RARITET: Intervju kralja Petra II Karađorđevića iz 1949. za američku televiziju NBC (VIDEO)

0
1049

Početkom 1949. godine kralj Petar II Karađorđević već je neko vreme živeo u Sjedinjenim Američkim Državama. Kao, za američke prilike, vrlo egzotična pojava „kralj bez prestola“, Petar II bio je idealan gost za tada relativno mladu emisiju „Susret sa štampom“ (Meet the press) televizije NBC, za koju će se vremenom ispostaviti da je najdugovečnija TV emisija na svetu (prva je emitovana 6. novembra 1947. godine).

U više nego skromnom studiju, kralj Petar II našao se 2. januara 1949. godine oči u oči sa četvoricom iskusnih novinara. Prvi je bio kreator emisije Lorens Spivak, zatim novinar „Njujork tajmsa“ Ejb Raskin i Mori Dejvis iz „Njujork vorld – Telegrama”, novina koje su izlazile do 1966. Najzanimljiviji je ipak bio Templ Filding, putopisac, koji je rat proveo kao operativac propagandnog odeljenja OSS (preteča CIA) u Evropi, a jedno vreme je, kako sam tokom intervjua kaže, bio i kod Tita.

Njih četvorica, uz pomoć voditeljke Marte Rauntri, ispitivali su prognanog jugoslovenskog kralja o svemu i svačemu – od toga da li se oseća kao kralj, ima li podršku u narodu, šta misli o Titu i njegovom raskidu sa Staljinom, veruje li u obnovu monarhije…  Poslednji jugoslovenski kralj, koji tek što je napunio 25 godina, tokom polusatnog razgovora odgovarao je uglavnom vrlo šturo. Odavao je utisak osobe koja nije najbolje obaveštena o nekim stvarima. Nesigurnost je ponekad prikrivao tresući cigaretu u pepeljaru koja se nalazila ispred voditeljke, a često i izbegavajući da odgovori na, za njega, neprijatna pitanja.

Na samom početku emisije, voditeljka Marta Rauntri predstavila je „prognanog jugoslovenskog kralja“, a potom reč prepustila kolegama.

Mori Dejvis: Kralju Petre, da li više volite da Vas oslovljavaju sa „kralj“ ili „gospodine“?

Kralj Petar: Više volim da me zovu kralj.

Mori Dejvis: Ali Vi niste kralj.

Kralj Petar: Prema mom mišljenju, kao i prema mišljenju mnogih ljudi, jesam.

Mori Dejvis: Nameravate li da ostanete u našoj zemlji, da uzmete državljanstvo?

Kralj Petar: Ne.

Ejb Raskin: Kralju Petre, da li mislite da je većinsko raspoloženje naroda u Vašoj zemlji takvo da bi voleli da im se vratite kao kralj?

Kralj Petar: Definitivno.

Ejb Raskin: Zbog čega ste tako samouvereni?

Kralj Petar: Zato što u meni vide alternativu onome što imaju sada.

Ejb Raskin: A uvereni ste da im se ne sviđa to što imaju sada?

Kralj Petar: Da, uveren sam.

Ejb Raskin: Svi izveštaji koje dobijamo iz Jugoslavije ukazuju na to da se maršal Tito sve više okreće nacionalizmu i da dobija još veću podršku od one koju je imao?

Kralj Petar: To je tačno, siguran sam da dobija izvesnu podršku.

Ejb Raskin: Mislite li da mu je to pomoglo na unutrašnjem planu, da raskine sa Kominternom?

Kralj Petar: Na neki način jeste, ali je sa druge strane i izgubio.

Ejb Raskin: Sa koje strane?

Kralj Petar: Izgubio je jer više nema podršku država koje su ga podržavale ranije.

Ejb Raskin: A mislite da je to od vitalne važnosti za nastavak njegove vladavine?

Kralj Petar: Veoma.

Ejb Raskin: Ne verujete da je moguće da uspe njegov raskid sa sovjetskim režimom?

Kralj Petar: Ne, svakako ne.

Templ Filding: Želeo bih da kralju Petru postavim pitanje na koje bi, verujem, mnogi Amerikanci želeli da čuju odgovor. Kada sam bio u Jugoslaviji, kod Tita, tokom rata, on je imao običaj da prefarba konzerve sa hranom u crveno i da tako predstavlja ono što smo mu mi dali kao da su mu to dali Rusi. Mislite li, prvo, da bi Amerika trebalo da mu pomaže sada kada je raskinuo sa Moskvom, i drugo, da li mislite da bi mogao da se ponaša na isti način kao tokom rata?

Kralj Petar: To je veoma teško pitanje, ali već sam jednom ili dva puta govorio da bi, prema mom mišljenju, bila velika greška Sjedinjenih Američkih Država da mu pružaju bilo kakvu pomoć od strateškog značaja.

Templ Filding: Šta je to od strateškog značaja?

Kralj Petar: Većina stvari.

Templ Filding: Hrana…

Kralj Petar: Ne, hrana definitivno ne može biti od strateškog značaja.

Lorens Spivak: Kralju Petre, šta mislite da će da se dogodi ukoliko mu ne pružimo pomoć sada kada je Staljin prekinuo sa njim? Šta će da se dogodi sa Titom i sa Jugoslavijom?

Kralj Petar: Tito je govorio i, rekao bih da to misli ozbiljno, da on može bez ikoga, bez ičije pomoći.

Lorens Spivak: Mislite li da može?

Kralj Petar: Ne, ne mislim. Ne sa ekonomijom i sistemom koji je trenutno tamo. Jugoslavija je bogata zemlja…

Lorens Spivak: Ali šta mislite da će da se dogodi ako mu ne pružimo pomoć? Kakvu budućnost prognozirate?

Kralj Petar: Na to ne mogu da odgovorim, jer mnogo toga zavisi od metoda koje koristi.

Lorens Spivak: Mislite li da bi Tito verovatno pao ako ne bi dobio pomoć?

Kralj Petar: Ne, ne mora da znači.

Lorens Spivak: Zašto onda ne bi trebalo da mu pomognemo?

Kralj Petar: Mislim da, ako pomažete Titu, pomažete komunizam. Pomažući komunizam, prkosite sopstvenim ciljevima, prkosite demokratiji.

Lorens Spivak: Možemo li na bilo koji način da pomognemo Jugoslaviji a da ne pomažemo Titu?

Kralj Petar: To je veoma teško u ovom trenutku.

Ejb Raskin: Kako bi, prema Vašem mišljenju, SAD trebalo da se postave prema Jugoslaviji? Ako mu ne pomognemo, sigurno ćemo ga ponovo približiti Moskvi, a ako mu pomognemo, prema Vašem mišljenju, radićemo na našu štetu. Koji kurs treba da zauzmemo?

Kralj Petar: Predlažem da tražite od njega neku protivuslugu. Ako mu pružite neku pomoć, tražite nešto zauzvrat.

Ejb Raskin: Da li biste nam savetovali da tražimo obnavljanje monarhije?

Kralj Petar: Ne, sigurno ne bih.

Ejb Raskin: Čime bismo onda mogli da uslovimo našu pomoć?

Kralj Petar: Insistirao bih da održi zaista slobodne izbore.

Ejb Raskin: I Vi osećate da bi to vodilo obnovi monarhije?

Kralj Petar: Da, prema mom mišljenju.

Mori Dejvis: Ne mislite li da bi se ljudi u Vašoj zemlji, pod trenutnim okolnostima, pre odlučili za predsednički sistem nego za monarhiju?

Kralj Petar: Ne znam, ne verujem.

Mori Dejvis: Zbog čega ste toliko uvereni da bi Vas ljudi pozvali da se vratite? Imate li tamo neke grupe koje rade za Vas, da li ste u kontaktu sa njima?

Kralj Petar: Ne.

Mori Dejvis: Pa kako onda znate šta ljudi misle? Niste valjda gledali u karte? Morate imati neke kontakte?

Kralj Petar: Ja znam šta moj narod želi, prema mom mišljenju.

Mori Dejvis: Tamo živi 16 miliona ljudi.

Kralj Petar: Otprilike.

Mori Dejvis: A Vi niste bili tamo, koliko, dve, tri godine?

Kralj Petar: I duže od toga.

Mori Dejvis: Onda baš i nemate puno razloga da budete tako samouvereni, osim ukoliko nemate neki uvid u situaciju…

Kralj Petar: Imam ja uvid, ali sada radije ne bih o tome.

Mori Dejvis: Kako se finansirate sada kada više niste kralj?

Kralj Petar: Pa, to je veoma uvredljivo pitanje za mene.

Mori Dejvis: Izvinite, ali…

Kralj Petar: Mogao bih i ja vama da postavim isto pitanje.

Mori Dejvis: Ja radim, imam posao.

Lorens Spivak: Kralju Petre, mislim da je želeo da Vas pita, s obzirom na to da je sva Vaša imovina u Jugoslaviji konfiskovana, a nešto od Vaše imovine koja se nalazila van Jugoslavije očigledno nije…

Kralj Petar: Pre svega, ne znam ni za kakvu moju imovinu van Jugoslavije. Imam dosta toga u Jugoslaviji. Ali van Jugoslavije nemam ništa. Samo primam platu.

Ejb Raskin: Kao što ste možda primetili, američka štampa je slobodna, pa neka pitanja mogu da zvuče nepristojno, ali zaista ne želimo nikoga da vređamo. Ali recite mi nešto o našoj štampi. Mislite li da tačno izveštavamo o događanjima u Vašoj zemlji? Da li naša štampa saopštava, kako kažete, uglavnom istinu, ili ne donosi istinu?

Kralj Petar: Verujem da vaša štampa izveštava onoliko koliko god može da vidi šta se dešava u Jugoslaviji.

Ejb Raskin: Postoji li nešto o čemu ne piše, a što nam možete večeras reći? Nešto što američki narod treba da zna.

Kralj Petar: Mogao bih da vam kažem mnogo toga, ali bih davanjem informacija, koje nisu na meni da ih saopštavam, mogao da odam izvore tih informacija.

Ejb Raskin: Mislite li da ima ikakve šanse da u narednih godinu ili dve, ukoliko mi ne budemo uradili ništa, Tito bude zbačen?

Kralj Petar: Tito može da bude smenjen na dva načina. Može biti smenjen voljom naroda i može da ga zbaci Moskva.

Ejb Raskin: Mislite li da ima šanse da Moskva krene na Jugoslaviju?

Kralj Petar: To je veoma moguće.

Ejb Raskin: Šta mislite da će narod da radi ako do toga dođe?

Kralj Petar: Deo naroda će ga sigurno podržati, a drugi deo će da bude neutralan. Većina će biti neutralna, jer znaju da bi, ako se budu suprotstavili, ako budu pokušali da mu pomognu ili ako budu pokrenuli borbu protiv Tita i Moskve istovremeno, kazna bila prevelika.

Ejb Raskin: Da li bi to povećalo ili umanjilo šanse za Vaš povratak?

Kralj Petar: Mislim da bi i jedno i drugo umanjilo moje šanse.

Templ Filding: Pod pretpostavkom da se vratite, malopre ste govorili o volji naroda, kakav bi Vaš režim bio? Po čemu bi se razlikovao od Titove vlasti?

Kralj Petar: Pa, bio bi, kako ja to zovem, „monarhijsko-predsednički sistem“. Bilo bi zasnovano na sistemu na kojem je zasnovana britanska imperija. Jugoslavija bi imala parlamentarni sistem, a kralj bi bio samo zaštitnik. Narod bi upravljao zemljom preko predstavničkog doma i senata, kroz izbore.

Ejb Raskin: Mislite li da bi sećanje na vladavinu Vašeg oca moglo u narodu da izazove određene sumnje prema ovom Vašem obećanju?

Kralj Petar: Ne, sigurno ne bi.

Ejb Raskin: Njegov režim nije bio demokratski.

Kralj Petar: Nije bio demokratski režim. Jedno vreme je bio. Bilo je, međutim, trenutaka kada je bilo potrebno preduzeti neke drastične mere.

Ejb Raskin: Šta je po Vašem mišljenju nagnalo ljude da prihvate komunističku vlast? Zašto su se okrenuli komunizmu, ako ne zbog sećanja na to vreme, rat i sukobe koje su doživeli? Mislite li da ih je Teheranski sporazum na to naterao?

Kralj Petar: Da, veoma je uticao.

Ejb Raskin: Kako je uticao?

Kralj Petar: Pa, radije ne bih ulazio u te stvari, jer bi to bilo suviše blizu samoj suštini…

Ejb Raskin: Sada bih da malo promenim fokus. Kralju Petre, kada ste bili u Madridu, pre dolaska u našu zemlju, jedan od ljudi iz Vaše pratnje rekao je da će jedna od Vaših uloga biti i da pomognete pri organizaciji ljudi u emigraciji sa ciljem ponovnog uspostavljanja demokratskog oblika vladavine u Beogradu. Da li je to deo Vaše misije ovde?

Kralj Petar: Da odgovorim na to pitanje tačku po tačku. Pre svega, nisam bio u Madridu. To je greška.

Ejb Raskin: Mislite da je to neko ko liči na Vas?

Kralj Petar: Ja nisam bio u Madridu. Drugo, niko ne bi mogao da kaže neke stvari u moje ime bez mog odobrenja. Treće, pitanje je da li će ovde da bude formiran Jugoslovenski odbor, zar ne? Verujem da političari iz moje zemlje nameravaju da formiraju Odbor i ja ću ga podržati kad bude formiran. Ali ja kao ustavni monarh nemam nikakva prava da formiram bilo kakve odbore, ništa više nego što kralj Engleske ima pravo da formira vladu.

Ejb Raskin: Koliko su ti planovi uznapredovali, prema Vašim informacijama, bez Vašeg aktivnog učešća?

Kralj Petar: Uznapredovali su do određene tačke, ima razgovora raznih političara koji su izbegli iz Jugoslavije, Srba, Hrvata i Slovenaca.

Ejb Raskin: Imaju li oni pravu podršku u zemlji, ili su svi koji ih podržavaju van zemlje?

Kralj Petar: Neki od njih imaju veoma ukorenjenu podršku u zemlji, a neki su već dugo van nje.

Lorens Spivak: Mislite li da je narod u Jugoslaviji zaista politički sazreo za jedan demokratski režim?

Kralj Petar: Da, definitivno jeste.

Lorens Spivak: I mislite da je obnavljanje monarhije više demokratsko od uspostavljanja demokratije poput naše?

Kralj Petar: Ja bih se oslanjao na kombinaciju vaše demokratije i demokratije kakva postoji u britanskoj imperiji.

Lorens Spivak: Ne bih želeo da Vas uvredim, ali koja bi u ovo vreme bila prednost monarhije u odnosu na predsednički sistem? Zbog čega bi ikome bilo dozvoljeno da prenese svoju krunu nekome ko je možda manje sposoban od njega? Osim ako neće da bude samo figura, kao što je manje-više engleski kralj?

Kralj Petar: Upravo na taj način i ja razmišljam. Upravo ste rekli ono što ja mislim.

Lorens Spivak: Mislite li da kralj treba da bude manje-više samo figura?

Kralj Petar: Da, figura i zaštitnik.

Lorens Spivak: Slušajući Vas večeras, nismo stekli utisak da ste osoba koja bi bila spremna da bude samo figura. Zvučite mnogo pametnije od toga. Da li biste bili zadovoljni da se vratite u zemlju i da budete samo figura?

Kralj Petar: Da.

Kralj Petar II Karađorđević

Kralj Petar II Karađorđević

Templ Filding: Ako je kralj Engleske samo figura, ili ako je i nešto više od toga, nije li on, zapravo, tačka zajedništva…

Kralj Petar: Da, to je najvažnija stvar.

Mori Dejvis: Rekli ste da bi Moskva možda krenula na Jugoslaviju. Mislite li na vojni sukob?

Kralj Petar: Ne, to ne znači nužno to. Mogao bi da bude vojni sukob, ali oni mogu da krenu na Jugoslaviju i bez toga.

Mori Dejvis: Mislite kao što je bilo u Poljskoj?

Kralj Petar: Da, i kao što je bilo u Čehoslovačkoj.

Mori Dejvis: Vidite li ikakve naznake revolucije u Vašoj zemlji sada?

Kralj Petar: Ne, sigurno ne.

Ejb Raskin: Razmišljao sam o onim, za Vas nesrećnim vremenima s početka 1945. godine, kada ste bili izloženi pritiscima da prenesete ovlašćenja na Namesništvo. Na kraju ste popustili, uspostavljeno je Namesništvo koje je trajalo nekoliko meseci. Na kraju Vi ste se vratili u London i izdali jedno prilično ogorčeno saopštenje u kojem ste rekli da je, zapravo, Namesništvo bilo „sovjetski sluga“, da više ne možete da ih podržavate. Zašto ste ćutali sve vreme, do dana dok Tito nije objavio da ne smatra da zemlja treba da ima kralja, već da treba da bude republika?

Kralj Petar: Odgovor je vrlo jednostavan. Tito je do tada formalno poštovao Namesništvo.

Ejb Raskin: Da li je? Vaše saopštenje implicira da je to bilo marionetsko Namesništvo?

Kralj Petar: Da, ali on formalno nije prekršio…

Ejb Raskin: Mislite da oni više nisu mogli da predstavljaju kralja?

Kralj Petar: Ne, oni više nisu mogli da predstavljaju kralja, zar ne?

Ejb Raskin: Nisu mogli da predstavljaju kralja, ali su ostali na položaju. Drugim rečima…

Kralj Petar: Ostali su na položaju samovoljno, bez mog pristanka.

Ejb Raskin: Moje pitanje je, zašto ste ćutali i pored očiglednog skretanja…

Kralj Petar: Želeo sam da im pružim šansu da urade šta mogu.

Lorens Spivak: Malopre ste rekli da osećate kako bi kralj trebalo da bude tačka zajedništva za ceo narod. Rekli ste i da bi se većina građana, ako bi ih pitali na referendumu, opredelila za Vas. Mislite li da biste, ako biste se vratili u Jugoslaviji, mogli da budete ta tačka okupljanja?

Kralj Petar: Da, uveren sam da bih.

Lorens Spivak: Zašto se onda ne vratite?

Templ Filding: Verovatno bi ga ubili.

Kralj Petar: Verovatno bi me ubili čim bih kročio u svoju zemlju.

Lorens Spivak: Zar nema nikakvog pokreta otpora? Nema li grupa ljudi koje Vas podržavaju, koje bi mogle da rade sa Vama? Da okupite ljude oko Vas.

Kralj Petar: Da, ali bio bi zločin okupiti te ljude danas. Rezultat bi bio da bi ti nevini ljudi patili, a toliko su već patili tokom rata. Definitivno nije vredno pokretati bilo kakav otpor sada. Milioni ljudi bili bi masakrirani. Ne želite sada da počnete građanski rat.

Lorens Spivak: Ima li onda šanse da Tita zbaci sam narod, bez mešanja sa strane?

Kralj Petar: To je veoma teško pitanje. Mislim da definitivno postoji šansa. Ali to je na narodu da odluči. Nije na meni da odlučim umesto njih ili da ih navodim na pobunu.

Mori Dejvis: Tokom Titovog političkog uspona bilo je priča da je on Rus. Koje je on uopšte nacionalnosti?

Kralj Petar: Uh, ne znam.

Mori Dejvis: Ne znate. A na šta sumnjate?

Kralj Petar: Znam jedino da ne govori baš najbolje naš jezik.

Mori Dejvis: Ne govori. A koji jezik govori najbolje?

Kralj Petar: Ne znam. Ali preko radija ne govori dobro naš jezik. Čuo sam ga na radiju.

Ejb Raskin: Možete li malo da nam osvetlite suđenje koje je u oktobru održano u Beogradu. Ono je možda organizovano u propagandne svrhe, a možda je i autentično. Trojici ljudi, koji su priznali da su Vaši doušnici, suđeno je zato što su Vam dostavljali informacije, za koje su takođe rekli da su bile neproverene i da su Vam ih davali samo zato da biste nastavili da ih plaćate?

Kralj Petar: Sve što mogu da kažem, a odgovor je veoma jednostavan, jeste da nisam dobijao nikakve informacije od njih.

Ejb Raskin: Da li ste ikome plaćali za informacije?

Kralj Petar: Ne.

Ejb Raskin: Dakle, cela stvar je iskonstruisana?

Kralj Petar: Potpuno. Kao što je slučaj i sa ostalim suđenjima.

Ejb Raskin: Da li ste se ikad čuli sa nekim od ove gospode koja su priznala…

Kralj Petar: Jesam sa jednim, davno. Ali nikad ga nisam sreo.

Ejb Raskin: Dakle, on nije Vaš doušnik, nije jedan od ljudi koji Vas obaveštava o situaciji u zemlji?

Kralj Petar: Sasvim sigurno nije.

Templ Filding: Kralju Petre, koje bi bilo Vaše rešenje za problem Trsta?

Kralj Petar: Ovo je prilično zabavno, jer ja smatram da bi Trst trebalo da bude sedište Ujedinjenih nacija. Znam da se mnogi ne slažu sa mnom u vezi sa tim. Ali, Jugoslavija i Italija će uvek imali razmirice oko ovog grada i luke Trst.

Marta Rauntri: Bili ste nedavno u Madridu, što me dovodi do Franka. Šta mislite o podršci Franku?

Kralj Petar: To je veoma nezgodno pitanje. Ne znam mnogo o Španiji. Imali smo dobre odnose pre rata, tokom rata mi smo bili pod pokroviteljstvom britanske vlade i od tada nemamo nikakve kontakte sa Španijom.

Lorens Spivak: Da li ste bili u kontaktu sa nekim zvaničnicima Stejt departmenta?

Kralj Petar: Ne bih da odgovorim na to pitanje.

Lorens Spivak: Možete li nam reći ovo. U zemlji raste uverenje da je Tita moguće kupiti. Da li je neko u ovoj zemlji odgovoran za to što američki narod tako misli, neko povezan sa Stejt departmentom?

Kralj Petar: Ne, koliko ja znam. Ali želim da vam kažem nešto. Pre nekoliko meseci, u avgustu, Tito je svojim partijskim drugovima rekao – tokom rata morali smo da pravimo kompromise i budemo prijatelji sa kapitalističkim državama kao što su SAD i Velika Britanija. Ali, sve to bio je samo manevar kako bismo dobili njihovu podršku, kako bismo pobedili. Svi su se glasno nasmejali. I sada vidite da smo slobodni da možemo da radimo šta želimo. Doveli smo na vlast našu komunističku partiju, komunistički režim, imamo šta želimo. Iskoristili smo ih, zato nemojte da se nervirate zbog toga što sam ja pravio kompromise sa njima.

Lorens Spivak: Ako biste imali jednu priliku da nas zamolite da Vam pomognemo da se vratite na jugoslovenski presto, šta biste tražili?

Kralj Petar: Na to neću da odgovorim danas.

Lorens Spivak: A sutra?

Kralj Petar: Možda sutra ili prekosutra.

Lorens Spivak: Zašto oklevate da odgovorite na to pitanje? Sigurno ste nestrpljivi da povratite presto.

Kralj Petar: Da, ali ne želim sada to da otkrivam. Imam svoj program i ne bih da ga ugrozim.

Ejb Raskin: Da li imate i vremenski plan za realizaciju programa?

Kralj Petar: Ne, ništa konkretno.

(ekspres.net)

Ostavite komentar