Prvi put od 2010. godine, kada je u svoje redove primio Južnoafričku Republiku, BRIKS je krajem juna najavio proširenje sastava prihvatanjem kandidature Argentine i Irana, uz objavu da zainteresovanih za članstvo ima još. Argentina i Iran su „zaslužni kandidati”, prokomentarisao je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov nakon ovogodišnjeg virtuelnog samita BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina, JAR), održanog u organizaciji zvaničnog Pekinga, samo nekoliko dana pred okupljanja G-7 i NATO-a.
Unutar BRIKS-a, inače, Kina već neko vreme žustro zagovara otvaranje procesa pridruživanja drugih zemalja toj neformalnoj međudržavnoj grupaciji sa 3,23 milijarde stanovnika i BDP-om od 23 biliona dolara. Kineski podsticaj proširivanju BRIKS-a bio je očit proletos, kada je Peking na prvi (virtuelni) samit ministara inostranih poslova potencijalnih članica BRIKS-a plus pozvao šefove diplomatija Argentine, Egipta, Indonezije, Kazahstana, Nigerije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Senegala i Tajlanda.
Zašto je BRIKS na nedavnom samitu prvo prihvatio kandidaturu Argentine i Irana – nije javno obrazloženo. Zvanična Moskva je nakon samita BRIKS-a odbila da precizira koliko bi procedura razmatranja prijava Argentine i Irana mogla da traje i po kojim sve kriterijumima. Motiv Buenos Ajresa da aplicira za članstvo u BRIKS-u jezgrovito je izneo predsednik Argentine Alberto Fernandez: „To je odlična alternativa svetskom poretku koji funkcioniše u korist nekolicine.” Sa stanovišta Teherana „Iran će imati koristi od ovog procesa, stvoriće i zanimljivu i korisnu situaciju za BRIKS. Iran tako može da poveća svoj status u regionalnoj i međunarodnoj areni”, procena je Šuaiba Bahmana, višeg istraživača Međunarodnog instituta za strateške studije Irana.
Iz ovih naznaka pristupnih motiva Buenos Ajresa i Teherana mogla bi da se izdvoje dva akcenta. Na primer, potreba za alternativom u saradnji s drugima, mimo uzusa tekućeg svetskog poretka, kao i priželjkivanje drugačijeg statusa u regionalnoj i međunarodnoj areni. Pritom, ni druga najveća država Latinske Amerike (posle Brazila), ni zemlja sa četvrtim svetskim rezervama nafte ne nagoveštavaju da je BRIKS njihov isključivi izbor u traganju za svojim novim glasom i mestom u svetu koji, čini se, postaje sve opasniji.
Za Argentinu i Iran, kao i za niz drugih država javno zainteresovanih za nekakvu novu preraspodelu prava i moći u svetu, BRIKS plus bi mogao da predstavlja moguću opciju. U budućem susretanju očekivanja kandidata i kvinteta osnivača BRIKS-a, očekivano je i suočavanje njihovih vizija o tome kuda se danas kreće međunarodna zajednica. Da li će saglasje biti obavezan uslov za proširivanje BRIKS-a ostaje da se vidi.
Bilo kako bilo, među osnivačima BRIKS-a, početkom februara, Kina i Rusija su pre izbijanja sukoba u Ukrajini, a tokom 38. ličnog susreta Si Đinpinga i Vladimira Putina u saopštenju od 5.300 reči, izašle s viđenjem da je vreme za „redistribuciju moći u svetu”. Na samitu BRIKS-a krajem juna i Si i Putin gotovo neuvijeno su rekli gde vide izvor nevolja u koje se se svet u međuvremenu zaglibio.
„Mračni oblaci mentaliteta ’hladnog rata’ ponovo se nadvijaju… Pojedine zemlje pokušavaju da prošire vojne saveze kako bi postigle apsolutnu sigurnost, podstičući blokovske konfrontacije uz primoravanje drugih zemalja da biraju stranu, težeći jednostranoj dominaciji nad pravima i interesima drugih”, poručio je Si Đinping. „Nepromišljenost i sebične akcije” pojedinih država ugrožavaju globalnu ekonomiju, ocenio je tom prilikom šef Kremlja. „Vođstvo BRIKS-a je neophodno kako bi se razvila jedinstvena pozicija za oblikovanje stvarno multipolarnog sveta i veza među vladama zasnovanim na ključnim principima Povelje UN”, dodao je između ostalog Putin.
I dok je Brazil na nedavnom samitu BRIKS-a zahtevao reforme UN, a Južnoafrička Republika zagovarala „otvoreni dijalog” kada je reč o svim gorućim međunarodnim pitanjima, Indija, druga najmnogoljudnija nacija sveta, članica BRIKS-a, Šangajske organizacije za bezbednost, a istovremeno i zvanica kod G-7 i akter pacifičke bezbedonosne kvadrilaterale (sa SAD, Japanom i Australijom), upadljivo se usredsredila na ekonomski oporavak posle pandemije kovida. Nju Delhi danas zadržava pravo na svoj „nesvrstani” diplomatski kurs – kupuje rusku naftu, ugalj i gas s jedne strane, Pekingu poručuje da „biznis nije isti” sve dok traje spor na međusobnoj himalajskoj granici i drži otvorene linije svakovrsne komunikacije s Vašingtonom i Briselom.
Tim povodom deluje otvoreno pitanje o unutrašnjoj političkoj i ekonomskoj koheziji BRIKS-a u ovim dramatičnim vremenima. S jedne strane, iako članice BRIKS-a zbirno obavljaju petinu svetske trgovine, samo šest odsto prometa roba i usluga ostvaruju među sobom. Izuzimajući Kinu, unutrašnja trgovina BRIKS-a čini manje od tri odsto ukupnog izvoza Brazila, Rusije i Indije i šest odsto Južnoafričke Republike.
S druge strane, zbijanje redova BRIKS-a pred spoljnim svetom u poslednje vreme ima snažne momente. Koliko u martu, Kina, Indija i Južnoafrička Republika ostale su „uzdržane” prilikom glasanja u Generalnoj skupštini UN povodom ruske „specijalne vojne operacije” u Ukrajini, dok se Brazil pridružio „osudi”, ali bez namere da uvede sankcije Moskvi. S međusobnim ekonomskim sponama u nastajanju i politički iznijansiranim akcentima u građenju pozicije na međunarodno-diplomatskoj areni, koliko je BRIKS magnet za okupljanje i združeno dejstvovanje onima koji sve više razmišljaju o pravu na stratešku autonomiju država?
BRIKS deluje kao moguća alternativa, ali ostaje pitanje. Ako u ovim zamršenim vremenima nastupa period „redistribucije moći”, kako će i s kim za svoj glas i mesto u novom globalnom poretku izboriti onih tridesetak država koje su u februaru na Ist Riveru ostale „uzdržane”, kao i sve one druge koje radije ne bi da „biraju stranu”? Uz BRIKS ili uz neke druge, kao i moguće nove, još neprepoznate arhitekte sledećeg globalnog poretka?
(politika.rs)
