Posle decenija stabilnosti Čilea pod liderstvom centrističkih lidera, u prvom krugu predsedničkih izbora najviše glasova dobila su dva antiestablišmentska kandidata sa suprotnih krajeva političkog spektra koja su iskoristila nezadovoljstvo partijama koje su dominirale zemljom od povratka demokratiji 90-ih, pišu svetski mediji.
Krajnje desničarski populista Hose Antonio Kast (Jose) vodi ispred bivšeg protestnog lidera Gabrijela Borića u prvom krugu predsedničkih izbora pošto je uspeo da privuče podršku glasača s desnice, ukazuje Gardijan (The Guardian).
Na skoro 97 odsto prebrojanih glasova Kast je osvojio 28 odsto, a Borić 26 odsto glasova. Drugi krug izbora biće održan 19. decembra.
Kast je pobožni katolik i otac devetoro dece koji se protivi jednakosti u braku, abortusu i političkoj korektnosti, ističe britanski list, dodajući da se u kampanji fokusirao na migracije, javnu bezbednost i konzervativne društvene vrednosti.
Nasuprot njemu, 35-godišnji bivši studentski lider Borić iz Širokog fronta, čiji je otac poreklom iz Hrvatske, zalaže se za društvene slobode i zeleni oporavak posle pandemije.
Rezultati izbora u nedelju, 21. novembra, sugerišu da je Kastov tvrd stav o nekoliko bitnih pitanja više naišao na odjek kod birača nego Borićevi planovi da proširi i poboljša čileanski sistem socijalne zaštite, ukazuje Gardijan, dodajući da ishod glasanja takođe označava oštro odstupanje od progresivne trase na kojoj je Čile bio pošto su protesti protiv nejednakosti eksplodirali u oktobru 2019.
Čileanski Bolsonaro
Ultrakonzervativni Kast, kojeg ponekad porede s brazilskim liderom Žairom Bolsonarom (Jair), govori razoružajuće blago, mada obećava oštar pristup kriminalu i modernizovanu državu, dok je takođe hvalio “ekonomsko nasleđe” bivšeg diktatora Augusta Pinočea (Pinochet), ističe Rojters (Reuters).
“Radićemo na obnavljanju mira, reda, napretka i naše slobode”, rekao je Kast kasno uveče 21. novembra u svom izbornom štabu.
Desnica je u Čileu, kako navodi Rojters, ojačala kao odgovor na uspon progresivne levice posle gnevnih i povremeno nasilnih uličnih protesta 2019.
Kritičari kažu da odnos Kasta prema političkoj klasi – između ostalog, Kongres je nazvao “cirkusom” – i predlozi koji uključuju izgradnju rova kako bi se suzbile ilegalne imigracije podsećaju na desničarske populističke lidere poput Bolsonara i bivšeg američkog predsednik Donalda Trampa (Trump). Ipak, uoči izbora, Kast je nastojao da minimizuje takva poređenja i da ublaži svoj imidž.
Za kritičare, Kast takođe predstavlja vraćanje na eru brutalne diktature pod Pinočeom 70-ih i 80-ih, koja je, iako je uspostavila veći deo osnova za uspešan ekonomski model Čilea, stvorila veliki jaz između male bogate elite i većine Čileanaca. Kastov brat, Mikael (Michael), bio je ministar u vojnom režimu.
Kast je obećao da će povratiti ekonomski rast i “obnoviti” red posle protesta 2019. kada su spaljivane zgrade u glavnom gradu Santjagu, dok su hiljade ljude povređene u uličnim sukobima s policijom. Kandidat krajnje desnice kritikovao je Borića zbog, kako je naveo, podrške “vandalima” i saveza s Komunističkom partijom u njegovoj širokoj levičarskoj koaliciji.
“Ovog decembra nećemo samo birati predsednika, biraćemo između slobode i komunizma, između demokratije i komunizma”, rekao je Kast, koji takođe dovodi u pitanje rad ustavotvorne skupštine, izabrane u maju, koja radi na predlogu novog ustava koji bi zamenio ustav iz Pinočeove ere.
Izbori u turbulentnom vremenu
Vođstvo krajnje desnog političara u prvom krugu je zapanjujući razvoj u državi koju su potresli politički i društveni protesti zbog nejednakosti i rastućih troškova života, ocenjuje Njujork tajms (The New York Times), ukazujući da su izbori usledili posle neuobičajeno turbulentnog perioda u zemlji kojom su decenijama upravljale centrističke partije i koja je donedavno važila za jednu od najstabilnijih i najprosperitetnijih demokratija u regionu.
Odlazeći predsednik Sebastijan Pinjera (Sebastian Pinera) za malo je izbegao opoziv ovog meseca, dok je mesec dana ranije vojska raspoređena na jug zemlje da se suprotstavi sve nasilnijoj pobuni starosedelačkih militanata, navodi list i dodaje da je buran period u Čileu, dodatno destabilizovan pandemijom COVID-19, postavio pozornicu za prvi krug polarizovanih predsedničkih izbora.
Centrističke koalicije koje su se menjale na vlasti poslednjih decenija bile su autsajderi u trci koju su predvodili radikalniji kandidati koji su Čileancima nudili oštro suprotstavljene vizije budućnosti i koji su iskoristili nezadovoljstvo partijama establišmenta koje su dominirale politikom Čilea od povratka demokratije 90-ih.
Nezadovoljstvo statusom kvo neočekivano je izbilo u oktobru 2019. kada je povećanje cena metroa u Santjagu pokrenulo višemesečne demonstracije na kojima je vandalizam, uključujući paljenje metro stanica i vladinih zgrada, izazvao oštar odgovor snaga bezbednosti. Pošto nedeljama nije uspeo da smiri ulice, Pinjera je u decembru 2019. prihvatio sazivanje ustavotvorne skupštine.
Proces pisanja novog ustava je počeo u maju izborom delegata koji predstavljaju široke segmente čileanskog društva. Delegati raspravljaju o širokim ekonomskim i socijalnim pravima, koja bi mogla da utiču na penzioni sistem, reproduktivna prava i zahteve starosedelaca na zemlju svojih predaka.
Borić, tetovirani političar koji odbacuje kravate i koji bi s 35 godina mogao postati najmlađi lider Čilea, snažno podržava ustavni proces, koji vidi kao priliku za drastičnu rekonstrukciju čileanske privrede i političkog sistema prilagođenog tržištu.
Produbljivanje nestabilnosti
Ulazak dvojice antiestablišmentskih političara sa suprotnih krajeva političkog spektra u drugi krug izbora produbljuje političku nestabilnost u najbogatijoj zemlji Latinske Amerike, ističe Volstrit džurnal (The Wall Street Journal), uz ocenu da je prvi krug glasanja zapretio budućnosti centrističkog političkog sistema koji je u poslednje tri decenije od Čilea napravio model za slobodnu trgovinu i magnet za strane investicije, dok je smanjio siromaštvo.
Izbori u Čileu, kako navodi američki list, odražavaju polarizaciju koja se ukorenila u više zemalja – poput SAD, Brazila, Meksika i Indije – u kojima je gnev vladajućom političkom klasom otvorio vrata populističkoj vladavini. Sada su političke podele u Čileu uzdrmale stabilnost zemlje koja se dugo isticala u politički nestabilnoj Latinskoj Americi
Izbori su takođe povećali neizvesnost u pogledu budućnosti Čilea, gde su decenije fiskalnog opreza i otvorenosti za spoljnu trgovinu i investicije podigle milione u srednju klasu, smanjivši siromaštvo sa 45 odsto stanovništva na osam odsto, ukazuje Volstrit džurnal, ističući da je taj uspeh, koji su ekonomisti nazvali čileanskim čudom, ostvaren pod centrističkim liderima.
Ipak, pandemija COVID-19 u Čileu je odnela više od 38.000 života, dovela do smanjenja ekonomije za šest odsto i povećala siromaštvo, s velikim padom vrednosti pezosa. Izbori su održani u vreme oporavka čileanske privrede s očekivanjem Međunarodnog monetarnog fonda da rast bude 11 odsto, što bi bio jedan od najvećih porasta u svetu, mada ekonomisti kažu da je taj rast privremen.
S druge strane, ukazuje list, Čileanci kažu da očekuju teška vremena bez obzira ko pobedi u drugom krugu. Dok su neki glasači zabrinuti zbog Borićevih ekonomskih planova, oni takođe očekuju da će Kast teško vladati, jer će se verovatno suočiti s Kongresom pod kontrolom levice, kao i uličnim protestima.
(RSE)
