Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Vladimir Kostić ocenio je danas da je rat u Ukrajini možda veći tektonski poremećaj od rušenja Berlinskog zida i da Srbija nema privilegiju da sama bude ostrvo ili kontinent.
On je na redovnoj godišnjoj skupštini SANU rekao da strepi da u ovim geopolitičkim okolnostima „ne postanemo nepoželjni usamljenici Evrope“.
Kostić je poručio da Srbija nema privilegiju da sama bude ostrvo ili kontinent, „ili da se pak mnogoljudna, što definitivno nije, rasprostire na više kontinenata – ona je duboko utisnuta u tkivo i kulturu Evrope i od nje ne može odveslati ka nekim drugim prostorima, obećanim ili koje sami sebi neodgovorno obećavamo“.
On je podsetio da se u drugoj strofi Ode radosti “zloslutno provlače stihovi” – “A onaj ko to nikada nije umeo neka se plačući isključi iz zajednice”.
“A šta ako u toj i takvoj Evropi upravo u njenom zastupanju neograničene otvorenosti i multikulturalne tolerancije, ponovo ne zatreba figura ‘unvierzalnog negativca’ kao strukturna prepreka na tom putu ka neograničenoj unifikaciji. Kome će ta uloga sada biti dodeljena? Radi se o ulozi sa težim posledicama od uloge ‘korisnog idiota’ koju smo povremeno autodestruktivno prihvatali ili su nam je nametali”, rekao je Kostić.
On je istakao da će biti potrebno mnogo mudrosti i slobodnijeg, nekonvencionalnijeg traženja rešenja za probleme sa kojima se Srbija dugo suočava i da će biti potreban i hladni egoizam “da razumemo šta su naši interesi”.
Kostić je ocenio i da se sudbonosne odluke, za koje je potrebna podela odgovornosti, donose u “delokrugu neprihvatljivo ograničenog broja osoba”.
Predsednik SANU u svom govoru se osvrnuo i na kovid pandemiju i rekao da je korona odnela veliki broj članova SANU i dovela neke delove organizacije na rub funkcionisanja, poput Ogranka u Nišu.
Osvrnuo se i na izbore u Srbiji i rekao da je SANU ponovo bio meta napada sa raznih strana od onih koji su traćili gromoglasno klicanje, ali da SANU nije poklekla u očuvanju svog integriteta i nije dozvolila da bude cenzurisana, dok je govoreći o izborima u SANU istakao da nisu bili uspešni u pogledu broja i rodne strukture novih članova i ukazao da će u aprilu 2023. biti održani izbori za predsednika i potpredsednike.
Na skupu je predstavljena i statistika o starosnoj strukturi SANU i rečeno da je najveći broj članova starosti od 66 do 75 godina (oko 40 odsto članstva), a da je starosna struktura u odeljenju za umetnost takva da osam od 15 članova ima više od 80 godina i samo tri manje od 70.
Potpredsednik SANU Ljubomir Maksimović rekao je da rat koi se pojavio u Evropi remeti u zapanjujućoj meri osnovne postulate naučnog morala na međunarodnoj sceni i ukazao da su ruska i beloruska akademija napustile Evropsku federaciju akademija nauka (ALLEA).
(nova.rs)
