VELIKI UDARAC: Konzervativci Borisa Džonsona pobijedili u uporištu laburista

0
121

Britanska vladajuća Konzervativna stranka premijera Borisa Džonsona pobedila je na izborima u gradu Hartlpulu na severu Engleske, što predstavlja veliki udarac za glavnu opozicionu Laburističku stranku, koja je u toj izbornoj jedinici imala mesto u parlamentu još od njenog formiranja 1974. godine.

Konzervativna kandidatkinja Džil Mortimer pobedila je sa 15.529 glasova, što je blizu 52 odsto, dok je kandidat laburista Pol Vilijams dobio svega 8.589 glasova, odnosno oko 29 odsto, što, kako navodi Politiko, predstavlja nekada nezamislivu pobedu pod konzervativnim liderom koji je dokazao da je, bar za sada, većinom imun na različite optužbe i kritike na račun njegovog rukovođenja krizom tokom pandemije.

Time je Laburistička stranka, na čijem je čelu Kir Starmer, pretrpela razorni poraz prilikom prvog ispita njene snage od parlamentarnih izbora 2019, a gubitak Hartlpula pokazao je da laburisti nisu uspeli da sačuvaju biračko telo na severu Engleske, svom stogodišnjem uporištu.

Pobeda stranke premijera Džonsona je još jedan dokaz da konzervativci ulaze u delove zemlje koji su decenijama bili uporišta laburista.

„Osećam blagi bes zbog toga što su nas proteklih deset godina doveli do ovakvih rezultata. Glavni razlozi poraza su kovid i Džeremi Korbin, a pomalo i Bregzit“, rekao je za Politiko lord Mandelson, ministar u vreme Tonija Blera i bivši član parlamenta za Hartlpul.

Korbin, bivši lider laburista, u decembru 2019. je doveo stranku do najtežeg poraza na parlamentarnim izborima još od 1935. Oblast Hartlpula je bila čvrsto laburistička od 1964, ali predstavnici stranke su u petak ujutro, pošto su objavljeni rezultati izbora, priznali da su izgubili svoje tradicionalno uporište, čime se u fokusu pažnje našao Kir Starmer, koji je još ranije bio na meti kritika i desničara i levičara.

„Nazadujemo u oblastima u kojima bi trebalo da pobeđujemo. Liderstvo laburista mora hitno da promeni pravac“, kaže Ričard Burgon, laburistički član parlamenta i Korbinov saveznik.

Ovaj poraz je naročito bolan za Starmera, koji je pokušavao da poveća svoju popularnost među biračima pomoću kritika konzervativne vlade zbog odgovora na kovid krizu i mogućeg konflikta interesa.

On je optužio Džonsona i njegovu stranku za korupciju, dovodeći u pitanje finansiranje obnove premijerovog stana, što se trenutno istražuje.

Džonson tvrdi da je sam platio za renoviranje i da je poštovao sva pravila.

„Ne može da se sakrije činjenica da je ovo poražavajući rezultat za laburiste, apsolutno poražavajući. To nam govori da tempo kojim se sprovode promene u Laburističkoj stranci nije dovoljno brz. Moramo da se ubrzamo“, rekao je za BBC laburistički poslanik Stiv Rid, član Stramerovog tima.

Ubedljiva pobeda konzervativaca, koji su ove izbore opisali kao „istorijski dan“, u bivšoj industrijskoj luci obezbedila je Džonsonu još snažniju većinu u parlamentu i povećala pritisak na Starmera, koji se suočava sa kritikama da nije ispunio obećanje da će povratiti popularnost stranke posle izborne katastrofe 2019.

Kako navodi Rojters, analitičari smatraju da je ovo najveći pomak glasova ka vladajućoj stranci još od Drugog svetskog rata, što predstavlja veliki udarac za Džonsonove kritičare koji su ga uzeli na metu tvrdeći da nije reagovao dovoljno brzo da bi se Velika Britanija na vreme izborila sa krizom izazvanom pandemijom virusa korona tokom koje je u zemlji preminulo najviše ljudi u Evropi.

„To je prilično spektakularan preokret kada je u pitanju mesto koje su laburisti zaista morali da sačuvaju i brane“, rekao je za Skaj njuz profesor političkih nauka Majkl Trašer.

Narednih dana biće objavljeni i ostali rezultati izbora održanih takođe na takozvani „super-četvrtak“, kada je oko 50 miliona birača imalo pravo glasa, među kojima su parlamentarni izbori u Škotskoj i Velsu, a Britanci su birali i čelnike više engleskih gradova, uključujući Mančester i London, kao i oko 5.000 članova 143 gradskih i opštinskih skupština. Neki od ovih izbora trebalo je da budu održani prošle godine, ali su odloženi zbog pandemije.

Glasanje u Škotskoj i mogući referendum

Najviše pažnje izazvali su izbori u Škotskoj pošto je vladajuća Škotska nacionalna partija (SNP), koju predvodi Nikola Stardžon, najavila da će u slučaju pobede raspisati novi referendum o nezavisnosti. Stardžon je više puta izjavljivala da će raspisati novi referendum o nezavisnosti Škotske, ali tek posle okončanja pandemije virusa korona i početka ekonomskog oporavka.

Škotska je deo Velike Britanije od 1707. godine, a njeni građani su na referendumu 2014. glasali za ostanak u zajedničkoj državi, većinom od 55 prema 45 odsto. Međutim, odluka Britanaca iz 2016. godine da napuste EU promenila je odnos snaga u Škotskoj, gde je jasna većina stanovnika bila za ostanak u Uniji. Na referendumu o Bregzitu za ostanak u EU izjasnilo se 62 odsto Škota.

(Danas)

Ostavite komentar