ŠTA JE OBILJEŽILO OVU GODINU, OSIM KORONE: 2020. u znaku pet ključnih globalnih događaja

0
63

Čak i ako ne računamo pandemiju korona virusa, 2020. će budućim istoričarima važiti za godinu punu događaja koji su promenili svet.

Od američkih predsedničkih izbora do višemesečnih protesta protiv “evropskog poslednjeg diktatora”, ovo je pet događaja koji će oblikovati svet u narednim godinama.

Bajden pobedio Trampa na američkim izborima

Oči celog sveta su u novembru bile uprte u Sjedinjene Američke Države – a svi su jedva čekali da saznaju da li će najveća svetska ekonomska i vojna sila biti pod vođstvom Donalda Trampa još četiri godine ili će to prepustiti kandidatu Demokrata Bajdenu.

Iako su izbori održani 3. novembra, u nekim ključnim državama borba je bila tesna, pa je tek posle nekoliko dana Džo Bajden projektovan kao pobednik, dok se brojanje glasova nastavilo.

Međutim, Tramp nije prihvatao poraz, govorio je da su izbori lažni i da se radi o izbornoj prevari Demokrata, bez navođenja dokaza.

Bajden je pobedio sa rekordnih 81.283.485 glasova nasuprot Trampovih 74.223.744, a elektorski koledž je potvrdio Bajdenovu pobedu – 306 elektorskih glasova, dok je Tramp osvojio 232.

Ujedinjeno Kraljevstvo izašlo iz Evropske unije

Ujedinjeno Kraljevstvo je zvanično napustilo Evropsku Uniju 31. januara ove godine – ali sa prelaznim periodom koji je na snazi kao deo Sporazuma o povlačenju.

To je prvi put da je država napustila blok, a dugoročne posledice tek treba da se vide.

Do izlaska je došlo četiri godine nakon referenduma, a zemlja je za to vreme promenila čak tri premijera. Saga se odužila do kraja 2020. godine, dok su se Velika Britanija i EU “rvale” oko trgovinskog sporazuma i drugih aranžmana.

Ukoliko se ne postigne sporazum, Britanija će izaći “bez dogovora”, što će biti ekonomski štetno za obe strane, posebno za UK.

Evropska unija čini finalne napore da postigne post-Bregzit trgovinski sporazum sa Velikom Britanijom, iako i dalje postoje velika razmimoilaženja o pitanju pravila međunarodnog ribolova, saopštio je u utorak glavni pregovarač EU Mišel Bernije.

Dve strane već mesecima pokušavaju da dođu do obostrano prihvatljivog sporazuma kojim bi bili definisani novi odnosi i “pokrivena” pitanja od trgovine, preko saobraćaja do energetike.

Velika Britanija će 31. decembra i formalno ostvariti svoj izlazak iz EU, jer tada ističu i sporazumi o slobodnoj trgovini koje je potpisala.

Revolucija u Belorusiji

Aleksandar Lukašenko, kog neki zovu “evropskim poslednjim diktatorom”, pobedio je na predsedničkim izorima u zemlji u avgusti, tvrdi njegov režim.

Međutim, zapadne vlade, EU i veliki deo beloruske populacije ne slažu se sa ovim, tvrdeći da su izbori namešteni u korist Lukašenka, koji je predsednik 26 godina – i jedini je predsednik kog je država ikada imala.

Vođena koalicijom ženskih lidera, opozicija je u izbornom krugu videla ogromnu javnu podršku, a nakon proglašenja rezultata, širom zemlje održani su neviđeni protesti.

Uprkos represiji od strane snaga državne bezbednosti, koja je uključivala na hiljade hapšenja, navode o mučenju i smrt velikog broja aktivista, protesti se i dalje održavaju na ulicama Minska i u drugim gradovima.

Liderka opozicije Svetlana Tihanovskaja bila je protivkandidat na izborima nakon hapšenja njenog supruga. Otada se nalazi u egzilu, dok su i drugi lideri opozicije bili primorani da napuste zemlju ili se nalaze u zatvoru.

Ostavka vlade u Bejrutu nakon katastrofalne eksplozije u luci

Oko 200 ljudi je poginulo, a hiljade ranjeno u katastrofalnoj eksploziji u luci u Bejrutu početkom avgusta.

Ali posledice te eksplozije otišle su dalje od štete, smrti i razaranja koje su prouzrokovale, što je na kraju navelo vladu da podnese ostavku nakon negodovanja javnosti i međunarodne zajednice.

4. avgusta popodne, ogromna eksplozija, toliko snažna da se osetila stotinama kilometara daleko u Izraelu i na Kipru, potresla je grad.

Zvaničnici su rekli da je to izazvano paljenjem oko 2.750 tona amonijum nitrata, industrijskog đubriva, koje je godinama stajalo u luci, nepropisno uskladišteno.

Potvrđeno je da je više od 200 ljudi umrlo od eksplozije, hiljade su hospitalizovane, a oko 300.000 ljudi ostalo je bez domova zbog široko rasprostranjene štete nanete u većem delu grada.

Nakon što je otkriven uzrok eksplozije, sa potencijalno opasnom materijom koja je bila skladištena nepravilno, u blizini teško naseljenog dela grada, u zemlji je došlo do porasta besa.

Nekoliko dana nakon eksplozije – vlada je podnela ostavku.

Premijer Hasan Diab samo je jedan od zvaničnika koji se suočava sa optužbom zbog eksplozije. Sudija koji je podneo tužbu rekao je da su ministri primili nekoliko upozorenja o amonijum nitratu i da nisu preduzeli nikakve mere da spreče ono što se dogodilo.

Pokret “Black Lives Matter” se proširio globalno

Smrt Afroamerikanca Džordža Flojda (46), koji je umro nakon što je policajac tokom hapšenja klečao na njegovom vratu duže od osam minuta, dovela je do velikih protesta ne samo u SAD gde se incident dogodio, već širom sveta.

Flojd je uhapšen 25. maja nakon što je navodno pokušao da plati namirnice lažnom novčanicom. Derek Šovin, beli policajac iz Mineapolisa, klečao je na njegovom vratu, dok su mu drugi policajci pomagali u obuzdavanju Flojda ili sprečavajući prolaznike da pomognu.

Nakon što je snimak njegove smrti postao viralan, došlo je do velikih protesta protiv policijske brutalnosti i rasne nepravda, u početku lokalno, pre nego što su se proširilo po SAD-u, a zatim i širom sveta.

Došlo je do demonstracija u evropskim gradovima, gde su u centar pažnje dospela pitanja trenutne rasne nejednakosti, policijske brutalnosti i istorijska pitanja poput kolonijalizma.

Pokret “Black Lives Matter” (Crni životi su važni), koji je osnovan 2013. godine nakon ubistva tinejdžera Trejvona Martina, dobio je međunarodnu pažnju nakon smti Flojda, a organizacije su osnovane u brojnim zemljama.

(telegraf.rs)

Ostavite komentar