Slovenački dokument je važan i konstruktivan napor da se prevaziđe problem stagnacije na Balkanu i njegovog postojanog izlaska iz orbite Zapada.
Do sada, slažem se sa svim što sam video u ovom dokumentu. Istina je da narodi u regionu, naročito Srbi, Albanci i Hrvati žele da upostave nacionalne države.
Istina je da je integracija regiona u zapadne institucije „zaglavljena“ sve dok su blokirane njihove težnje za nacionalnim državama. I istina je da nezapadne sile, poput Rusije i Turske, stiču moć, kaže u razgovoru za Demostat Timoti Les, vođa projekta „Studije dezintegracije“ Centra za geopolitiku Univerziteta Kembridž, komentarišući sadržaj non-pejpera čiji je autor, tvrdi se, slovenački premijer Janez Janša.
U navedenom dokumentu se zagovara „prekrajanje“ mape Zapadnog Balkana što bi, pre svega podrazumevalo, ujedinjenje Kosova i Albanije, te mirnu secesiju BiH, uz pripajanje Republike Srpske Srbiji.
Takav koncept podele regiona po „nacionalnim linijama“, Les je, podsetimo, prvi javno predočio i detaljno objasnio upravo za Demostat, pre dve godine: https://demostat.rs/sr/vesti/analize/timoti-les-nova-reorganizacija-balkana/763
Naš sagovornik ističe da se takođe slaže sa implicitnim zaključkom dokumenta, koji glasi da je „trenutni stav EU da se ništa ne može promeniti i da ovaj region mora da se fokusira na pridruživanje EU – potonuo u niz praznih slogana, lišenih značenja, osmišljenih da se paralizuje tranzicija i integracija ovog regiona“.
– Ukratko, Ljubljana je stavila do znanja da je Balkan poput pacijenta oslabljenog ozbiljnom bolešću koji mora da bude podvrgnut hiruškom zahvatu da bi se oporavio. Kratkoročno gledano, ne vidim da ova ideja dobija zamajac, bar ne način na koji Slovenija to namerava. Ovaj dokument su dočekali sa negodovanjem oni, da iskoristim moju metaforu, koji bi radije da pacijent ostane trajno onesposobljen, umesto da ode na operaciju koja nosi rizike ali takođe nudi šansu konačnog ozdravljenja. U tom kontekstu, žalim što su Janša i njegove kolege u Ljubljani odbili da priznaju da su autori dokumenta i da odbrane svoje teze. Ipak, posmatrano na duže staze, siguran sam da će se Balkan sam reogranizovati na način na koji to zagovara slovenački dokument, jer je to ono što želi većina naroda u ovom regionu. Međunarodna politika je uspešno nametnula poredak koji je u skladu sa zahtevima oko petine stanovništva (Bošnjaka i Makedonaca), a protivno volji preostale četiri petine (Srba, Albanaca i Hrvata). Jasno je da je to neodrživo. Bojim se da će se, ukoliko se Evropljani i Amerikanci ozbiljno ne angažuju u vezi sa pitanjem kako okonačati aktuelnu fazu u balkanskoj politici i ne nametnu reorganzaciju regiona u skladu sa željama većine, konačna reorganizacija desiti na drugi način, moguće haotično, budući da će lokalni akteri biti primorani da gurnu region u krizu kako bi ostvarili svoje ciljeve, ukazuje Timoti Les.
Les odrično odgovara na pitanje da li smatra da bi nova američka administracija pristala na mirnu dezintegraciju BiH, kojoj se ne protivi srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik.
– Mislim da ne postoji nikakva šansa da će Bajdenova administracija prihvatiti ideje zacrtane u slovenačkom dokumentu, makar ne svojevoljno, kao što je i Stejt department potvrdio u saopštenju izdatom u četvrtak. Glavni razlog jeste to što su SAD uložile svoj prestiž i autoritet da bi održale Bosnu i Kosovo kao ujedinjene države u okviru svojih postojećih granica, i neće odstupiti od te pozicije. Njihov stav je osnažen manjkom strateških interesa Vašingtona na Balkanu, koji bi, u suprotnom, možda usredsredio misli na potrebu izmene pristupa. Ovih dana ima važnijih stvari o kojima razmišljaju SAD, iznad svega njihov pokušaj da potisnu regionalne sile u usponu, poput Rusije i Kine. U međuvremenu, racionalnu debatu u Vašingtonu paralizuje mala, ali bučna grupa aktivista iz akademskih krugova, tink-tenkova i medija, koja se protivi formiranju nacionalnih država na Balkanu, zarad sopstvenih interesa i iz ideologije, i koja neprestano „prorokuje“ rat kako bi se zatvorila diskusija o promenama granica. Sve ovo pojačava politiku podrške regionalnom statusu kvo, makar kratkoročno, bez obzira na to koliko je turobna stvarnost ljudi „na terenu“. SAD ne žele nikakvu ozbiljnu dramu na Balkanu i njihov pristup je održiv sve dok ne bude neke veće krize koja bi ih prinudila da redefinišu svoju politiku. Glavna „caka“ u ovom načinu razmišljanja jeste logična protivrečnost koja čini srž američke politike. SAD žele da se Balkan politički i ekonomski razvija, i da se pridruži EU i NATO-u, ne samo kao način da zauzdaju uticaj Rusije i Kine, što je glavni spoljnopolitički cilj Bajdenove administracije. Ali, blokirajući formiranje nacionalnih država, SAD takođe blokiraju ispunjenje svojih ciljeva u ovom regionu. Stoga, moj zaključak je da se SAD neće večno držati ovog stava. Budući da SAD nemaju nikakav suštinski interes za to gde su granice na Balkanu, što je potpuno nevažno za živote običnih Amerikanaca, pretpostavljan da će jednog dana, verovatno usred neke regionalne krize, SAD razmisliti o tome šta su im istinski interesi na Balkanu, prihvatiti političku realnost i u skladu s tim promeniti politiku, tvrdi Les.
Komentarišući napore koje preduzima Evropska unija, uključujući njenog specijalnog predstavnika Miroslava Lajčaka, da vrati Beograd i Prištinu za pregovarački sto u Briselu, naš sagovornik kaže:“Lajčak je profesionalac i on daje sve od sebe, ali upustio se u nemoguću misiju na Balkanu“.
– Srbija nema nikakav podsticaj da formalno preda Kosovo. EU je praktično povukla svoju nekadašnju ponudu članstva, a Nemačka i SAD su isključile mogućnost podele Kosova, što je u kombinaciji moglo da obezbedi neku vrstu kompenzacije za Srbiju. Beogradu je sada nedvosmisleno u strateškom interesu da „zaledi“ pitanje Kosova i da čeka povoljnije okolnosti u kojima bi mogao da razmeni Kosovo za Republiku Srpsku. Ni Albanci nemaju nikakav podsticaj da čine bilo kakve ustupke Srbiji, poput omogućavanja da se formira Zajednica srpskih opština, bez čvrste garancije da će ti ustupci voditi priznanju Kosova od strane Srbije. Nova vlada u Prištini je to jasno i glasno predočila odbijanjem da se angažuje (u dijalogu) sa Srbijom i stavivši dijalog kao „šesti ili sedmi“ prioritet na listi. Ono što dodatno komplikuje situaciju jeste to što su SAD očigledno odlučile da odustanu od statusnog rešenja i da to pitanje ponovo prepuste Evropljanima, što znači da više nema jednog spoljnog aktera koji je mogao da dovede do nekog rešenja. Sve navedeno ukazuje na dalji zastoj u pokušajima da se reši kosovsko pitanje, napominje Les.
Kosovo neće odustati od ujedinjenja sa Albanijom
Prema mišljenju Timotija Lesa, “stvari neće mirovati jer Albanci moraju da pokušaju da pronađu način da izađu iz žalosnog stanja limba, a jedino rešenje za to, ako već ne mogu da obezbede nezavisnost, jeste da se ujedine sa priznatom državom Albanijom, uprkos svim pratećim opasnostima od haosa i konflikta”. “Upravo je to onaj rizični rasplet koji Slovenija prognozira i koji želi da spreči tretirajući Kosovo kao deo šireg niza nerešenih pitanja državnosti na Balkanu. U interesu je spoljnih faktora da reše ta pitanja, umesto da prepuste tu inicijativu lokalnim akterima”, zaključuje on.
(Danas/Demostat)
