BITKA ZA AMERIKU: Tramp protiv svih

0
34

PIŠE: Vladimir Marinković, predsednik Kongresa srpsko-američkog prijateljstva

U Americi se u poslednjih nekoliko godina događaju tektonske promene koje su do maksimuma polarizovale političku scenu i naciju.

Donald Tramp predstavlja definitivno prekretnicu u američkoj unutrašnjoj i spoljnoj politici i od 2016. godine više ništa nije niti će biti isto.

Prethodnih dana smo svedoci neverovatnih događaja koji su bili nezamislivi za SAD kao što je upad agenata FBI po nalogu tužioca Garlanda na imanje Donalda Trampa u Mar-a Lagu na Floridi iz kojeg su izneli 11 paketa dokumenata za koje se tvrdi da Tramp nikako ne bi smeo da ih poseduje i da to može da ugrozi nacionalnu bezbednost SAD.

Pored ovog upada koji se desio u večernjim časovima važno je napomenuti da se on dogodio posle tri velika mitinga na kojima se Tramp obratio pristalicama, konkretno u Dalasu, Arizoni i Vašingtonu i koji su pokazali ogromnu podršku koju Tramp ima unutar Republikanske partije i da je njegova kandidatura za predsedničke izbore koji će se održati 2024. godine veoma izvesna. Takođe, sva relevantna istraživanja pokazuju da će republikanci imati većinu u Kongresu posle „midterms” izbora koji se održavaju u novembru, a na kojima će se kandidovati 95 odsto republikanskih kandidata koje je Tramp podržao u okviru partijskih „prajmers” izbora.

Čini se da je ključni cilj trenutne administracije da se kandidatura Trampa osujeti što će biti veoma težak posao s obzirom na to da je Tramp u poslednjih šest godina pokazao žilavost i veliku otpornost na pritiske. Interesantna je činjenica da ti pritisci, kako on kaže „duboke države”, traju od trenutka kada je on postao 45. predsednik SAD. Istraga koju je vodio Mjueler je počela 2017. godine i trajala je skoro do kraja Trampovog mandata. Ova istraga je obuhvatila čitav niz Trampovih saradnika, njegovu porodicu i na kraju nije dokazala bilo kakvu umešanost Putina i Ruske Federacije u izborni proces u SAD, a posebno ne saradnju Trampa i njegovih saradnika sa Rusima.

Čini se da pritisak na Trampa nikada nije ni prestajao tako da je ovaj upad na njegovo imanje samo nastavak onoga što je započeto 2016. godine od strane struktura kojima ne odgovara čovek koji je promenio američku auto(pilot) spoljnu politiku i koji je napravio veliki potres na unutrašnjoj političkoj sceni posebno u svojoj Republikanskoj partiji koju je uspeo potpuno da profiliše kao konzervativnu partiju usmerenu mnogo više na SAD nego na globalnu politiku.

Ovaj obračun sa Trampom događa se i zbog u našoj javnosti malo poznatog Trampovog plana koji je nazvan „Skedžul F” kojim je Tramp na kraju svog mandata definisao plan da se državna administracija reformiše i očisti od politički postavljenih kadrova koje su postavile demokrate dubinski u sve državne institucije i koji u velikoj meri kroje javne politike uz drastično smanjenje uticaja administracije koja je odgovorna za vođenje države.

Ono što je sigurno jeste da je Tramp ušao u kampanju još u januaru 2021. godine imajući u vidu činjenicu da je dobar deo njegovih saradnika iz Bele kuće angažovan na poslovima kreiranja ambijenta za pobedu na predstojećim predsedničkim izborima ali i homogenizaciji same Republikanske partije kroz promovisanje kandidata i ljudi koji podržavaju njegovu politiku.

U tom domenu Tramp ima puno uspeha, njegovi kandidati i formalno vode Republikansku partiju na čijem čelu je Rona Makdanijel, pravi se jasna distanca od tzv. RINO (Republikans in nejm onli) i svih koji su kritikovali i distancirali se od Trampa posle događaja 6. januara kao što je šef republikanaca u Senatu Mič Makonel ili Niki Halej koja je bila šef Misije SAD u UN. Tramp već priprema kadrove koji će voditi kongres i administraciju ukoliko on pobedi na izborima, kao što su kongresmen Džim Džordan, Rik Grenel kao kandidat za državnog sekretara i mnogi drugi pro-Tramp kandidati.

Za ceo ovaj posao je zadužen čitav niz ljudi i organizacija kao što su Američki prvi politički institut, Heritidž fondacija, „Konzervativ partneršip institut” što pokazuje da Trampov pokret Amerika na prvom mestu ima jasnu strategiju delovanja i kampanje na svim nivoima koja je rezultirala pobedom na izborima za Kongres i Senat i osiguranjem Trampove kandidature za 2024. godinu.

Ponašanje Trampa ni u jednom trenutku ne govori o tome da on može da odustane, a u prilog mu idu i istraživanja koja pokazuju da je u velikoj prednosti u odnosu na druge potencijalne kandidate u Republikanskoj partiji, Ron de Santisa, Majka Pensa, Majka Pompea, Niki Halej.

Sigurno je da će rezultati „midterm izbora” za Kongres i Senat verovatno odrediti tok kampanje i prioritete u samoj predsedničkoj trci. Aktuelnu administraciju očekuje još puno novih izazova na spoljnopolitičkom planu i u oblasti ekonomije, a republikance jasno određivanje partijske ali i budućnosti države i njenog kursa u narednom periodu.

(politika.rs)

Ostavite komentar