PIŠE: Slobodan Vladušić
Moram da priznam da na početku nisam bio svestan ozbiljnosti Novakove situacije u Australiji.
Zato sam se ograničio samo da na socijalnim mrežama podelim svoj tekst iz juna prošle godine, nastao pre finala Rolan Garosa, gde sam objasnio zašto Globalni kapital zapadne provenijencije (od milošte ga zovem Megalopolis) čini sve što može da Đokovića spreči u razbijanju nadalovsko-federerovskog monopola na titulu Najboljeg igrača svih vremena (pošto njih dvojica očigledno nisu sposobni da to učine sami, bez pomoći prijatelja).
Međutim, u međuvremenu se ipak dogodilo nešto novo i ta novina je razlog zašto pišem ovaj tekst.
Čisto politička motivacija
Hajde da za početak rekonstruišemo šta se hronološki zaista dogodilo u Australiji. Najpre, menadžment Australian Open-a (AO), u duhu biznisa i sporta, traži način kako da omogući učestvovanje na turniru i onim igračima koji nisu vakcinisani, ali su zdravi. Razume se da je glavni ulog Đoković. Rešenje je medicinsko izuzeće koje se daje teniserima i teniserkama s prirodnim antitelima (dakle, onima koji su nedavno preležali koronu). Tada bi oni mogli da dobiju vizu i da se pojave na turniru. I zaista, za medicinsko izuzeće aplicira dvadesetak ljudi. Među njima je i Đoković, koji koristi pozitivan rezultat PCR testa od 16. decembra. Đoković dobija medicinsko izuzeće i Australija mu odobrava vizu. Đoković, dakle, nije jedina nevakcinisana osoba koja, zahvaljujući preležanoj koroni, dobija australijsku vizu. Neki od tih ljudi stigli su u Australiju i pre svetskog broja 1 (svih vremena).
Ostavimo sada za trenutak Đokovića u avionu koji leti za Melburn da bismo prisustvovali jednom preokretu. Izvor informacije je ministarka saobraćaja u vladi australijske države Viktorija (mesto događanja AO) koja obavlja ulogu privremenog premijera (države Viktorije). Ona tvrdi da Teniski savez Australije, organizator AO, nije obavestio Vladu Viktorije o pismu federalnog premijera Australije u kome piše da prethodna infekcija virusom korone neće više biti dovoljna za ulazak u Australiju. Dakle, prvo preležana korona i antitela jesu dovoljna za dobijanje vize, a onda odjednom to više ne važi. Zašto ne važi? Izvesno je da ne postoji nikakvo zdravstveno opravdanje za tu odluku, budući da je prirodni imunitet jači od onog koji stvaraju vakcine. Motivacija je, dakle, čisto politička.
Da se ova politička promena pravila igre u trenutku kada je igra već počela zaista dogodila, potvrđuje i slučaj hrvatskog teniskog trenera Filipa Serdarušića, koji je pre Novaka ušao u Australiju s vizom zasnovanom na medicinskom izuzeću. Iako je već bio u Melburnu, australijske vlasti su mu naložile da napusti zemlju ili da traži novu vizu. Serdarušić je izjavio: „Budući da bi je 99 posto odbili, jer su rešili da više ne vredi to što si preležao kovid [moj kurziv], odlučio sam da se pokupim (…).“
Sve se ovo dogodilo istog dana kada je Novak stigao na aerodrom.
I tada počinje igra: Novaku se poništava viza (kao i Serdarušiću), ali se kao razlog ne navodi politička odluka australijske vlade da samo vakcinisani mogu da uđu u zemlju. Jasno je zbog čega se ova odluka prećutkuje: zato što bi ona pokazala da je Novaku iz političkih razloga zabranjeno da igra u Australiji. Umesto toga, kao razlog se spominju nepravilnosti oko popunjavanja formulara za vizu: pogrešan tip vize koji je Novakov tim tražio, a kasnije netačan podatak o tome da li je putovao u neku drugu zemlju dve nedelje pre dolaska u Australiju. Primer Serdarušića pokazuje da je sve to bilo, s australijske strane, prosto rečeno, stvaranje dimne zavese, budući da je viza ovog teniskog trenera bila ispravno popunjena, a ipak su ga proterali.
Novak se, međutim, žali, što je i prirodno: dolazite u zemlju s regularnom vizom, kao zvanični branilac titule šampiona AO, da biste igrali grend slem turnir čiji je ulog ogroman, a onda vam na aerodromu poništavaju vizu i šalju vas u… Migracioni pritvorski centar. Kao da ste u Australiju pokušali da uđete bez vize.
Kakvi uslovi važe u ustanovi u kojoj Novak čeka ishod sudskog procesa o započetom procesu deportacije pred Saveznim sudom u Melburnu? Iz izjave njegove majke vidimo da je uskoro ostao bez mobilnog telefona (verovatno mu se ispraznila baterija) i da njegovi roditelji nisu mogli da se čuju s njim nekoliko dana; isto tako, pravoslavnom svešteniku je onemogućeno da poseti Đokovića na Božić.
To važi za sve imigrante: nema nikakvih poseta. Zbog kovida. Naravno ili navodno, odlučite sami.
Medijsko-pravno šikaniranje
Za to vreme, u australijskoj javnosti nastavlja se Novakovo šikaniranje i spinovanje celog slučaja u kome se svetski broj 1 svih vremena predstavlja kao bahati milioner koji neće da se vakciniše, a njegov ulazak u Australiju kao opasnost po zdravlje vascelog australijskog naroda. Ne izostaju ni (režirani?) spektakli javno-tajnog vređanja, pa mediji uredno beleže kako dvoje TV prezentera u nominalno neformalnom ćaskanju Novaka nazivaju lažljivcem, seronjom, kretenom, sve žaleći što neki, kao Novak, lete prvom klasom, a neki…
Pa ipak, da li kao deo unapred dogovorene taktike (da bi se postupak blaćenja nastavio, odnosno stvorio utisak nezavisnosti sudstva, pred finalnu epizodu) ili kao posledica činjenice da časnih ljudi ima na svakom mestu, pa i tamo, sudija Entoni Keli donosi presudu u korist našeg tenisera. Time se otvara mogućnost da Novak ipak nastupi na grend slem turniru koji u nazivu ima reč open (otvoren).
Novak zatim napušta Migracioni pritvorni centar.
Međutim, Vlada Australije, tačnije ministar za imigracije ima diskreciono pravo da pokrene proceduru proterivanja.
Prevedeno na srpski: „vladavina prava u dobro uređenoj zemlji“.
U trenutku kada sam čuo tu vest, sedim s prijateljima. Pijemo pivo. Jedan od nas kaže da bi vrhunski štos bio da Novak osvoji turnir. Drugi mu odgovara: ti si budala. Verovatno će početi turnir, ali ga sigurno neće regularno završiti.
To govori koliko smo mi tada bili naivni.
Nije ga ni započeo.
Mediji nastavljaju da spinuju priču, pa tako prenose izjavu jednog teniskog penzionera za ovu priliku proizvedenog u „legendu“ (čovek čiji je nabolji plasman na ATP listi bilo mesto broj 3) da bi svi igrači trebalo da štrajkuju ako bi se nevakcinisanom Novaku dopustilo da učestvuje na turniru.
To što ima antitela manje je važno.
Progonstvo
Ministar za imigracije, naravno, koristi svoje diskreciono pravo. Vlada Australije piše tužbu protiv Novaka. U australijskoj štampi na naslovnim stranicama masovno stavljaju reč OUT.
Napolje.
Podsetimo se još jednom: Novak je zdrav i poseduje nalaz da je preležao kovid. Dakle, ima antitela i nije nikakva zdravstvena opasnost po ljude oko sebe.
Napravimo na ovom mestu kratku pauzu: kao neki šaljivi komentar ovog štrajkačkog entuzijazma „legende“ sa čak dva osvojena grend slema (format Vavrinke iako nije Vavrinka) pojavljuje se informacija o Bernardu Tomiću, australijskom teniseru koji igra meč kvalifikacija sa simptomima korone i koji traži od sudije da meč prekine jer je bolestan. Proizlazi, dakle, da možete da igrate kvalifikacije za AO ako ste bolesni od korone, ali vakcinisani. Tada niste opasnost po zdravlje ostalih. Međutim, ako ste zdravi, imate antitela, a niste vakcinisani, onda opstanak cele Australije zavisi od toga da vas drže što dalje od njenih obala.
Šteta što su Orvel i Kafka mrtvi.
A naši mlađi ninovci i oni koji čekaju da to postanu uglavnom su zauzeti borbom protiv „srpskog nacionalizma“; večna želja dece da se vrate u maminu utrobu (devedesete, na fondacijske jasle).
Uglavnom, da je ova „logika“ zaista u Australiji validna pokazuje pomenuta tužba u kojoj je spomenuto i ovo: „S obzirom na Đokovićev status visokog profila i poziciju uzora u sportskoj i široj zajednici, njegovo stalno prisustvo u Australiji može podstaći slično zanemarivanje predostrožnosti posle prijema pozitivnog testa na COVID-19 u Australiji (…)“
Drugim rečima: Đoković im kvari mladež. Ne može se reći da svet ne napreduje: Sokrat je zbog istog greha morao da popije otrov. Đokoviću su velikodušno dosudili progonstvo. Višegodišnje, naravno.
Dakle, niko više ne spominje nepravilnosti oko vize, niti nepravilnosti oko pozitivnog testa.
Pekićeva poruka
Na novom suđenju, razume se, pada odluka da se Novak deportuje.
A onda su se pojavili i Englezi. Pošto je Pekić jedan od onih zbog kojih smo svet, citiraću njega: „Nema nijednog trenutka u našoj istoriji, ako se ona računa od Vizantije, kada bismo se mi mogli pohvaliti ijednim poštenim gestom Engleza prema nama.“ Dakle, toliko o Englezima iz merodavnih svetskih, a ne „lokalno-nacionalističkih“ izvora.
Šta kaže engleska štampa? Jedan primer koji reprezentuje celinu: „Tretman Novaka Đokovića otkako je došao u Australiju činio se oštrim nekom ko misli da novac i slava mogu da kupe slobodan prolaz bilo gde. Za mnoge od nas, ovo je osećanje karme. Poštujem Đokovićevo pravo da se ne vakciniše, ali ne poštujem njega. Ne više. Kada pogledam Đokovića, ne vidim najboljeg igrača sveta. Vidim opasnu budalu.“
Naravno, ovo je spinovanje: Novak je u Australiju došao legalno, s važećom vizom, koristeći medicinsko izuzeće kao i neki drugi učesnici AO. Bio je negativan i imao je antitela. Ništa nije pokušao da kupi. Nekoliko dana kasnije Australija ga je opelješila za sudske troškove, deportovala ga je i zabranila mu ulazak u zemlju u naredne tri godine. U čemu je njegov zločin? U tome što se borio da igra turnir u zemlji koja mu je odobrila vizu za ulazak u nju; turnir čiji je aktuelni šampion i turnir koji je osvojio više od bilo kog drugog igrača u istoriji tenisa; turnir čijem bi osvajanjem prestigao Nadala i Federera.
I zato je „opasna budala“.
Prilikom deportovanja Novaka na aerodrom prate dvojica policajaca. Australija želi da bude sigurna da Novak neće pokušati da ostane u njoj.
Ovo neću komentarisati.
Šta iz cele ove priče možemo da zaključimo?
Nekoliko stvari:
Prvo, na temu Novaka „bahatog bogataša“ i radničke klase: australijska i svetska radnička klasa, kojoj su mediji pokušali da Novaka prikažu kao milionera kabadahiju, imaće priliku da na AO navija za radničkog tribuna Rafaela Nadala, koji u pauzi između intenzivnog proučavanja dnevnika Če Gevare iz Bolivije nalazi ipak vremena da se slika s filantropima poput Bila Gejtsa, koji pak, razmišljajući o opcijama smanjivanja zagađenja, dolaze do zaključka da bi se populacija na planeti mogla malo razrediti.
Toliko o Novaku kao „zdravstvenoj opasnosti“ i „bahatom bogatašu“.
Drugo, pravno i zdravstveno pitanje: ako je smisao insistiranja na vakcinama zdravlje čoveka i ljudi oko njega, onda treba uzeti u obzir činjenicu da nijedan nevakcinisani učesnik AO koji je preležao koronu ne bi postao ništa bezbedniji za okolinu i sebe ako bi se vakcinisao, budući da ima prirodna antitela. Dakle, taj zakon je možda legalan, ali nije legitiman, jer je, prosto rečeno, ili glup ili se iza zdravstvenih razloga krije nešto drugo, a to je prinuda da se čovek vakciniše bez obzira na bilo šta drugo. I to ne bilo kojom vakcinom već odgovarajućima (pretpostavljate kojima). O tome svedoči jedan važan podatak koji je naveo moj prijatelj i kolega Marko Tanasković u svom prošlonedeljnom tekstu o Đokoviću. Marko je pomenuo slučaj ruske teniserke Natalije Vihljanceve kojoj nije bila odobrena viza iako je vakcinisana – verovatno Sputnjikom, a to je u Australiji neodgovarajuća vakcina. Dakle, nije vakcina uopšte.
Toliko o vakcinama i vakcinisanju.
Javno giljotiniranje
Tako stižemo i do trećeg zaključka: izvesno je da globalna elita zapadne provenijencije nije uspela da kupi Novaka i da zato Novak mora da nestane, kao što mora da nestane svaka druga ličnost koja se ne može kupiti. O tome sam pisao u svom prethodnom tekstu pred finale Rolan Garosa 2021. Čudi ili bolje reći zabrinjava nešto drugo: želja da se čerečenje Novaka Đokovića učini javnim činom – nešto kao javno giljotiniranje na trgu pred ruljom žednom krvi. Đoković je mogao biti sklonjen sasvim tiho da se od početka zadržao stav da nevakcinisani ne mogu da učestvuju na AO. Svi bi znali zašto to pravilo postoji, ali bi se pravili da ne znaju. Kukavice su uvek nešto gluplje od originalnih glupana. Međutim, oni su odlučili da od uništavanja Đokovića naprave spektakl. To su uradili zato da bi uplašili sve ostale, pokazujući im šta ih čeka ako pokušaju da pruže otpor (i ako odbiju ljubaznu ponudu da se uzme, recimo, britansko državljanstvo sa 10+ godina), kao i da poruče da neće biti nikakvog kompromisa, ni obzira, i da će sve u budućnosti biti brutalno i surovo koliko god može da bude brutalno i surovo.
Skepsa prema vakcinama potiče baš iz ovakve slutnje budućnosti.
Kome se to, međutim, specijalno, poručuje? Ne nama ovde, jer mi to znamo u najmanju ruku od 1999. godine – tada smo, naime, shvatili da smo svet. Ovo je poruka Kini. (Rusi ovo, takođe, odavno znaju.)
Zašto baš Kini? Pa upravo je Kina uspela da, igrajući po pravilima Megalopolisa preokrene proces globalizacije tako da je od vesternizacije preobrazi u isternizaciju. Simbol te kineske pobede je Huavej, koji je u tehnološkom smislu (pre svega u disciplini 5G internet) pretekao strane konkurente. Isto je učinio i Đoković, koji je, igrajući po pravilima Megalopolisa u tenisu, uspeo da razvali Federera (kolateralno i Nadala) i da umesto da do beskonačnosti ponavlja kako je Federer najbolji igrač svih vremena stvori situaciju u kojoj takva rečenica deluje kao neki montipajtonovski vic.
I zato je reakcija Megalopolisa podjednako surova: Huavej je dospeo na crnu listu, proteran je iz nekih zemalja, a ćerka osnivača kompanije bila je uhapšena u Kanadi; Đoković je proteran najpre s jednog US Open-a, a sada i iz Australije, na ovu i na još tri godine, s postavljenom scenografijom da mu se to isto učini i na nekom od narednih grend slem turnira.
Bližimo se kraju.
Ali kako završiti ovaj tekst kada na njegovom kraju gledamo u početak novih mračnih vremena (da citiram Hanu Arent) koje nam mučenje Đokovića u Australiji nagoveštava?
Možda kratkim razmišljanjem o onima koji su na turniru ostali: o teniserima i teniserkama koji su prethodno poslušno dozvolili da budu vakcinisani u zamenu za ausvajs. Oni sada vrlo dobro znaju da za to što su tamo, na turniru, više ne mogu da zahvale nikakvom pravu ili opštevažećim pravilima, već samo dobroj volji onih koji taj cirkus organizuju. Znaju i ovo: to da li će biti na svim ostalim turnirima ne zavisi od toga kako će igrati tenis – jer od Novaka teško da će ikada biti bolji – već pre svega od spremnosti da pristanu i na sledeća, mnogo veća i gora poniženja, koja ih u budućnosti očekuju: za sada je bilo dovoljno da dozvole da ih „teta“ ili „čika“ bocnu i da ponavljaju: propisi su propisi.
I ne bi trebalo ni da ih žalimo, ni da se osećamo superiorno u odnosu na njih: njihova sudbina simbolizuje sudbinu koja se sprema svima nama.
(Pečat)
