je ideju brzo odbacila kao „apsurdnu”, ali međunarodno interesovanje za budućnost Grenlanda je nastavljeno.
Mesto Kvanefjeld je u vlasništvu australijske kompanije Grenland Minerals, iza koje stoji kineska kompanija.
Kina već ima rudarske ugovore sa Grenlandom, dok su SAD – koje imaju ključnu vazduhoplovnu bazu iz vremena Hladnog rata u Tuleu – ponudile milionsku pomoć.
Danska je i sama prepoznala značaj te teritorije: 2019. godine Grenland je prvi put postavila na vrh agende nacionalne bezbednosti.
A u martu ove godine jedan stručnjak je zaključio je da bi Velika Britanija, SAD, Australija, Kanada i Novi Zeland – poznati pod nazivom Pet očiju – trebalo da se usredsrede na Grenland da bi smanjili zavisnost od Kine u pogledu ključnih zaliha minerala.
Rudarstvo, međutim, rudarstvo nije jedini izazov za Grenland.
Teritorija je na prvoj liniji klimatskih promena, a naučnici su prošle godine registrovali rekordni gubitak leda.
To zauzvrat ima značajne implikacije za niska priobalna područja širom sveta.
Ali led koji se povlači povećao je i mogućnosti za rudarstvo i istovremeno proširio mogućnosti novih brodskih trasa kroz Arktik, što bi moglo da smanji vreme isporuka.
Ponovo se govori i o dugotrajnim teritorijalnim sporovima, jer su Danska, Rusija i Kanada tražile suverenitet nad ogromnim podvodnim planinskim vencem u blizini Severnog pola, poznatim kao Lomonosov greben.
U međuvremenu, Rusija pojačava privredne i vojne aktivnosti na Arktiku, što izaziva zabrinutost zapadnih vlada.
(BBC)
