Američki pesnik, pripovedač i romanopisac Čarls Bukovski danas se smatra jednim od najuticajnijih pesnika bitničke generacije (engl. beat generation), a ostaće upamćen po svom eksplicitnom, nekad čak i vulgarnom književnom izrazu.
„Bez književnosti, život je pakao.“ Tako je nekada govorio jedan od najzapamćenijih pisaca američkog podneblja Čarls Bukovski.
Rodio se kao Hajnrih Karl (Henri Čarls) Bukovski Mlađi. Otac mu je bio američki vojnik, a majka Nemica.
Sa porodicom odlazi u Los Anđeles 1922. godine i tamo provodi najveći deo svog života.
U teško vreme između dva svetska rata, kada Ameriku zahvata i ekonomska depresija, Bukovski je pronalazio sebe i živeo u kući sa ocem koji ga je maltretirao. Njihov nezdrav odnos kulminirao je dana kad je budući pisac otišao od kuće i više se nije vraćao.
Sve to desilo se 1941. godine, a za vreme rata Bukovski je živeo kao skitnica lutajući po Americi.
Njegov prvi uspeh dogodio se 1944. godine kada je časopis Story objavio njegovu priču. Ponet ambicijom, odlazi u Njujork sa namerom da se izdržava isključivo od pisanja.
Međutim, uskoro se susreće sa težom stranom ove profesije i nakon što ostaje potpuno nezapažen, razočaran se vraća u Los Anđeles.
Povratak u Los Anđeles ovom piscu donosi novo poznanstvo koje će znatno uticati na dalji razvoj njegovog života. 1947. godine upoznaje Dženet Koneli Bejker, alkoholičarku sa kojom će provesti narednih deset godina.
U tom periodu, Bukovski se potpuno odriče pisanja, preživljava uz privremene i slabo plaćene poslove i potpuno se predaje opijanju i tone u mračan svet alkoholizma.
Nakon unutrašnjeg krvarenja koje ga je snašlo zbog konstantnog opijanja i hospitalizacije koja mu se dogodila 1955. godine prekida svoju vezu sa Dženet. Nedugo nakon njihovog razilaženja, Bejkerova umire od prevelike doze alkohola.
Bukovski se nakon njene smrti ponovo okreće poeziji i upoznaje Barbaru Frej, vlasnicu časopisa Arlekin sa kojom će provesti dve godine u braku. U njenom časopisu on je radio kao novinar i tu je objavio nekoliko svojih pesama.
Nakon razvoda 1958. zaposlio se u pošti i na tom radnom mestu proveo 12 godina. Njegov prvi roman nosi naziv Pošta (1970) i opisuje upravo taj period.
Dolaze šezdesete godine, a sa njima njegova karijera konačno dobija neki lepši oblik. Mali ‚‚andergraund“ časopisi uskoro postaju redovno mesto na kojem izlaze njegove pesme.
Svoju prvu zbirku pesama objavljuje 1959. godine pod nazivom ‚‚ Flower, Fist and Bastial Wail“.
1960. godine dobija nagradu ‚‚Outsider of the Year“.
Pojavljuje se i njegov prvi intervju u književnom časopisu ‚‚Chicago Literary Times“.
Njegova prva zbirka priča ‚‚All Assholes in the World and Mine“ objavljena je 1966. godine.
Uskoro objavljuje zbirke pesama ‚‚At Terror Street and the Agony Way“ (1968) i ‚‚The Days Run a Way Like wild Horses ower the Hill“ (1969).
Piše svoje kolumne pod nazivom ‚‚The Notes of the Dirty Old Man“ u časopisima ‚‚Open City“ i ‚‚Los Angeles Free Press“ koje će kasnije biti objavljene u knjizi istog naziva.
U međuvremenu upoznaje i Frensis Smit sa kojom je dobio ćerku Marinu. Njihova veza nije dugo potrajala.
Bukovski 1970. godine definitivno daje otkaz u pošti kada mu vlasnik izdavačke kuće ‚‚Black Sparrow Press“ Džon Martin nudi mesečnu stipendiju od sto dolara kako bi se u potpunosti posvetio pisanju.
Iste godine upoznaje Lindu King, pesnikinju i vajarku, sa kojom će provesti nekoliko vrlo burnih godina i piše svoj prvi roman ‚‚Pošta“.
Verovatno zbog svog sirovog, ponekad čak vulgarnog književnog izraza i buntovničkog stava bio je ignorisan od strane akademskih književnih krugova.
Široj javnosti postaje poznat 1973. godine posle prikazivanja dokumentarnog filma „Bukovski“ reditelja Tejlora Hačforda.
Pisac 1976. godine upoznaje Lindu Li Bejli, vlasnicu restorana zdrave hrane, 25 godina mlađu od njega, kojom će se oženiti 1985. godine i njegov život poprima mirniji tok.
Ostatak života provodi u San Pedru u lepoj kući sa bazenom. Vozio je crni BMW, istraživao mogućnosti i prednosti računara, slušao klasičnu muziku i, naravno, nastavio da piše.
Njegova zbirka pesama ‚‚The Last Night of the Earth Poems“ izlazi iz štampe 1992. godine, i to je poslednja knjiga objavljena za života Čarlsa Bukovskog.
Bukovski umire 9. marta 1994. godine od leukemije i biva sahranjen u ‚‚Grean Hills“ memorijalnom parku blizu njegove kuće u San Pedru.
Poznati citati Bukovskog:
„Neki ljudi nikada ne polude. Kakve zaista užasne živote oni vode.“
„Vidim na stotine ljudi dnevno koji su sasvim odustali. Na sve strane vidim one koji ne žude ni za čim, osim hranom, krovom i odećom, usresređeni samo na to, bez snova. Oni ne osećaju užas što ne vole ili što nisu voljeni.“
„Ovde smo da se smejemo u lice lošim izgledima i da živimo naše živote tako da smrt zadrhti od straha kada pomisli da nas uzme.“
„Ne mrzim ljude, samo se bolje osećam kada nisu oko mene.“
„Intelektualac je čovek koji jednostavne stvari kaže na komplikovan način; umetnik je čovek koji komplikovane stvari kaže na jednostavan način.“
„Naravno da je moguće da se voli ljudsko biće, ali samo pod uslovom da ga ne znaš dovoljno dobro.“
„Počinjete da spašavate svet spasavanjem jedne osobe; sve ostalo je grandiozni romantizam ili politika.“
„Jovanka Orleanka je imala stila. Isus je imao stila.“
„Loš ukus stvara mnogo više milionera od dobrog ukusa.“
„Ako želite da znate ko su vam prijatelji, završite u zatvoru.“
(Danas)
