BALAŠEVIĆ: Mislio sam da nema uzaludnije godine od one provedene u JNA, ali 2020. je “bljak”

0
88

Inspirisan pitanjem novinara “po čemu će pamtiti ovu godinu”, koje mu je postavljeno u jednom telefonskom intervjuu, kantautor Đorđe Balašević napisao je svoju kolumnu za hrvatski “Večernji list”, u kojoj je objasnio zbog čega nikako ne želi da pamti 2020.

“Ovo sad već malo predugo traje. Sad se već osećam prilično “koronulo”. Ne znam kako likovi s tabloidnih portala uopšte i dolaze do mene? Pretpostavljam da podnesu zahtev za ekshumaciju. I dalje se uporno hvalimo kako smo nekom davežu jednostavno spustili slušalicu, a odavno se tu radi samo o pritisku na dugme, no, jasno vam je da pokušavam reći da sam odmah prekinuo vezu”, započeo je svoju kolumnu ovim rečima Đorđe Balašević, te je nastavio:

“Na žalost, i ovi takozvani novinari (jer to takođe više nema dodirnih tačaka s “novinama”), izveštili su se da pitanja postavljaju promidžbenom brzinom, u onom sumanutom ritmu kojim se preporučuje “konsultacija s lekarom ili farmaceutom”. Istina, i ja sam pomalo usporio, našoj generaciji je ipak potrebno malo vremena da prvo proveri da li pritiska pravo dugme ili će ponovo greškom uključiti kameru, a možda čak i otići na Jutjub, pa mahinalno lajkovati novi spot repera iz Gornjeg Vakufa. U svakom slučaju, ipak nisam uspeo a da ne čujem genijalno pitanje zbog kog sam i pozvan, a zbog kog je, na kraju krajeva i vredelo četiri decenije graditi karijeru – po čemu ćete pamtiti ovu godinu”, nakon čega je kantautor objasnio da je ovo “godina bljaka” koju sigurno neće upamtiti.

“Pre svega, je li obavezno da se baš svaka godina pamti? Nije to baš sasvim u redu? Kad se jednog dana, daleko bilo (ali došlo blizu), budu prebrojavale godine mog života, i dvehiljade dvadeseta će se tu nezasluženo uračunati, uz sve one blistave i veličanstvene Godine Lavova. Godina u znaku “bljaka”! Do nedavno sam mislio da nema uzaludnije i protraćenije godine od one koju sam proveo u JNA, pidžama-parti uz kolektivno gledanje “TV Dnevnika”, besomučno salutiranje svakoj šapki koja naiđe, i ono groteskno kopanje “rova za ležeći stav”, na Jakuševcu, nadomak civilizacije, za moje shvatanje slobode i zdravog razuma predstavljali su pikove apsurda i besmisla”, prisećao se Balašević nekih ranijih vremena, pa je obrazložio da se ove godine neće ipak neće sećati, jer je u njoj izgubio svog prijatelja, glumca Mustafu Nadarevića.

“Ali, ne pada mi na pamet da pamtim dvehiljade dvadesetu. Čak ni po Mustafi Mujici Nadareviću. Ja možda već jesam i pomalo mator i prolupan, i prilično “koronuo”, kao što rekoh. Ali još uvek mi preostaje sasvim dovoljno boljih godina po kojima ću pamtiti prijatelje “, zaključuje čuveni kantautor.

Podsetimo, Đorđe Balašević i Mustafa Nadarević bili su dugogodišnji prijatelji, koji su radili zajedno na Balaševićevom filmu “Kao rani mraz”, u kojem je Nadarević imao jednu od glavnih uloga.

(nova.rs)

Ostavite komentar