ROBERT HEJDN, AMERIČKI EKSPERT ZA BALKAN: Centralizacija BiH nemoguća misija

0
56

Profesor Univerzitet u Pitsburgu, Robert Hejdn, jedan je od stručnjaka za Balkan s najdužim stažom u SAD.

Baveći se četiri decenije balkanskim problemima kao pravni i politički antropolog, profesor Hejdn je izučavao etnografske aspekte jugoslovenskog socijalizma, što mu je dalo dublje razumevanje nacionalnih pozicija i orijentacija kao i sukoba 1990-ih godina.

Nedavno je reagovao u časopisu National interest, na izveštaj Vudro Vilson centra koji traže promene Dejtonskog sporazuma i centralizaciju Bosne i Hercegovine, što je prema mišljenju profesora Hejdna, nemoguća misija. O tome, kosovskom pitanju kao i o balkanskom nesleđu Trampove administracije i mogućnim planovima Bajdenove, profesor Hejdn govori za Danas.

– Ne samo sada, nego u svim relativno slobodnim i poštenim izborima održanim od 1920, stanovništvo se suštinski delilo u tri odvojene grupe, Bošnjake, Hrvate i Srbe – navodi sagovornik Danasa. Pre njih bili su izbori za Otomanski parlament sa predstavnicima i Bosne i odvojeno Hercegovine, gde je bilo obavezno da uključe većinu Muslimana, onda određeni broj hrišćana i jednog Jevrejina. U Austrougarskoj Bosni i Hercegovini parlamentarni predstavnici bili su zastupljeni sa 31 pravoslavcem, 24 Muslimana, 16 katolika i jednim Jevrejinom.

Dakle, podela nije ništa novo, a sasvim jasno nije rezultat Dejtona. Nasuprot: Dejton je takav zbog podela u bosanskom društvu. Terminologija je promenjena, ali podele kao takve nisu nove i traju od najmanje 1830. godine.

Ideja da je politika korumpirana zbog Dejtona takođe je pogrešna. Na listi korupcije Transparensi interneštenela, BiH je bolje rangirana od Albanije i Severne Makedonije, obe članice NATO, a ne mnogo iza Srbije i Turske. Ni jedna od tih zemalja nema dejtonski sistem. I mnogo, mnogo bolje od Iraka i Avganistana koji, reklo bi se, nisu mnogo imali koristi od NATO okupacije i plana izgradnje države.

Izveštaj Vilson centra sve ovo ignoriše i kaže da zapad treba da radi sa građanima Bosne na novom Ustavu. Ali s kojim građanima, izabranim od koga i koga zastupaju – to ne kaže. Pošto se svaki Hrvat i svaki Srbin, izabran u BiH od 1990, suprotstavio stvaranju centralizovane države, izveštaj Vilson centra čini se kao zahtev da se ignoriše ponovo iskazana volja polovine stanovnika.

Izveštaj ima činjenične greške, poput konstatacije da su Bošnjaci na izborima 2020. glasali protiv etničkih nacionalista, što bi neko mogao da tvrdi za sarajevske opštine, ali nigde više, nego sasvim suprotno, kao u Mostaru na lokalnim decembarskim izborima.

Što se tiče neetničkih stranaka, one imaju proporcionalno veoma malo članova. U Federaciji BiH, bošnjačke i nominalno građanska partije imaju veoma slične platforme, štaviše, na izborima u Mostaru bile su u koaliciji. Mada je Vilson centar stučna ustanova, neki od potpisnika imaju veoma malo stručnog iskustva ili kvalifikacija osim u tinktenkovima. Uključili su Bošnjake, ali ne i Srbe i Hrvate.

* Pojavljuje se i predlog da se formiraju specijalne snage EUFOR ili NATO koje bi bile u stanju da intervenišu svuda u zemlji, nešto nalik okupacionanim snagama u Avganistanu?

– Da, izveštaj poziva na stvaranje mobilnih jedinica u Sarajevu, u stilu karabinjera, koje mogu da se rasporede bilo gde za kratko vreme. Oni ne treba samo da posmatraju sukobe, nego treba da budu u stanju da odvrate policiju i paravojne formacije od surovih akcija u slamanju građanske neposlušnosti i da nametnu odluke Visokog predstavnika.

To je vojna okupacija, suštinski jednaka indijskoj armiji u Kašmiru ili britanskoj u Severnoj Irskoj za vreme nevolja. Obratite pažnju da treba da nametnu odluke Visokog predstavnika. Vau! To je sjajno – strana sila da nametne odluke stranog upravljača! Veoma teško je videti da bi to bilo ikad prihvaćeno kao legitimno, bilo od Srba, bilo od Hrvata u Bosni i Hercegovini. A ako se toj sili pruži otpor – šta se događa?

* Otkuda među stručnjacima za Balkan postoje tako uporni pokušaji da se nametne rešenje koje sasvim jasno nije podržano od sve tri konstitutivne etničke grupe u BiH?

– U SAD to je deo posledice napora da se pomogne narodima koji se doživljavaju kao žrtve iz 1990-ih. Bilo je mnogo prilika za poslediplomske studije za Bošnjake i kosovske Albance, a u isto vreme veliko interesovanje za studije ljudskih prava među njima. Veoma malo studenata želelo je da proučava samu Srbiju, još manje Republiku Srpsku, a skoro niko Hrvate u BiH. Bošnjaci i Albanci, uglavnom sa dvojnim državljanstvom, bili su talentovani da se domognu američkih institucija i tinktenkova.

* Koja vrsta odnosa Bajdenove administracije može da se očekuje prema Trampovom „balkanskom nasleđu“ – kontinuitet ili reinterpretacija postignutih sporazuma, ili sasvim novi pristup i da li će događaji od 6. januara uticati na snažnije distanciranje od Trampa?

– U Sjedinjenim Državama zaista nema mnogo Trampovog balkanskog nasleđa. Događaj sa predsednikom Vučićem i premijerom Hotijem prošao je gotovo nezabeleženo u medijima, a ako je nešto i bilo, onda je uglavnom bilo o Izraelu, što je, s Trampove tačke gledišta, bilo sve što je važno. Siguran sam da su predsednik Vučić i premijer Hoti znali ovo, ali da nisu bili u poziciji da to odbiju. Ova pitanja takođe mnogo zavise od Nemačke, ali i od Rusije. Bajdenova administracija mora da ponovo izgradi odnose s Nemačkom, a čini se da je ona refleksivno antiruska.

* Na saslušanju o svom potvrđivanju, novi državni sekretar Entoni Blinken, pozdravio je i prihvatio Trampove napore u normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova?

– Što se tiče Blinkenovih komentara o Kosovu, on je rekao senatoru Džonsonu: „Spomenuli ste rad na Kosovu i Srbiji, i ja sam to takođe pozdravio. Kao što znate, izabrani predsednik je u prošlosti proveo dosta vremena u tim zemljama i mislim da delim vaše uverenje da postoje stvari koje možemo učiniti da Kosovo napreduje, a takođe i da Srbija napreduje“. Dakle, nije došlo do promene u celokupnoj politici zalaganja za normalizaciju odnosa. Avgustovski dokumenti o ekonomskoj normalizaciji ne predstavljaju sporazum između Kosova i Srbije – Vučić i Hoti potpisali su različite dokumente, a nijedan od njih nije potpisao Tramp; i Tramp je izdao odvojena pisma svakom od njih pozdravljajući njihovu hrabrost u radu na: normalizaciji – ne radi postizanja bilo čega određenog osim u slučaju kosovskog priznavanja Izraela i u obećanja Srbije da će ambasada biti premeštena u Jerusalim. Znači, u dokumentima gotovo da nema ničeg konkretnog, sigurno se ništa nije dogovorilo između Srbije i Kosova, ali takođe nema ni između SAD, Srbije ili Kosova – nijednog papira koji su potpisali Tramp i Vučić, ili Hoti, a još manje oboje, ili i Hoti i Vučić čak i bez Trampa.

Dakle, tačno, Blinken kaže da će SAD insistirati na normalizaciji. Zar nije svaka američka administracija to govorila od najmanje 2008. godine? Ali, nije bilo posvećenosti bilo čemu u onome što je Tramp priredio u Vašingtonu, jer se u Vašingtonu zapravo ništa nije dogovorilo osim da Kosovo prizna Izrael i da Srbija premesti ambasadu, niti posvećenosti normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova.

* Najavljen je novi angažman bivše državne sekretarke Madlen Olbrajt u balkanskim pitanjima. Koji su razlozi njenog povratka i šta mogu da budu njeni ciljevi?

– Pogledajmo koliko se ona doista vraća. Događaj u Komitetu za spoljne odnose Predstavničkog doma bilo je poslednje ura Eliota Engela. Nije verovatno da ljudi koji dolaze na vlast u Vašingtonu, pamte Olbrajtovu. A i zašto bi? Oni nisu bili na tim pozicijma pre 20 godina i sad nije verovatno da će prepustiti nekome ko je pre 20 godina napustio položaj da odluči šta oni treba da rade. Oni će je slušati, ali ona neće odlučivati, iako će lobirati.

* Ima indicija da se može očekivati snažniji pritisak na Srbiju i zahtevi da prizna Kosovo, ako je potrebno i ultimatumima, kako je to nedavno rekao Dejvid Filips?

– Albanski političari s Kosova samo prave dodatne komplikacije sa idejom da se Kosovo spoji sa Albanijom. Teško je u tom slučaju biti protiv referenduma u Republici Srpskoj ili delovima BiH sa hrvatskom većinom. Ali, teško je da se složimo da sever Kosova treba da bude deo Velike Albanije. To govori da među kosovskim političarima ima nekoliko veštih ljudi sa dobrim vezama, uključujući vršioca dužnosti predsednika Vjosu Osmani.

* Šta su razlozi za povratak u upotrebu pretećeg vokabulara, iako je prošlo 20 godina od kosovskog sukoba. Da li je to prevaziđeni stil ili on može da donese neke plodove?

– Diplomatija je uvek uključivala potencijal pretnje. Ali pitanje je – pretnje od čega? Sumnjam da bi Bajdenova administracija bila odlučna da šalje trupe u potencijalnu opasnost. NATO, ali koje trupe? Turske naravno, jer su bilateralni odnosi Albanije s Turskom vratili Tursku na Balkan, odvojeno od NATO, prvi put posle 1913. Bez obzira da li bi ostale NATO članice želele toliko tursko prisustvo. Drugo je to pitanje. A onda, tu je BiH – raspoređivanje brojnih turskih trupa bilo bi pre podsećanje na neootomanizam.

* Šta je nauk Trampovog mandata za Balkan i SAD?

– Lekcije Trampovog mandata u SAD? O Bože moj! Bojim se onoga što je Tramp pokrenuo. Po prvi put od 1860-ih imamo Amerikance koji se naoružavaju protiv drugih Amerikanaca, a napad na glavni grad bio je pokušaj Trampovog puča. Sačekajmo da Bajden neko vreme bude bezbedno na funkciji, a onda ćemo videti. Takođe smo prošli 400.000 mrtvih zbog kovida 19 do 19. januara, a distribucija vakcina ne ide dobro. Razmislite o tome – pošto je izgubio izbore, Tramp je sve vreme proveo pokušavajući da izvede puč, umesto da pokušava da obuzda virus. Koja je to lekcija?

Što se tiče lekcija iz Trampovog mandata za bilo koga van SAD – ko zna? Kao što se često govori, Tramp je izdao dugogodišnje saveznike i sprijateljio se sa desničarskim moćnicima u drugim zemljama. Da vidimo da li Bajdenova administracija može ponovo da izgradi američki kredibilitet. Rizična vojna okupacija kojom se nameće centralizovana država u BiH koju pola stanovništva odbija, i Hrvati i Srbi, ne čini se kao obećavajući način za to.

Zašto je Zapadni Balkan prioritet

* Predsednik Bajden i kancelarka Merkel u telefonskom razgovoru ubrojali su Zapadni Balkan u prioritete. Koji su razlozi za to?

– Ovo pitanje se tiče ne samo Bajdena, nego i Merkelove. Trampova administracija je napravila ogromnu štetu američkim odnosima sa većinom zemalja Evrope. Bajden mora da radi kako bi obnovio veze sa evropskim državama. To će biti prvenstveni Blinkenov zadatak. Demokratsko antirusko stanovište neće biti ovde mnogo od pomoći, jer je Rusija bliža Nemačkoj nego SAD, a Severni tok 2, koji Amerika želi da blokira, ključan je za Nemačku, pa tako pogađa vitalne nemačke interese.

Američka politička elita verovatno vidi Kosovo kao važnije od BiH, zato što je Tramp organizovao Vašingtonski sastanak. Zapadni Balkan će verovatno biti deo američko-evropskih i drugih dilova, kao što je to bilo priznanje Hrvatske i Slovenije, priznanje BiH i brojnih planova koji su usvajani radi rešenja jugoslovenske krize.

Bajden i Blinken moraju da budu mnogo prilagodljiviji, nego što su bili ranije. To će važiti takođe i za Zapadni Balkan.

(Danas)

Ostavite komentar