SKUP EVROPSKE DESNICE U VARŠAVI: Bez zajedničke poslaničke grupe u Briselu

0
153

Evropski lideri krajnje desnice nastavljaju da “flertuju jedni sa drugima”, ali su i dalje oprezni i ne obavezuju se. U Varšavi se u petak i subotu okupila grupa najvećih nacionalističkih i evroskeptičnih političara na kontinentu zbog najnovijeg pokušaja da se ujedine u neku vrstu velike koalicije.

Neki od gostiju bili su mađarski premijer Viktor Orban, kandidatkinja na izborima u Francuskoj Marin Le Pen i poljski konzervativac Jaroslav Kačinjski.

Glasine da se desničari udružuju oko ideje stvaranja nove supergrupe koja bi mogla da bude domanantna sila u Evropskom parlamentu odjeknule su Starim kontinentom. Ipak, spekulacije su potrajale jedva nekoliko sati, a sami političari su ih skoro odmah poništili.

„Saradnja i zajednička komunikacija sa porodičnom slikom da, ali nema ništa od te faze“, rekao je Nikolas Bej, francuski poslanik u EP koji je na čelu delegacije stranke Marin Le Pen, pre nego što je sastanak došao do zaključka.

Na kraju su razgovarali o „bližoj saradnji“ u Evropskom parlamentu, uključujući organizovanje zajedničkih sastanaka i usklađivanje glasova o zajedničkim pitanjima, ali u deklaraciji se ne spominje zajednička politička grupa, prenosi Politiko.

To je ishod koji nije bio sličan onome kada je 16 desničarskih evropskih partija stavilo svoja imena u zajedničku deklaraciju u julu.

Iako su desničarske partije zadovoljne ovakvim okupljanjem, one često igraju različite igre i kreću se odvojenim putevima u unutrašnjjo politici i imaju različite ciljeve u Briselu.

Mateo Salvini, italijanski populistički lider, povukao se pre početka sastanka.

„Neophodno je sačekati da dođe pravo vreme da bi sebičnost i strah na partijskom i nacionalnom nivou bili prevaziđeni“, navodi se u saopštenju njegove stranke Liga.

Briselska igra moći

Postoje jasne prednosti za evropske nacionalističke i konzervativnije stranke u okupljanju u Briselu kako bi podstakle svoje zajedničko nepoverenje u EU. Trenutno, dve konzervativnije grupe u Evropskom parlamentu, Identitet i demokratija i Evropski konzervativci i reformisti imaju po otprilike 70 poslanika.

To ih stavlja na peto i šesto mesto na skupštinskoj rang listi. Zajedno, sa zajendničkih 133 poslanika bi ih dovelo do trećeg mesta. Takav skok bi barem u teoriji mogao da znači više novca, više vremena i veći uticaj.

Evropski konzervativci i reformisti već imaju uticaj u parlamentu. Jedan od njihovih članova predsedava komitetom i njegovi poslanici se pozivaju da sastavljaju nacrte izveštaja. ID je više izolovan, zatvoren od strane lidera parlamenta koji ne žele da se njeni ekstremni stavovi filtriraju u zakone i izveštaje.

Ako se oni spoje, zakonodavci iz „Evropskih konzervativaca i reformista“ bi iznenada mogli da budu izbačeni sa svojom novom braćom iz ID (Identitet i demokratija). Onda bi svoju alijansu morali da brane na sledećim izborima, a birači možda neće biti za neke od radikalnih stavova ID-a.

Nacionalna rivalstva

Iza kulisa, krajnje desničarske strane su provele nedelju u igri okrivljavanja oko toga ko sprečava formiranje koalicije.

Naročito su bila primetne varnice između francuskog i poljskog tabora.

Poljska dominira u Evropskim konzervativcima i reformistima – njena delegacija čini preko 40 odsto grupe. Nasuprot tome, Francuska i Italija dominiraju ID-om i delegacija svake zemlje čini otprilike trećinu.

Jedan zvaničnik ID je okrivio „poljsku dominaciju“ unutar Evropskih konzervativca i reformista za razdvajanje grupa. Pokrenuo je i opštiju borbu protiv poljske vladajuće partije „Pravo i pravda“, jedne od najmoćnijih konzervativnih snaga tvrde desnice u Evropi.

Član Orbanove partije Fides koja je blisko povezana sa PiS-om, složio se da poljska partija još uvek okleva da li bude u istoj grupi kao i neki od drugih potencijalnih članova. Ipak, dodao je član, Fides – koji nije član ni prve ni druge deseničarske grupacije – definitivno želi da stvori novu grupu u Evropskom parlamentu i da pojača svoj glas u Evropi.

Službenik ID je sumirao ogorčenost.

„Na ljudskom nivou, ove grupe nisu spremne. To je nered između Francuza i Poljaka. Zašto bismo spojili dva štaba? A ko bi to vodio?“

Rusija, Rusija, Rusija

Francusko-poljske tenzije prevazilaze zakonodavno nadmetanje. Rusija se nadvija nad tim odnosom.

PiS je jastrebski okrenut prema Rusiji, redovno preklinje EU da se agresivnije suprotstavi revanšističkoj Moskvi. Sa druge strane Marin Le Pen je susretljiva prema Rusiji.

Ona je pozvala na toplije odnose sa Moskvom i zatražila je da se ukinu sankije uvedene u toj zemlji nakon što je pripojila Krim. Otputovala je u Moskvu da bi se družila sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom tokom svoje poslednje kadidature 2017. godine.

Orban u Mađarskoj takođe podržava tople veze sa Rusijom, a Salvini se suočava sa optužbama da se Liga udvarala ruskom finansiranju tokom evropskih izbora.

Različita mišljenja suštinski otežavaju različitim stranam da se okupe.

Divergentna unutrašnja politika

Dok krajnje desničarske stranke spolja projektuju jedinstven fokus na borbu protiv prekoračenja EU, one takođe šalju poruke potencijalnim pristalicama kod kuće. To ih može odvesti u različitim pravcima.

Le Pen, koja se ponovo kandiduje za predsednicu u Francuskoj u aprilu, svoju posetu Varšavi smatra primerom „međunarodne dipomatije“. Ona može da istakne slike svojih razgovara sa drugim liderima u vreme kada se brani od rivala Erika Zemura, još jednog desničara koji se bori za predsedničko mesto, ali kome nedostaje njeno iskustvo.

Za Orbana, sastanak može ojačati njegove akreditive kao jednog od glavnih evropskih desničara.

Nakon što je njegova partija Fides u martu napustila parlamentarnu grupu EPP, Orban traži načine da učvrsti veze sa dugogodišnjim prijateljima u zemljama kao što su Poljska i Italija i traži nove saveznike.

Nasuprot tome, u Italiji, izgleda da su Salvinijeve domaće svađe sa drugim kranje desnim partijama, odigrale ulogu u njegovom zadržavanju kod kuće. U saopštenju Lige, u kojem se objašnjava Salvinijeva odluka da odustane, čini se da stranka krivi svog rivala sa desne strane, stranku Braća Italije, za koju Liga smatra da radi protiv parlamentarne grupe kako bi sačuvala svoj status unutar Evropskih konzervativaca i reformista.

(nova.rs)

Ostavite komentar